Kojoj grupi pripadate? Da li ste iz klana ekstrovertnih brbljivaca ili ste zatvoreni u svoj unutrašnji svet? Da li vidite stvari onako kako dolaze ili uvek sagledavate širu sliku? Da li do najobičnijih zaključaka dolazite nakon brižljive analize ili odlučujete isključivo po osećaju? Da li svoj svet organizujete na osnovu promišljanja ili vam je životni stil oslonjen samo na ono što dođe spolja? Gotovo je nemoguće da će vas na razgovoru za posao u iole ozbiljnijoj kompaniji direktno pitati takve besmislice, ali verujte, to ih jako zanima – vaši budući poslodavci inače ne bi upošljavali armiju psihologa, odnosno eksperata za ljudske resurse, kad ne bi želeli da vas po ta četiri pitanja unapred klasifikuju i smeste u neke od tipova ličnosti. Zato će, prilikom intervjua, profesionalnog ispitivača mnogo manje zanimati sadržaj vaših odgovora nego način na koji ih dajete – on će vas prema tome koliko se dvoumite, brbljate, zaključujete, detaljišete ili tečno govorite, po standardizovanom šablonu rasporediti u neku od kategorija. Jedan od takvih, danas na Zapadu izuzetno popularnih psihometrijskih upitnika podrazumeva čovečanstvo koje čini samo šesnaest tipova ličnosti – to je takozvana Mejers Brigsova klasifikacija, koja je utemeljena na Jungovoj tipologiji ličnosti iz 1921. godine i prema kojoj se u kompanijama i institucijama širom sveta svake godine klasifikuje više od dva miliona ljudi. Ovakvu podelu ljudi prema psihološkim funkcijama u osvit Drugog svetskog rata prva je osmislila učiteljica Ketrin Brigs, a razvila je njena ćerka, psiholog i pisac Izabela Brigs Mejers, tako što je za svaku od četiri funkcije odredila dva moguća tipa, iz čega, prostom kombinatorikom, proizlazi da postoji šesnaest mogućih tipova u koje vas mogu smestiti. To je otud što je broj šesnaest četvrti stepen broja dva i upravo iz tog razloga deobe na šesnaest javljaju se ne samo kod podele ljudi već i kod merenja druge vrste. Zapravo, u prošlosti je bilo mnogo lakše (i poštenije) deliti stvari na pola, pa još pola, pa još pola, nego ih odmah razvrstavati na deset ili koliko već približno jednakih količina. Britanci tako meru za težinu, funtu, i danas dele na šesnaest unci, a Kinezi jedan jin na 16 ljanga. U našoj zapadnoj kulturi, šesnaest se ipak najčešće vezuje za onu najslađu ili najužasniju godinu života u kojoj prestaje detinjstvo, i kad dolazi vreme da sami izaberete svoju podelu. I tako, sve dok deoba ne prestane.
Vreme nauke br. 16 u PDF-u
„Vreme nauke“ je specijalno izdanje nedeljnika Vreme za nauku i tehnologiju.
Uređuju: Slobodan Bubnjević i Marija Vidić
e-mail: vremenauke@vreme.com
Objavljivanje dodatka pomaže Ministarsto za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
