Goran Vuković, predsednik opštine Ruma
"Ljudi očekuju poboljšanje kvaliteta života, s obzirom na interesovanja i ulaganja investitora. U Rumi se trenutno dešava jedan značajan investicioni zamah", kaže Goran Vuković
Rumu odlikuje poseban geografski kuriozitet, a to je da se nalazi tačno na polovini severne Zemljine polulopte, pa Rumljani tvrde da zato samo u Rumi i nigde više kilogram iznosi tačno 1000 grama. Geostrateški položaj Rume je takođe vrlo povoljan, što odgovara i investitorima kojih je u poslednje vreme sve više u ovom sremskom naselju. Goran Vuković, predsednik opštine Ruma, govori za „Vreme“ kako su investitori pronašli put do Rume i koji su planovi za njen dalji razvoj.
„VREME„: Koliko novih investicija je u poslednjih godinu dana realizovano u Rumi?
GORAN VUKOVIĆ: Trenutno na teritoriji opštine ima sedam gradilišta, gde će se zaposliti između 800 i 1000 radnika. Ambijent za ove investicije smo stvarali protekle četiri godine, prošle godine je počela gradnja, a ove godine nadam se da ćemo ubirati plodove uloženog truda. Fabrike bi trebalo da počnu da rade između maja i avgusta. Sada su svi investitori pri završetku građevinskih radova. Šest gradilišta je u Rumi a sedmo je u Platičevu. To je firma „Kableks“ i tamo će biti zaposleno stotinak novih radnika.
Među navedenim investitorima je i kompanija „Albon“, koja će zaposliti više od 200 radnika tokom ove godine. Zatim „Adrijana“, koja je već počela sa radom, oni za „Kalcedoniju“ proizvode kupaće kostime u Rumi. Ova kompanija sada zapošljava 100, a krenula je u izgradnju novog objekta koji će zaposliti od 300 do 400 radnika. Tu je i firma „Insert“, koja proizvodi obuću i to je domaći investitor, potom rumski brend „Frigo Žika Soko Ruma“, proizvođač rashladnih i termo uređaja za ugostiteljstvo i trgovinu, zatim „Mitas“, koji dograđuje proizvodnu halu za još 225 novih radnika.
Vlada Srbije i opština Ruma potpisale su Memorandum o izgradnji objekta u industrijskoj zoni „Rumska petlja“ sa investitorom iz Kine i to bi trebalo uskoro da počne. Kriza je malo usporila izgradnju infrastrukture, pa nismo uspeli da ostvarimo baš sve planove. Ipak ćemo sredstvima opštine uvesti kompletnu infrastrukturu kako bi investitori imali sve što im je neophodno.
Da li interesovanje za investiranje u Rumi raste?
Postoji veliko interesovanje određenih investitora, iako je na nivou Republike smanjen interes ulagača. Ruma je zaista područje gde izgradnjom autoputa Novi Sad – Šabac dobijamo novu vrednost lokacija zbog ukrštanja tih putnih pravaca. Mislim da je Ruma skoro bez konkurencije kada je u pitanju geostrateški položaj, a prednost su nam aerodrom koji nam je na 35 kilometara i Beograd na 50 kilometara. Otvoreni su nam putevi ka reci Savi i Jadranskim lukama.
Kada je reč o resursima koji odgovaraju investitorima, ono što je nama problem, sa druge strane njima predstavlja značajnu prednost, a to je veliki broj nezaposlenih. Uglavnom su svi školovani i mogu biti osposobljeni za razne poslove. Ja potičem iz privrede i tvrdim da se odličan industrijski radnik oformi za pet godina. Investitori su toga svesni i zadovoljni su što postoji veliki broj ljudi koji su spremni da prihvate radnu obavezu i stupanjem na posao postignu neophodnu produktivnost i kvalitet.
Kako se investitori upoznaju sa pogodnostima ulaganja u vašem gradu?
Ruma je dobila sertifikat NALED-a za opštinu sa povoljnim poslovnim okruženjem. Ovo priznanje je istaknuto na aerodromu pa investitor čim sleti u Srbiju odmah može da dobije ideju gde da ulaže. Redovno se pojavljujemo na svim sajmovima i manifestacijama. U kontaktu smo preko SIEP-a i preko pokrajinskog VIP fonda, na čijem smo spisku, i mislim da smo se pokazali kao dobri saradnici. Kada dovedu investitora u Rumu znaju da će on naići na najbolji tretman, da će mu biti pružene najbolje informacije i uslovi. Od besplatnog zemljišta, oslobađanja plaćanja komunalija, do toga da će svu papirologiju veoma brzo završiti. Mislim da smo trenutno rekorderi u brzini izdavanja građevinske dozvole. „Adrijana“ je od trenutka kad je potpisala ugovor o dobijanju građevinskog zemljišta dobila upotrebnu dozvolu za 120 dana, u zemlji u kojoj se građevinska dozvola dobije u proseku za 247 dana.
Na koji način ste ubrzali proces dobijanja dozvola i olakšali administrativne procese?
