Kao jedan od najboljih primera i uzora, kada je reč o borbi na nacionalnom nivou u oblasti mentalnog zdravlja, najčešće se uzimaju reforme sprovedene u Velikoj Britaniji, pre svega u Engleskoj. Početak tog talasa reformi, koji u osnovi predstavlja angažovan, detaljno isplaniran i konzistentan model državne brige, obeležava strategija usvojena 1971. godine, koja je i zvanično oglasila napuštanje modela psihijatrijskih bolnica i prelazak na zaštitu mentalnog zdravlja u okviru zajednice.
Tokom vremena, usluge koje su do tada pružale u najvećoj meri opšte bolnice, transformisale su se u uslužni sistem koji je proizvod bliske saradnje primarne zdravstvene zaštite, opštih bolnica i socijalne službe. S jedne strane, to je značilo svestraniju i jaču podršku pacijentima za njihov samostalni život. S druge strane, značilo je i obavezno formiranje multidisciplinarnih timova za mentalno zdravlje u zajednici. Da bi strategija bila što uspešnije sprovedena, odlukom države sredstva su se preusmeravala od sistema zdravstvene zaštite ka lokalnoj samoupravi. Kao rezultat tih mera, britanska vlada je do 2000. godine zatvorila 90 od 120 psihijatrijskih bolnica, a većinu pacijenata koji su bili izloženi dugotrajnoj institucionalizaciji premestila u jedinice grupnog stanovanja i centre za zbrinjavanje u okviru zajednice.
Idući dalje u reformisanju sistema, a s ciljem da proces deinstitucionalizacije bude podržan drugim oblicima državne brige i pomoći, Nacionalni okvir za pružanje usluga mentalnog zdravlja, usvojen 1999. godine, detaljno je razradio razvoj specijalizovanih timova za mentalno zdravlje u zajednici. Stoga je širom Engleske oformljeno više od 200 timova za podršku i tretman u zajednici (ACT – Assertive Community Treatment teams), 50 timova za ranu intervenciju i 300 timova za krizne situacije i tretman u kući. Svi ovi specijalizovani timovi imali su zadatak da rade uporedo sa centrima za mentalno zdravlje u zajednici i lokalnim bolničkim odeljenjima za privremenu hospitalizaciju.
NOVA ISKUŠENJA
I sva naredna strateška dokumenta bila su usmerena ka podsticanju saradnje između primarne i specijalističke psihijatrijske zaštite, na rano prepoznavanje problema, na sve veću zastupljenost psihološkog savetovanja i psihoterapije, na posvećivanje pažnje fizičkom zdravlju osoba sa teškim mentalnim smetnjama i, u celini, samom oporavku.
Takođe, Velika Britanija je bila jedna od prvih zemalja koja je prepoznala i odgovorila na još jedan problem, a tiče se blagih do umerenih mentalnih poremećaja.
Očekivanja da će bolja dostupnost psihoterapije odnosno „terapijskog razgovora“ najviše pomoći ljudima sa blagim i umerenim mentalnim poremećajima pokazala su se opravdanim. Tako je inovativni, a stručnjaci kažu i impresivni, program koji prvenstveno daje značaj psihološkim terapijama (IAPT – Access to Psychological Therapies) postao model koji se zdušno preporučivao i drugim zemljama.
Deset godina posle početka primene ovog programa, Državna zdravstvena služba (NHS) je 2018. objavila rezultate po kojima se smatra da je devet od deset odraslih osoba s problemima mentalnog zdravlja podržano u primarnoj nezi i da je širenje spektra usluga dovelo do toga da su lokalne zdravstvene službe bolje opremljene da odgovore na potrebe fizičkog i mentalnog zdravlja pacijenata.
Uzimajući u obzir i podatak da su investicije u mentalno zdravlje stanovništva porasle za 60 odsto u periodu između 2001. i 2011, rezultati, gledano samo po stopi samoubistava, nisu izostajali. Prema statistikama, Velika Britanija je uvek bila pri samom evropskom začelju, a njena stopa samoubistava manja od prosečne evropske stope.
