Pre šeststo godina Beograd je postao srpska prestonica; turska vojska, pod upravom samog cara Murata II, opsela ga je prvi put 1440. godine
Proslava „Dani Beograda“ počinje 16. aprila 2004. otvaranjem izložbe „Vizure Beogradske tvrđave od Rima do baroka“ u holu Skupštine grada, a zatim i Muzičkog paviljona na Kalemegdanu. Izložbom „Stare mape“, dan kasnije, biće otvoreno i rekonstruisano Zavičajno odeljenje Biblioteke grada. Svečani deo proslave činiće i polaganje venaca na spomen-ploču, predaja ključeva, izložbe, okrugli stolovi i promocije prigodnih izdanja. Beograđani će uz pomoć posebnih naočara za 3D animaciju moći da uživaju u „Virtuelnom Beogradu XV veka“, ali i da na Beogradskoj tvrđavi obiđu sajmove meda, srednjovekovnog kulinarstva, viteških igara i starih zanata. Muzički deo programa odvijaće se u Muzičkom paviljonu na Kalemegdanu, JDP-u i Centru „Sava“. Beograd će svoju 600. godinu prestolovanja proslavljati četiri dana, a Skupština grada će za proslavu rođendana izdvojiti 35 miliona dinara.
Najsvečaniji događaj trećeg dana proslave biće dodela Nagrade grada Beograda u Skupštini grada. Završni deo programa činiće regata čamaca i drugih plovnih objekata, koja će 19. aprila oko 18 časova krenuti od Ade Ciganlije do hotela „Jugoslavija“, uz muziku i pod bakljama. Predvodiće je čamac sa scenografijom jedrenjaka sa grbom grada. Ispred hotela „Jugoslavija“ manifestaciji će se pridružiti građani i predstavnici beogradskih opština, a po dolasku regate biće upriličen vatromet i rok koncert. „Dani Beograda“ trajaće do 19. aprila, a za proslavu je predviđen budžet od 35 miliona dinara.
„Krajem Aprila te iste godine (1867) nije bilo više ni jednog Turčina ne samo u Beogradu, no i po ostalim srpskim gradovima. Od tog doba i grad i varoš Beograd su potpuno u srpskoj vlasti.
Dok je bilo Turaka, Beograd je izgledao kao prava azijska varoš. Kuće mu behu niske i mračne, ulice tesne i krive, a nečistoća kud se god mrdneš. Stanovništvo mu beše izmešano, a govorilo je ponajviše turski, pa onda grčki, a najmanje srpski, pa i to pokvareno. I po prostoru i po broju stanovnika, Beograd je bio tada mnogo manji no što je danas. Varoši je bilo oko današnje Saborne crkve i po Dorćolu i Jaliji, a sve ostalo bilo je golo polje, na kome su se videle ovde onde male sirotinjske zanatlijske kućie.
Od kad je nestalo Turaka, Beograd je počeo brzo u svemu napredovati, te danas s pravom zaslužuje ime jevropske varoši. Danas broji 40.000 stanovnika i najveća je varoš u Srbiji. U njemu je trgovina vrlo napredna i jako razvijena, i Beograd trguje sa Bečom, Trstom, Mančestrom, Londonom, Parizom, Hamburgom, Frankfurtom, Berlinom, Carigradom, Peštom, Neapoljen, Bukureštom itd. Za potpomaganje trgovine ima u Beogradu više novčanih zavoda, kao: „Srpska Narodna Banka“, „Kreditni zavod“, „Srpska kreditna banka“ i „Zadruga za međusobno pomaganje i štednju“. Zanata ima raznovrsnih. U novije vreme podigle su se i nekoliko fabrika, kao: dve fabrike za pivo, jedna za špiritus, jedna za štavljenje koža; za tim jedna za zemljano posuđe i peći, jedna za sapun, jedna za cigar-papire, jedna velika fabrika za hleb, i najzad u njemu ima i nekoliko parnih mlinova…“
(Izvod iz fototipskog izdanja Album Beograda, sa kratkim opisom i planom, koji je priredio i izdao Sv. Lj. Velicki, knjigovezac; Izdavači: Dečje novine i Arhiv Srbije)
Dragiša Brašovan: Škarkina vila 1927, Deligradska 13
Ovaj objekat, sasvim atipičan za beogradsku arhitektonsku scenu, građen je u duhu istorijskih predložaka i uz primenu moderne pravougaone shematičnosti. Romantičan duh koji označava celu kompoziciju prepoznaje se u slobodi kojom autor različite stilske elemente – oble i oštre lukove, barokne volute, floralnu ornamentiku, obradu zida u kamenu koji je prizmatičnih i kvadratnih formi – kombinuje u gotovo plošno, dvodimenzionalno fasadno platno, harmonično komponovanu sliku koja deluje svojim slojevitim značenjem.
(Dijana Milašinović Marić: Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda)
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
