Studentski »Monopoli«

Nikola Janković, stariji partner advokatske kancelarije „Janković, Popović, Mitić“ i idejni pokretač projekta, za „Vreme“ govori o nastajanju ideje o praktičnom obrazovanju studenata, učesnicima studije i planovima za dalji razvoj projekta.

„VREME„: Kako ste došli na ideju o organizovanju „male škole kompanijskog prava“ – Big deal projekta?

NIKOLA JANKOVIĆ: Jednostavno, vođeni sopstvenim iskustvom. Kada završite studije prava, nemate dovoljno praktičnog iskustva u ovoj oblasti. Na Zapadu postoje, uslovno rečeno, slični projekti. Pozovu se predavači koji studentima održe predavanje o tome kako izgleda jedna transakcija, jedna prodaja ili kupovina firme. Ali ne postoje simulacije.

Vreme u kome živimo nameće nova pravila, potrebni su mladi stručnjaci u ovoj oblasti, želeli smo, jednostavno, da prenesemo stečena iskustva.

Uspostavili smo saradnju sa beogradskim i kragujevačkim Pravnim fakultetom. Beogradski smo odabrali zato što je sedište naše advokature u Beogradu, a kragujevački je predložio jedan od naših pripravnika koji je iz Kragujevca. U Kragujevcu su se posebno obradovali ovakvoj ideji jer, nažalost, fakulteti iz unutrašnjosti nemaju često prilike da učestvuju u ovakvim projektima.

Na neki način, sve je poprimilo i takmičarski karakter, studentski „Monopoli„?

Asistenti sa korporativnog prava u Kragujevcu i Beogradu su odabrali po šest najboljih studenata koji su uz pomoć mentora, kolega iz naše kancelarije, pripremali simulaciju kupoprodaje firme.

Organizovali smo dva advokatska tima: kragujevački studenti su bili advokati prodavca – fabrike u Kragujevcu, a beogradski studenti su zastupali kupca – austrijsku firmu.

Kragujevački tim je trebalo da pripremi tzv. teaser, neku vrstu dokumenta sa kojom prodavac izlazi na tržište, s namerom da podstakne interesovanje kupca.

Kupac, beogradski tim, trebalo je da pronađe nedostatke u predstavljanju Kragujevčana i da na osnovu toga formira i ponudi adekvatnu cenu.

Asistenti i mentori su se potrudili da otežaju zadatak studentima, skrivajući važne detalje u ugovorima.

Simulacija je vođena na engleskom jeziku, studenti su dobili priliku da svoje znanje jezika iskoriste u praksi.

Beogradski tim bio je sastavljen isključivo od devojaka, čak je i asistent – devojka; Kragujevčani su u timu imali dva muškarca – jednog takmičara i asistenta. Timovi su imali podršku svojih kolega. Završnicu je pratilo po 25 studenata sa oba fakulteta.