Učenje iz senke

„Nekada davno, pohađanje privatnih časova značilo je da učenik ima poteškoća u savladavanju gradiva u školi. Danas, u XXI veku, privatni časovi su statusni simbol.“ Ova rečenica, koja bi se bez ikakvih izmena mogla odnositi na Srbiju, zapravo je preneta iz teksta sa američkog bloga Skill-guru, o tržištu privatnih časova u Sjedinjenim Američkim Državama, gde roditelji izdvajaju u proseku oko 1000 dolara za dodatno i dopunsko obrazovanje svoje dece. Prošle godine, Zavod za statistiku izašao je sa podacima po kojima privatne časove uzima svaki četvrti đak u Srbiji, a roditelji na to potroše oko 7,5 miliona evra godišnje.

Početkom juna, Evropska komisija predstavila je izveštaj koji pokazuje kakvo je stanje u ovoj oblasti u Evropskoj uniji. Istraživanje je pokazalo da su privatni časovi posao koji cveta u Evropi i produbljuje socijalne razlike. Roditelji u Francuskoj i Nemačkoj troše više od tri milijarde evra godišnje na dodatno obrazovanje za svoju decu, a i roditelji u drugim zemljama sve više izdvajaju da bi deci obezbedili dodatak državnom obrazovanju, mada iznosi nisu isti u svim zemljama, pokazuje izveštaj koji je naručila Evropska komisija.

Osim što ukazuje na ogromne sume novca koje se troše na privatne časove, izveštaj skreće pažnju na to da ovaj trend produbljuje nejednakosti u Evropi. Deca čiji su roditelji bogatiji češće pohađaju dodatne časove, pa se na taj način stvaraju podele koje mogu imati dugoročne posledice. „Privatni časovi su toliko uzeli maha da imaju snažan uticaj na društvenu jednakost, ekonomiju znanja, rad škola i živote dece i porodica, pa je potrebno i time se pozabaviti“, naveo je autor izveštaja Mark Brej. Izveštaj, u kom se nalaze rezultati istraživanja sprovedenih u različitim državama u protekle četiri godine, pokazuje da je u Francuskoj na privatne časove u 2007. godini potrošeno 2,2 milijarde evra i procenjeno je da taj iznos godišnje raste za deset odsto. Procene su i da se u Nemačkoj za privatne časove troši od 900 miliona do 1,5 milijardi evra godišnje. U Francuskoj i Belgiji cena jednog privatnog časa kreće se i preko 30 evra.

I u južnoj Evropi, gde sistem državnog obrazovanja često kaska za onim u severnijim delovima, beleži se trend trošenja novca na dodatno obrazovanje. Roditelji na Kipru, u Grčkoj, Španiji i Portugaliji troše velike sume novca na dodatno obrazovanje svoje dece, pri čemu, opet, najveće koristi od toga imaju deca iz bogatijih porodica.

Čak i u Skandinaviji, koja se često u istraživanjima kvaliteta državnog obrazovanja nalazi u samom svetskom vrhu, sve se više troši na privatne časove. „Kada govorimo o privatnim časovima, ređe govorimo o učenicima koji zaista imaju potrebe za pomoći koju ne mogu da nađu u školi, a češće o zadržavanju konkurentske prednosti onih koji su već uspešni i privilegovani“, izjavio je generalni direktor odeljenja za obrazovanje i kulturu u Evropskoj komisiji Jan Truščinjski, koji je i predstavio izveštaj.

Istraživanje je pokazalo da privatne časove češće pohađaju deca iz bogatih i porodica iz urbanih sredina, a ne ona iz radničke klase. U nekim zemljama privatne časove finansiraju roditelji dece koja već pohađaju privatne škole, čime se društveno-ekonomske razlike produbljuju. „Ukoliko se prepuste tržištu, privatni časovi održavaju i pogoršavaju nejednakosti“, naveo je Brej u izveštaju i dodao da porodice sa višim prihodima mogu priuštiti i veći broj i bolji kvalitet privatnih časova.

Osim što ističe društveno-ekonomski uticaj, izveštaj naglašava koliko su privatni časovi postali unosan posao. U Francuskoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Irskoj i drugim zemljama, razvile su se i kompanije za dodatno kućno obrazovanje.