OBRT
Ipak, pod navalom novih socio-ekonomskih uslova, migracionih kretanja i raznih drugih faktora, državni sistem brige o mentalnom zdravlju došao je pod udar novih iskušenja, kritika i preispitivanja. Britanski Nacionalni zavod za statistiku objavio je da se u 2018. broj samoubistava u Velikoj Britaniji značajno povećao (11,8 odsto) dostigavši broj od 6507 smrtnih ishoda, što znači da je posle višegodišnjeg pada ova stopa dostigla svoj pređašnji vrh iz 2013. godine. Istovremeno, upozorenja na sve veće poteškoće građana u pogledu dostupnosti usluga kulminirala su takođe 2018. godine.
„Gardijan“ veoma revnosno piše o ovoj temi, kao o jednoj od najvažnijih, objavljujući i saznanja o tome da su smrtni ishodi desetina pacijenata vrlo mogući rezultat upravo zato što pravi tretman nije dostupan. Ugledni psihijatri i profesori koledža takođe redovno objavljuju tekstove u kojima oštro kritikuju sve nedostatke NHS-ovog sistema zaštite.
Polazna tačka svih kritika odnosi se na to da je poslednjih godina zabeležen „zapanjujuće“ veći broj ljudi koji su doživeli psihološku krizu i koji su morali urgentno da traže pomoć, tj. obrate se hitnoj pomoći (A&E – Accident & Emergency Department), kao i onih koji su smešteni u institucije zbog sopstvene bezbednosti, dok se, s druge strane, stanje pogoršava u službama redovne zdravstvene zaštite, zbog čega nisu u stanju da pomognu. Poslanici u britanskom parlamentu isticali su kako se 700.000 ljudi u Engleskoj sa teškim poremećajima mentalnog zdravlja, šizofrenijom i bipolarnim poremećajem suočava sa neprimereno dugim čekanjem na lečenje. U izveštaju APPG (All-Party Parliamentary Groups), neformalnog parlamentarnog tela koje uključuje poslanike ali i pojedince i organizacije van parlamenta, kaže se da je briga o ljudima u krizi, koja možda uključuje samoubilačke misli, samopovrede ili pokušaj okončanja života, i dalje neadekvatna, uprkos petogodišnjem planu NHS da do 2021. ti ljudi budu „pokriveni“ uslugama u svakoj oblasti. Služba za pomoć 24 sata dnevno, smatra APPG, treba da bude dostupna svima kojima u akutnom mentalnom stanju treba brzo dati pomoć. Pogotovo kada se ima u vidu da se od 2009. godine do danas udvostručio broj ljudi sa psihijatrijskim problemima kojima je pomoć hitno potrebna.
U izveštaju APPG-a takođe se kaže: „Ljudi se odbijaju ili se stavljaju na dno lista čekanja jer ‘nisu dovoljno bolesni’“. Kao primer navodi se da se oboleli od poremećaja ishrane leče samo ukoliko je njihov indeks telesne mase ispod određenog nivoa, čak i ako su već zabrinjavajuće mršavi, jer su medicinske sestre i lekari užasno preopterećeni. Najnoviji podaci sa Kraljevskog koledža za medicinske sestre otkrivaju da je radna snaga u sektoru za mentalno zdravlje smanjena za 6000 medicinskih sestara od 2009. godine. Uprkos obavezama prethodnog premijera Dejvida Kamerona i premijerke Tereze Mej, kako se navodi, da povećaju resurse za usluge mentalnog zdravlja, podaci pokazuju da je broj medicinskog osoblja opao. Zapravo, glavni problem u funkcionisanju NHS-a mogao bi se svesti na neravnomeran razvoj bolničkog lečenja i lečenja u zajednici, nauštrb prvog. Odnosno, da su oblasti poput nege u zajednici narasle, dok akutna nega i bolnička nega trpe gubitak u osoblju.
