U kritičnoj tački

Mihailo Čubrović (25), prema mišljenju brojnih naših naučnika, jedan je od najtalentovanijih fizičara mlađe generacije koji je učio školu u Srbiji. O tome svedoče i brojne nagrade koje je počeo da osvaja od 17. godine, od Međunarodne astronomske olimpijade, pa sve do poslednje koju je za istraživački rad dobio od Univerziteta u Lajdenu prošle godine.

Da li su dosadašnja istraživanja ispunila njegova očekivanja?

„Svakako da su se pokazala kao veoma zahvalna tema, sa puno zanimljivih pitanja i problema koji su dovoljno teški da budu vredni truda i netrivijalni, a ipak pristupačni. Ne znam ni sam kako bih ukratko formulisao svoja očekivanja od nauke, pa ne znam ni da li su zadovoljena. Ono što znam je da mi rad na ovom projektu pruža zadovoljstvo i daje priliku za učenje i razumevanje novih principa, a to je najvažnije.“

Čubrović je već godinu dana na doktorskim studijama na Univerzitetu u Lajdenu, Holandija. Iz Srbije je otišao februara 2009, po završetku Fizičkog fakulteta. „Negde godinu-dve pre odlaska shvatio sam da ću se baviti problemima kvantne kritičnosti, i počeo sam da se upoznajem sa literaturom iz te oblasti. Tako sam uočio Zanenovu grupu i rešio da kod njega konkurišem za postdiplomske studije“, kaže Čubrović. On dodaje da je teško da odgovori na pitanje šta je presudno doprinelo njegovoj karijeri, pogotovo jer je tek na njenom početku. „Potrebna je vremenska distanca da se uoči šta je pozitivno uticalo, a šta su bile stranputice. Trenutno mi se čini da je presudan korak bilo upoznavanje sa metodima teorije struna i holografije, tokom ovih godinu i po dana u Lajdenu. Ta tačka gledišta odista daje nov pogled na mnoge oblasti fizike.“

Osim toga, dodaje Čubrović, šire gledano, presudan uticaj imala je Istraživačka stanica Petnica. U Petnici je 1997. godine učestvovao na seminaru astronomije, i to je, kako kaže, bio njegov prvi kontakt sa naukom, koji mu je mnogo značio.

U njegovoj radnoj biografiji stoji spisak od devet publikacija, a među poslednjima je prošlogodišnja iz časopisa „Science“, kao i dva koja su u pripremi za objavljivanje u JHEP-u („Journal of High Energy Physics“) i u „Physical Review Lettersu“, jednom od najprestižnijih naučnih časopisa za fiziku.

Čubrović navodi da mu je teško da odgovori na pitanje koji rad je po njemu najznačajniji. „Do sada mi se najvažnijim od svega na čemu sam radio čini ovogodišnje i prošlogodišnje istraživanje jako korelisanih elektrona i njihovih kritičnih tačaka. Pokazuje se da veoma komplikovane interakcije u ovim sistemima na kraju dovode do vrlo jednostavnog ponašanja. Čini mi se da smo, ovde u lajdenskoj grupi, na pravom putu da za to jednostavno ponašanje pronađemo adekvatan opis, najjednostavniji mogući, ali ne jednostavniji od toga.“

Smatra da do sada nije imao ideje koje bi bile tako originalne da bi bilo teško promovisati ih. „Relativno je lako objaviti i promovisati svoje rezultate, ali odziv naučne zajednice ponekad nije kao što čovek želi. No, kao što rekoh, to postaje očigledno tek kod zaista probojnih i novatorskih ideja. U mom dosadašnjem iskustvu, najveći problem na koji sam naišao jeste izvesna blaga rezervisanost jednog dela fizičara, uglavnom iz oblasti kondenzovanog stanja, koji su skeptični prema metodama fizike visokih energija i struna zbog njihove relativno apstraktne prirode. Ne čini mi se, međutim, da je to velika prepreka; normalno je da novi metodi, u kakve ovaj spada, ne budu odmah široko prihvaćeni“, objašnjava Čubrović.