„Privatni časovi su sve veći izvor zapošljavanja, kao i način za nastavnike standardnih obrazovnih sistema da zarade dodatni novac“, rekao je Truščinjski i dodao da zbog toga vlade i sindikati izbegavaju tu temu. Uprkos milijardama evra koje se daju za privatne časove, mnoge države ovu oblast zakonski nisu regulisale, pa se zato često dešava da privatni časovi ostanu izvan sistema oporezivanja, navodi se u istraživanju. Značaj koji se pridaje privatnim časovima pokazuje podatak da su izdvajanja roditelja na Kipru i u Grčkoj na nivou 20 odsto javnih davanja za državno obrazovanje.

Stručnjaci zaključuju da rastuće tržište ovog „obrazovanja u senci“ stvara podele koje bi mogle da imaju dugoročne posledice po društvo, ali i po decu. Jer, roditelji vođeni ličnim ambicijama, često plaćaju privatne časove kako bi njihova deca unapred savladala lekcije i na časovima u redovnoj školi bila „pametnija“ od drugih učenika. Nastavnici kažu da to zapravo remeti nastavu, a da deca koja unapred znaju ono što se predaje na času, nisu omiljena među vršnjacima i da imaju problem sa uklapanjem. U poslednje vreme u Srbiji je sve češća pojava privatnih časova za osnovce nižih razreda, onih koji su još „kod učiteljice“. Učitelji kažu da deca ne kriju da idu na dodatne časove, da je po pravilu reč o imućnijima, da ih ova pojava među đacima nižih razreda vređa, ali ne isključuju mogućnost da roditelji plaćaju časove jer nemaju dovoljno vremena da rade sa svojom decom.

Mark Brej, autor istraživanja rađenog za potrebe Evropske komisije, u svojoj biografiji ima desetine studija objavljenih na temu privatnih časova. U studiji iz 2009. godine, u kojoj se bavi trendovima u dodatnom obrazovanju u Aziji, Evropi i Americi, Brej ističe da su privatni časovi pozitivna stvar: „Pomažu slabijim učenicima da budu u toku, a jačima da dostižu još bolje rezultate. Deca bolje usvajaju gradivo kada imaju ličnog tutora, pa njihove porodice plaćaju za to.“ Međutim, Brej ističe i vrlo alarmantne pojave u Turskoj i još nekim bliskoistočnim zemljama, gde učenici izostaju sa redovne nastave da bi pohađali privatne časove. Prema Brejevoj studiji, ovaj trend je vrlo raširen među srednjoškolcima i studentima u Indiji, pa on zaključuje da u ovim zemljama privatni časovi ugrožavaju zvanični obrazovni sistem. Rast popularnosti onlajn časova samo doprinosi problemu.

S druge strane, Francuska vlada je svojevremeno razmatrala mogućnost uvođenja poreskih olakšica za roditelje koji plaćaju privatne časove. Brej predlaže, umesto zakidanja klasičnog sistema, njegovu izmenu tako što bi se principi koji su dobri, a postoje u praksi privatnih časova, preneli u učionice. Prema podacima koje iznosi Skill-guru, u Japanu postoje mreže tutorskih centara, koji funkcionišu rame uz rame sa zvaničnim obrazovnim sistemom, a zadatak im je da premoste jaz između gradiva u javnim školama i znanja i veština potrebnih na prijemnim ispitima za dalje školovanje.

Cene privatnih časova

Zbog ekonomskih razlika, cene privatnih časova u Srbiji značajno se razlikuju od grada do grada. Recimo, u Nišu, poduke iz matematike i srpskog jezika koštaju od 400 dinara, pa naviše, dok je u Beogradu najniža cena 750 dinara. Određeni popusti mogu se dobiti ako čas pohađa više učenika odjednom ili ako učenik želi dvočas. Osim toga, cena varira i u zavisnosti od toga da li privatne časove daje student ili profesor. Takođe, cene privatnih časova se razlikuju i u zavisnosti od toga da li su namenjeni osnovcima ili srednjoškolcima, a najskuplji su za studente.

foto: milovan milenković