Trajanov most bio je prvi most načinjen na Dunavu i pravo graditeljsko čudo antičkog sveta. Kao i ostali Trajanovi graditeljski poduhvati na ovom delu Limesa, i on je služio za pripremu za konačno osvajanje Dakije. Projektovanje i gradnju mosta Trajan je poverio Apolodoru iz Damaska, najvećem arhitekti toga doba. Most je podignut za svega dve godine, od 103. do 105. Most je bio načinjen od klesanih kamenih blokova i drvenih talpi i šipova, ozidan opekom i sa lučnim svodovima koji su se dizali dvadesetak metara iznad nivoa vode. Pri gradnji mosta tok reke je bio privremeno izmešten. Temelji i portali mosta bili su od tvrdog cementa napravljenog od šljunka utisnutog u malter, i jezgrom stubova od maltera koji je bio oplaćen tesnacima i opekama. Lukove mosta nosilo je dvadeset stubova visokih oko 35 i širokih oko 20 metara, podignutih na rastojanju od pedesetak metara. Kada je završen, most je bio dugačak 1079,5 i širok 14,5 metara. Videvši stubove mosta polovinom III veka, rimski konzul Dion Kasije zapisao je da Trajanov most dokazuje da ne postoji ništa što čovek ne bi mogao načiniti.
Godinu dana po završetku mosta, Trajan je preko njega preveo svoje legije, i 106. godine pogazio kralja Decebala čime je Dakija konačno postala rimska provincija. O bogatstvu Dakije svedoči podatak da je Trajan kao plen iz nje poneo 331 tonu srebra i 165 tona zlata. Njegova pobeda u Rimu je slavljena 123 dana. U gladijatorskim borbama upriličenim ovim povodom učestvovalo je 10.000 gladijatora i ubijeno 12.000 životinja dovedenih za tu priliku iz Afrike i Azije.
Trajanov most je čitavih hiljadu godina važio za najduži most ikada sagrađen. Profil mosta je bio utisnut na prigodnom novcu kovanom po njegovom završetku i uklesan na čuvenom Trajanovom stubu u Rimu, na kome je prikazana scena u kojoj Apolodor predaje Trajanu plan mosta.
Postoji nekoliko verzija o tome koliko je Trajanov most bio u funkciji. Po jednoj, porušen je posle svega dvadesetak godina, po naređenju Trajanovog naslednika, cara Hadrijana (117–138); po drugoj, sam se urušio nakon nekoliko decenija, a po trećoj je tek car Aurelijan (270–275), po gubitku provincije Dakije pod pritiskom Gota, naredio da se sruši i time spreči prodiranje varvarskih plemena na teritoriju imperije. Od mosta su ostali samo monumentalni noseći stubovi koji su dugo odolevali vremenu. Dvadeset stubova Trajanovog mosta mogli su se videti još u XIX veku, za vreme niskog vodostaja Dunava. Godine 1906. Međunarodna komisija za Dunav je naredila rušenje dva stuba koji su ometali plovidbu. Ostaci 16 stubova su locirani 1932, dok su arheolozi 1982, nakon izgradnje brane na Dunavu, locirali njih 12, dok je ostatak verovatno u međuvremenu odnela voda. Ostaci prvih stubova Trajanovog mosta i danas se mogu videti na obe obale reke, na srpskoj strani u blizini sela Kostol nekoliko kilometara nizvodno od Kladova, nedaleko od ostataka rimskog kastruma Pontes podignutog kada i most. Poslednja istraživanja ostataka Trajanovog mosta izvršena su 2003. godine. Postoji projekat da se na mestu nekadašnjeg remek-dela rimskog građevinarstva postavi laserska hologramska projekcija Trajanovog mosta koji bi noću svetleo.
