Digitalna oprema za škole
Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić izjavila je da će prioritet Ministarstva u prvoj polovini 2011. godine biti opremanje osnovnih škola u Srbiji računarskom opremom i podrška elektronskoj upravi. Ona je 8. decembra u Kruševcu uručila nagrade, laptop i projektor, učenicima Osnovne škole „Dositej Obradović“, pobednicima internet kviza „Klikni bezbedno“, koji je organizovalo Ministarstvo telekomunikacija. Ministarka je podsetila da je Ministarstvo letos raspisalo konkurs za opremanje škola informatičkom opremom na koji se prijavilo 2910 škola iz Srbije. Matićeva je kazala da će u toku decembra u prvih 16 škola u Srbiji, među kojima je i kruševačka „Dositej Obradović“, biti instalirani digitalni kabineti, a da će do kraja ove školske godine oko 30.000 radnih mesta u školama biti opremljeno digitalnom računarskom opremom.
Devet decenija Šumarskog
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu proslavio je 5. decembra 90 godina rada. Za prvih 90 godina, na ovom fakultetu diplomiralo je ukupno 8185 studenata, njih 398 je magistriralo, a sa Šumarskog je izašlo 245 doktora nauka. Na svečanoj akademiji povodom jubileja prisustvovali su rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, ministar prosvete Žarko Obradović i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić. Deset najboljih studenata u školskoj 2009/10. nagrađeno je povodom godišnjice fakulteta, a četvoro diplomaca dobilo je posao u Javnom preduzeću „Srbijašume“.
Finale matematičke olimpijade
Finale pete matematičke olimpijade na republičkom nivou, za starije osnovce, održano je 11. decembra na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Matematičkog društva „Arhimedes“, saopšteno je iz tog društva. Takmičenje ima tri nivoa: kvalifikacioni, održan u oktobru, osnovni u novembru i republičko finale na kom je učestvovalo 36 učenika, a pregled zadataka je u toku. Pobednicima će biti dodeljene tri nagrade i pohvale, a apsolutni pobednik dobiće „matematičko zimovanje“, odnosno „Arhimedesovu“ zimsku školu mladih matematičara u okviru matematičko-računarskog kampa na Tari od 3. do 9. januara 2011. godine. Rezultati finala biće saopšteni u sredu 15. decembra u 12 sati, a istog dana biće objavljeni i na sajtovima: www.arhimedes.rs i www.mislisa.rs, navedeno je u saopštenju.
Milioni za časove
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazalo je da oko sedam i po miliona evra roditelji učenika osnovnih i srednjih škola izdvoje u jednoj školskoj godini za dodatne časove, izjavio je u Čačku pomoćnik ministra prosvete Srbije za predškolsko i osnovno obrazovanje Želimir Popov. On je upozorio da su škole dužne da pripremaju učenike za polaganje završnog ispita i istakao da zbog toga nema potrebe za plaćanjem dopunskih časova. Popov je podsetio da će zbirke za polaganje završnih ispita za osmake biti završene do kraja prvog polugodišta. To su zbirke koje izdaje Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja iz Beograda, rekao je Popov. „Ove zbirke su drugačije od zbirki koje su se ranije pojavljivale i ove zbirke su važeće“, rekao je Popov. On je dodao da je „čuo da su roditelji i škole naručivali neke druge zbirke, ali ove zbirke koje će se pojaviti za mesec dana pravljene su na osnovu standarda za kraj osnovnog obrazovanja“.
Ništa od Šangaja
Univerzitet u Beogradu, uprkos očekivanjima, nije uspeo da se rangira među 500 najboljih visokoškolskih ustanova u svetu na čuvenoj „Šangajskoj listi“. Primat i ove godine drže američki univerziteti, a među prvih deset čak osam je iz SAD i dva iz Velike Britanije. Već osmu godinu zaredom lidersku poziciju zauzima Harvard. Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević kaže da su očekivali da će se naći u društvu 500 najboljih visokoškolskih ustanova u svetu. Očekuje se odgovor upravljačkog odbora koji sastavlja listu, koji bi trebalo da obrazloži poziciju našeg univerziteta.
„Za ‘Šangajsku listu’ gleda se oko 3000 univerziteta iz celog sveta. Problem je što na portalu Univerziteta u Beogradu nisu objavljeni svi naučni radovi, već se nalaze u internim bazama i na papirima, tako da je vidljiva samo polovina baze sa radovima profesora. Takođe, došlo je i do promene domena iz ‘ju’ u ‘rs’, o čemu svetska akademska javnost nije bila u potpunosti obaveštena, pa je naš univerzitet postao ‘nevidljiv’“, kaže on. Neprepoznavanju Univerziteta u Beogradu u međunarodnim okvirima doprinosi i to što pojedini profesori koji objavljuju radove u stranim časopisima i koji su citirani, ne pišu „Univerzitet u Beogradu“ pored svog imena, već navode samo ime fakulteta. Iako je rektor zatražio od svih da to čine, profesori se i dalje oglušuju, pa je registrovano 700 radova manje.