Za razliku od brojnih sagovornika „Vremena nauke“, mladih naučnika o kojima smo pisali u ovoj rubrici, Čubrović planira da u budućnosti menja oblast istraživanja kojima će se baviti. On smatra da u nauci, kao i u životu, nije pametno nikada se ne menjati. Do kraja postdiplomskih studija nastavlja pravcem kojim sada ide, jer je, kaže, oko četiri godine i potrebno da se njegovo istraživanje zaokruži. „A dalji rad će zavisiti od onoga što ispliva tokom ove preostale dve i po godine. Verujem da će to značiti i odlazak u neke druge oblasti.“

Aktuelni rad Čubrović ne bi mogao da realizuje ni na jednom drugom mestu van Univerziteta u Lajdenu, ali navodi da kao teoretičar ne zavisi od skupe i savremene opreme, koje u Srbiji nema mnogo. Zato bi u principu takvo istraživanje bilo moguće raditi i u Srbiji. On dodaje da vredi provesti određeno vreme na institutima koji su više u žiži naučne javnosti, gde je i protok ljudi i ideja veći. No, nastavio je saradnju sa naučnicima iz Srbije – sa profesorom Milanom Petrovićem kod koga je i diplomirao i sa Grupom za nelinearnu optiku na Institutu za fiziku u Beogradu.

Lajdenski izazov

Univerzitet u Lajdenu je jedno od kultnih mesta u istoriji moderne nauke. Kao prvi institut za teorijsku fiziku u Holandiji, 1921. osnovao ga je Hendrik Lorenc, a u njemu su u okviru „eksplozije fizike“ u Lajdenu radila čak četiri Nobelovca – pored Lorenca, tu su bili i Piter Zeman, Kamerling Ones i Van der Vals. Laboratorija Kamerling Onesa je ostala zapamćena kao „najhladnije mesto na svetu“, budući da je ovde prvi put helijum ohlađen do temperature na kojoj prelazi u tečnost, nakon čega je otkrivena pojava superprovodnosti. I danas je Lajdenska grupa jedna od vodećih u svetu. Kako na svojoj veb-stranici poručuje profesor Jan Zanen, mentor Mihaila Čubrovića, oni se bave ne samo temama koje su od presudnog značaja, već i onima koje predstavljaju „noćnu moru za modernu fiziku“, kao što je problem „negativnog znaka“ u teoriji fermiona. Drugi značajan problem kojim se bave u Lajdenu jeste pitanje da li se čudnovate, ljudskom umu jedva shvatljive geometrijske strukture kakvima barataju fizičari u opštoj teoriji relativnosti i teoriji struna, mogu javiti i na nekim drugim, prizemnijim skalama od kosmoloških. Takvo otkriće bi značilo da nas okružuju svakojaki čudni, vrlo uvrnuti objekti, ali i da smo na putu rešenja za neke od najvećih zagonetki strukture materije. U tom duhu je i rad String Theory, Quantum Phase Transitions and the Emergent Fermi-Liquid, objavljen prošle godine, na kome je Čubrović, uprkos mladosti, bio prvi potpisnik, a koji pokazuje da se matematika prilično nastrane teorije struna može primeniti da opiše neke fenomene iz, uslovno govoreći, svakodnevne fizike čvrstog stanja.

S. B.

Predstavljamo naše naučnike u svetu

Ime i prezime: Mihailo Čubrović

Obrazovanje: Od 2009. je na doktorskim studijama u Holandiji, na Institutu Univerziteta „Lorenc“ u Lajdenu, na odseku za teorijsku fiziku. Radi kao student-postdiplomac u grupi profesora Jana Zanena, a sarađuje i sa profesorom Kunradom Šalmom, sa istog instituta. Od 2004. do 2008. studirao je fiziku na Beogradskom univerzitetu, na odeljenju za teoretsku i eksperimentalnu fiziku, a prethodno je završio Matematičku gimnaziju, takođe u Beogradu.

Jezici: Osim maternjeg srpskog, govori i engleski, nemački i ruski jezik.

Radovi: Objavio je ukupno devet radova, među kojima su i String theory, quantum phase transitions and the emergent Fermi liquid objavljen prošle godine u „Scienceu“, i Toplogical ordering and phase transitions in multicomponent vortex lattices, koji je prihvaćen za objavljivanje u „Physical Review Lettersu“, jednom od najprestižnijih naučnih časopisa za fiziku.