Kod nas investitor može da se odluči da Opština za njega ishoduje sve potrebne papire za gradnju. Pokušavamo da pronađemo najpovoljnije uslove. Sve što se pojavi kao problem rešavamo zajedno. Mislim da jedino što bi moglo da se uradi, kako bi stvari još bolje funkcionisale, jeste oslobađanje od komplikovanih administrativnih procedura. Trebalo bi stvoriti uslove za još brže izdavanje dozvola u celoj zemlji, kao i za bržu gradnju. Prošle jeseni je počelo da se radi na tome i sada ne sme da se stane. Nisu problem zakoni, već neke organizacione stvari, nadležnosti koje bi trebalo delegirati opštinama.
Šta predstavlja potencijal Rume kada je reč o budućim investicijama, da li postoji oblast za koju smatrate da tek treba da se razvije?
Ono što je primetno u poslednje dve godine je veliki interes za sadnju voćnjaka. Imamo oko osam hiljada hektara državnog zemljišta za koje Ruma organizuje izdavanje u zakup. Na periferiji grada u iriškoj opštini postoji veliki, vrlo savremen voćnjak sa jabukama na nekoliko stotina hektara i mislim da će razvoj ove oblasti u narednim godinama omogućiti da oko 2000 hektara bude pod jabukom. Rusko tržište je veoma zainteresovano za jabuke i može da primi neograničene količine. Kada se stvore uslovi za tih 2000 hektara, oformiće se berza gde će se formirati cene i gde će se praviti veliki ugovori, a to će dati novi kvalitet poljoprivrednicima. Ruma će s obzirom na blizinu Fruške gore i teritorije koja je veoma pogodna za uzgoj tog voća postati veliki izvoznik voća. Takođe, mislim da jedini u Srbiji imamo plantaže aronije. U vlasništvu privatnog investitora u Grabovcima je oko 15 hektara plantaže. Ova kultura daje značajne prihode, a vlasnik plantaže planira gradnju pogona za preradu aronije za sokove i druge proizvode. Aronija je veoma zdrava i preporučuje se za lečenje određenih bolesti i zbog toga trenutno ima odgovarajuću cenu. Imamo i vrlo savremen staklenik u Kraljevcima koji cele godine proizvodi paradajz, namenjen domaćem tržištu i izvozu, a Ruma je odranije poznata kao veliki proizvođač bostana, koji se poslednjih godina izvozi u Poljsku i Ukrajinu. Proizvodnja povrtarskih kultura je vrlo zastupljena jer je Srem idealno mesto za to, zbog mogućnosti dobrog navodnjavanja. Kako bismo potpomogli razvoj ove oblasti, obezbedili smo bespovratna sredstva za podizanje plastenika, što je dalo odlične rezultate pre svega kod malih domaćinstava.
Koliko industrijskih zona postoji u Rumi?
Ruma ima nekoliko industrijskih zona. Zona „Rumska petlja“ je najpovoljnija jer je u opštinskom vlasništvu. Ima oko 300 hektara i tu investitor u rešavanju svih potencijalnih problema ima partnera i podršku u opštini. Ima i zona koje su veće, one su u republičkom ili privatnom vlasništvu. Postoji i građevinska zona koja je u vlasništvu Ministarstva odbrane. To su bivše kasarne aerodroma. Opština je izrazila interes da dođe u posed te imovine, ali s obzirom na cenu ta ideja je ostavljena po strani. Poslednjih godina opštine daju besplatno zemljište. Ako mi treba da platimo zemlju, ne isplati nam se investicija u kupovinu, ali ako neko želi da investira u taj prostor, može, u saradnji sa Ministarstvom odbrane.
Da li će postojeće investicije doprineti smanjenju nezaposlenosti u Rumi?
Broj nezaposlenih se meri brojem prijavljenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ruma u ovom trenutku ima oko 6000 prijavljenih na birou. Investitori to imaju na umu. Samom najavom dolaska novih firmi, broj prijavljenih u bazi raste jer investitori zapošljavaju ljude sa biroa. Tako nastaje uzajaman proces koristan obema stranama. Ruma je opština koja dobija maksimalne subvencije od države za dovođenje investitora koji omogućavaju otvaranje novih radnih mesta.
Da li su se realizovane investicije odrazile na životni standard Rumljana?
Ljudi očekuju poboljšanje kvaliteta života, s obzirom na interesovanja i ulaganja investitora. Međutim, otvoreno ću reći da se napredak kakvom se svi nadamo još nije desio, ali je blizu. Sledeće godine će određene fabrike biti puštene u pogon i onda će se osetiti bitno poboljšanje. Četiri godine je trebalo da se uradi odgovarajuća projektna dokumentacija i da se dođe u posed zemljišta koje smo ponudili investitorima, da se potom pronađu investitori i izgrade objekti. Sledeće godine očekujemo zapošljavanje znatnog broja radnika. U Rumi se trenutno dešava jedan značajan investicioni zamah. Nažalost, Ruma je od 2000. izgubila osam godina koje su bile idealne za investiranje, ali ne treba se osvrtati već ići napred.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
