Roboti govore
Najnovija serija robota koji govore, Linogroida, počela je da razvija sopstveni jezik. Naime, u istraživanju američke doktorke Rut Šulc sa Univerziteta u Kvinslendu, roboti razmenjuju izraze koje sami izmišljaju. Te pojmove nisu dobili ili naučili od čoveka, ali ih uspešno kreiraju i prenose jedni drugima. Langoroidi čak razumeju značenje svojih novoformiranih jednostavnih reči kao što su „kuzo“ i „rije“. Ti pojmovi govore o delovima hale za eksperimente iz kojih roboti dolaze – roboti uzajamno jedni drugima objašnjavaju odakle su. Još malo pa će se radovati kad ustanove da su zemljaci.
Život kao greška
Najnovije istraživanje sa Univerziteta u Indijani, SAD, koje je objavljeno u poslednjem broju časopisa „Nature“ pokazuje da se život najverovatnije razvio zahvaljujući greškama koje su nastajale u proteinskim lancima. Male strukturalne promene kod proteina odgovorne su za promene koje su dovele do kompleksnijih životnih formi. Analizom proteina kod 36 savremenih vrsta ukazalo je na to da neki delovi proteinskih lanaca potiču od prostijih proteina koji su manje stabilni u vodi. To je najverovatnije dovelo do toga da se lakše ujedine i formiraju kompleksne životne strukture.
Najstariji globus u Srbiji
Posetioci Galerije nauke i tehnike SANU u Beogradu će tokom naredne tri nedelje biti u prilici da vide zaista neobične merne instrumente kao što je najstariji i jedini sačuvani primerak globusa „J. Felkl“ iz 1870. godine, na kome su svi nazivi ispisani ćirilicom. Uz to, tu je i komplet invarskih žica „J. Carpentier“ s početka 20. veka, kao i drugi stari merni instrumenati iz kolekcije Muzeja nauke i tehnike. Reč je o izložbi „Geodezija – zašto, kako, čime“ koju su postavili kustosi Zora Atanacković i Dušan Petrović, a koja će kako kažu u Muzeju predstaviti „različite tehnike i vrste merenja u geodeziji i dokumentovati širu epohu razvoja geodetskih instrumenata i njihov doprinos u procesu određivanja i predstavljanja oblika Zemlje“.
