Trideset devet

„Trideset devet stepenica“ je zaista postojalo na promenadi Klif u priobalnom engleskom gradiću Brodsters, na krajnjem istoku oblasti Kent, gde je škotski pisac Džon Baken boravio pre nego što je napisao istoimeni roman. Ova, inače arhetipska priča o čoveku u begu bila je praktično prva u tom popularnom triler žanru. Svoju svetsku slavu stekla je kultnim crno-belim filmom Alfreda Hičkoka Trideset devet stepenica iz 1935. godine, koji je decenijama kasnije snimio i dva rimejka u koloru. U prvom u svojoj seriji velikih trilera sa nevinim junakom u bekstvu, Hičkok pred gledaoce stavlja uzbudljivu glavolomku i vojnu zaveru koja se otkriva u poslednjem preokretu. I u romanu i u Hičkokovom filmu stepenice same po sebi nisu okosnica zapleta, osim kao enigma koja skriva nemačke zaverenike i što se, u simboličkom smislu, nepravedno progonjeni junak, putujući kroz gradske i pastoralne ambijente, mostove i vozove, neprekidno „uspinje“ ka razrešenju, stepenik po stepenik. Čovek u begu, odbačen i progonjen, možda i najbolje svedoči kako je svaki od njih bitan. Ako olakšanje i stiže tek na 39, i to je bolje nego na 40. Bez sumnje dragocena veština zaokruživanja na redove veličine i okrugle brojeve, ponekad nam uskraćuje osećaj za precizne razlike, koje sagledavamo tek u ekstremnim situacijama. S druge strane, i sasvim male razlike u prirodi mogu predstavljati dramatične obrte, kao u slučaju teorije haosa, ali i pojava kao što je čitanje genoma, gde jedna genska mutacija na nekom genskom paru može da stvori nove vrste. Upravo to, pošteda na poslednjem broju u Antici je pri bičevanjima i telesnim kažnjavanjima bila vezana baš za broj 39. Legendarni Sinhedrion, biblijska skupština sudija Izraela, osuđenike je uvek kažnjavala ne sa 40, već sa 39 šiba. Stari Rimljani su, što je i istorijski podatak, svoje kažnjenike na 40 batina, takođe su pošteđivali te jedne, poslednje. Četrdeseti udarac bičem je ostajao sačuvan. Jer, ako nešto učimo od brojeva, to je da se zaista svaki broji. I da je svaki sledeći – novi izazov.

Vreme nauke je jedan od 88 projekata promocije nauke koje je u 2012. na Javnom pozivu podržao Centar za promociju nauke.