Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu usko je povezana sa Konferencijom „Životna sredina za Evropu“ još od pokretanja tog procesa 1991. godine. Izvršni sekretar Ekonomske komisije Marek Belka prvi put prisustvuje jednoj od konferencija „Životna sredina za Evropu“, ali ocenjuje da je prisustvo velikog broja ministara i drugih visokih zvaničnika, kao i predstavnika građanskog društva, jasan znak kolektivne spremnosti za poboljšanje životne sredine širom regiona UNECE.
„VREME„: Kako ocenjujete Šestu ministarsku konferenciju „Životna sredina za Evropu„?
MAREK BELKA: Kancelariju sam preuzeo tek pre osamnaest meseci i, nažalost, nisam prisustvovao prethodnoj Konferenciji održanoj u Kijevu, tako da ne bih mogao da je uporedim sa ovom održanom u Beogradu, ali moram da priznam da sam oduševljen organizacijom u Srbiji. Za samo tri dana uspešno smo obavili mnogo velikih zadataka, postavili nove ciljeve i utrli put za dalji napredak u oblasti zaštite životne sredine na globalnom nivou.
Da li je Ekonomska komisija UN–a za Evropu zadovoljna saradnjom sa Beogradom?
Iskreno, bili smo zabrinuti kako će se novi ministar zaštite životne sredine snaći u celoj priči, s obzirom na to da je tek odnedavno preuzeo funkciju, ali Saša Dragin nas je oduševio svojom energičnošću i rešenošću da se uhvati u koštac sa svim izazovima i zadacima koje je ovakav jedan događaj podrazumevao. Dobili smo pomoć oko svega što nam je potrebno.
Koji su sledeći koraci za Srbiju u oblasti zaštite životne sredine?
Srbija bi, pre svega, mogla biti dobar primer za čitav region i, iskreno, pred njom je dosta izazova – procenat zagađenja je veliki, trebalo bi usaglasiti pravni pravni okvir sa zakonskom regulativom Evropske unije… Imate, dakle, dosta posla, ali i dosta energije. Lično, jako sam ponosan što Ekonomska komisija UN-a za Evropu može pomoći Srbiji. Mi koristimo proverenu metodologiju, donosimo vam najbolju praksu i ne predlažemo nerealne poduhvate. Srbija se pokazala kao dobar domaćin i kao zemlja kojoj je stalo da njeno dvorište bude čisto.