Pritisak na sistem takođe se manifestovao i zbog dugih putovanja na lečenje. U stručnim, medijskim i parlamentarnim debatama ukazivalo se na hiljade ljudi koji moraju da putuju i 50 kilometara kako bi dobili usluge neophodne nege, psihijatrijske intenzivne nege ili rehabilitacije. Britansko lekarsko udruženje čak smatra da stvari u tom pogledu postaju sve gore, a ne bolje.
Kao razlog za ove nove probleme uzima se podatak po kome je došlo do, opet, „zapanjujućeg porasta“ broja pacijenata koji su upućeni na lečenje – 40 odsto više samo u periodu između 2014. i 2016. godine. Kao ilustracija problema najčešće se uzima primer jednog pacijenta koji i pored svoje psihoze nije imao pristup adekvatnoj pomoći, nego je dobio samo „terapijski razgovor“, što nije bilo dovoljno. Zbog kašnjenja i nepravovremenog lečenja, ljudi osećaju da su „bez nade i kao da im ništa ne može pomoći“. A NHS terapijske usluge, kako se zamera, obično leče samo one koji pate od anksioznosti i depresije, ne i one koji imaju složenije oblike mentalnih bolesti.
NOVI PLANOVI I KAMPANJE
Promptno reagujući, NHS je u januaru ove godine objavio novi desetogodišnji plan kojim će, kako je sebi dao u zadatak, transformisati zaštitu mentalnog zdravlja da bi više ljudi svih generacija dobilo odgovarajući tretman, između ostalog, povećavajući sredstva iz ukupnog budžeta NHS.
Osnovni stav od koga NHS kreće u novu rundu borbe za mentalno zdravlje stanovništva Engleske glasi da ono mora da ima jednaku važnost kao i fizičko zdravlje, a pacijenti koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem treba da imaju ista prava i mogućnosti kao i drugi pacijenti.
Insistirajući i dalje na preventivnoj zaštiti, u Engleskoj je najavljena još jedna nova mera, a to je uvođenje dodatnog predmeta u školama pod nazivom „mindfulness“. Na tim školskim časovima deca će uz pomoć stručnjaka učiti kako da poboljšaju svoje mentalno zdravlje. Sama inicijativa pokrenuta je nekoliko meseci posle ankete koju je sproveo NHS, a koja je utvrdila da jedno od osmoro dece u Engleskoj između pet i 19 godina pati od nekog mentalnog poremećaja.
„Nismo shvatali da je mentalno zdravlje dece kao tempirana bomba jer nismo znali kakvo je stanje i koliko je alarmantno“, rekla je Lucija Rasel, direktorka Young Minds, vodeće britanske neprofitne organizacije koja pruža usluge u oblasti mentalnog zdravlja deci i omladini. „Zato smo pokrenuli Young Minds na društvenim mrežama i u društvenim zajednicama za bolje mentalno zdravlje i emocionalno blagostanje mladih.“
U oktobru ove godine sprovedena je i kampanja za popularizaciju novog veb-sajta „Every Mind Matters“, kome Britanci kojima treba stručna pomoć mogu da se obrate u situacijama stresa, depresije, anksioznosti, nesanice i gde nakon popunjavanja upitnika mogu da dobiju personalni plan koraka kako da izađu iz krize. Kuriozitet državne kampanje ovog sajta, koji obećava potpuno nov pristup borbi za mentalno zdravlje, jeste i učešće članova kraljevske porodice, princa Harija i Megan Markl, kao i princa Vilijama i Kejt Midlton. O značaju i veličini problema mentalnog zdravlja koji pogađa milione ljudi u Velikoj Britaniji govori i činjenica da su se članovi britanske kraljevske porodice prvi put u istoriji pojavili u nekoj TV reklami, kao i da je kampanja već proglašena projektom od nacionalnog značaja.
Sve zajedno, to samo pokazuje da će „engleski model“ sigurno još dugo ostati uzor mnogim državama, kako zbog brzog reagovanja na nastale probleme tako i zbog svestranog i savremenog pristupa, koji i pored svih dosadašnjih iskušenja, dokazano, daje rezultate.