Stejt department: Srbija stagnira već treću godinu

Srbija treću godinu zaredom ima isti status u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima, odnosno ostala je u kategoriji dva, a izbegla nazadovanje u kategoriju tri jer su vlasti „izdvojile značajne resurse za plan koji će, ako bude sproveden, predstavljati značajan napor da se ispune minimalni standardi u borbi protiv trgovine ljudima“ navedeno je u izveštaju koji je u popnedeljak, 24. juna predstavio američki državni sekretar Entoni Blinken, piše Glas Amerike.

U izveštaju je navedeno da Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za suzbijanje trgovine ljudima ali i da ulaže značajne napore da to učini.

Stejt department naveo je da ti napori podrazumevaju krivično gonjenje osumnjičenih za trgovinu ljudima, donošenje osuđujućih presuda za više njih i obeštećenje za tri žrtve.

Ocenjeno je da Vlada Srbije ipak nije pokazala veće napore u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom, jer je istraga vođena protiv manje osumnjičenih, a oni su kažnjavani blažim kaznama u procesu krivičnog gonjenja trgovaca ljudima.

Bez sredstava nevladinom sektoru

Vlasti Srbije nisu obezbedile sredstva nevladinom sektoru, iako su se u velikoj meri oslanjale, ponekad i isključivo, na podršku koju su žrtve dobijale od njega.

Centru za pomoć žrtvama trgovine ljudima nedostajalo je osoblje, stručnost i resursi neophodni za identifikovanje žrtava, obezbeđivanje nege i upravljanje skloništem koje vodi taj centar, koji je privremeno obustavio rad zbog neispunjavanja sanitarnih standarda.

U dokumentu se ističe da žrtvama, iako im je dodeljivan poseban status, nije obezbeđen adekvatan pristup pravdi.

Stejt department je ukazao da su mere kojima bi se zaštitila poverljivost podataka o žrtvama bile nedovoljne i da deci žrtvama trgovine ljudima nije pružena adekvatna pravna zaštita.

Neistražen prinudni rad u kineskoj fabrici

Naglašeno je da kancelarija Nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima nije adekvatno sarađivala sa civilnim društvom u naporima čija je svrha borba protiv trgovine ljudima.

„Nisu istraženi verodostojni navodi o tome da je oko 500 vijetnamskih i 14 indijskih radnika bilo podvrgnuto prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Kine. Umesto toga, nastavljeno je sa tvrdnjama da radnici nisu žrtve trgovine ljudima”, navedeno je u izveštaju.

Zabeleženo je da je razvijena aplikacija koju osoblje Centra za pomoć žrtvama trgovine ljudima koristi u radu, da je angažovano četvoro dodatnih socijalnih radnika i neznatno povećana sredstva za borbu protiv trgovine ljudima.

Stejt department je ocenio i da su vlasti Srbije umanjile napore u primeni zakona i navodi da je policija podnela krivične prijave protiv 16 novoosumnjičenih, u poređenju sa 21 u 2022, javno tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv 28 osumnjičenih, dok je 2022. godine ta brojka iznosila 31, a tužilaštvo je nastavilo istragu protiv 58 osumnjičenih iz prethodnih godina.

Eksploatacija i žena i muškaraca i dece

U izveštaju Stejt departmenta navedeno je da u poslednjih pet godina trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane državljane u Srbiji, kao i građane Srbije u inostranstvu.

Oni iskorišćavaju žene i devojke za prostituciju u Srbiji, susednim zemljama i širom Evrope, a žrtve su im i muškarci koje prisiljavaju da rade u građevinskoj industriji Austrije, Belgije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije, Luksemburga, Crne Gore, Rusije, Švajcarske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Navedeno je da se eksploatišu i deca, posebno romska, u oblasti seks industrije, i da su prisiljena na rad i prosjačenje.

Izvor: Glas Amerike