Procena izvodljivosti Zakona o lokalnoj samoupravi znači utvrđivanje stepena verovatnoće da se zakon, njegova rešenja i aranžmani realizuju. Ove šanse su, uopšteno govoreći, u direktnoj srazmeri sa realizacijom ekonomskih i političkih reformi. U meri u kojoj se realizuju ekonomske i političke reforme u zemlji, u toj meri postoji i šansa za sprovođenje ovog modernog, funkcionalnog i razvojnog zakona.
U konkretnoj analizi spovodljivosti zakona mogu se posmatrati sledeći krugovi činilaca:
1. Ekonomski ambijent
Pozivitni aspekti – negativni aspekti
– Spremnost za reforme – Zaostalost privrede
– Zakon o finansijama – Nedostatak novca i inostrane pomoći
– Zakon o privatizaciji – Nedostatak tržišta i preduzetničke kulture
2. Pravni ambijent
Pozivitni aspekti – negativni aspekti
– Priprema novog ustava – Stari sistem koči reforme
– Donet je jedan broj reformskih zakona – Mnogi konzervativni i loši zakoni ugražavaju reforme
– Priprema većine važnih zakona sistema – Spore promene zakonskog
3. Politički ambijent
Pozivitni aspekti – negativni aspekti
– Spremnost za reforme – Politička nestabilnost i jaki konflikti
– Poboljšanje međunarodnog položaja zemlje – Neophodnost obnove državnih institucija
– Demokratizacija političke klime – Kriminal
– Slobodniji mediji – Nepoznavanja tehnika i upravljanja (neiskustvo)
– Veće angažovanje NGO stručnjaka – Nekontrolisana borba za vlast i moć u DOS-u
– Veće angažovanje i motivisanost građana – Korupcija
4. Socijalni ambijent
Pozivitni aspekti – negativni aspekti
– Opada strah građana od režima – Siromaštvo, nezaposlenost
– Raste poverenje građana u vlast – Autokratski tip političke kulture
– Jača svest da su građani nosioci reformi – Neadekvatno obrazovanje i obučenost za reforme (izolacija), visoka cena reformi i promena, slab kvalitet usluga i života građana
Da bismo shvatili kako se ovi činioci dotiču Zakona o lokalnoj samoupravi, bitno je utvrditi motive i potrebe za donošenje ovog zakona, opšte i konkretne ciljeve, indikatore i očekivane rezultate sprovođenja Zakona.
OpisOpšti cilj1. Jačanje političke i finansijske autonomije lokalne vlasti Vidljivi indikatoriPojava savremenih modela organizacije vlastiModerne institucije i instituti (ombudsman, direktno birani gradonačelnik, gradski menadžer, gradski arhitekta, lokalna policija, savet za lokalnu samoupravu, savet za međunacionalne odnose itd.) Sredstva verifikacijeZakon o lokalnoj samoupravi i drugi, komplementarni zakoniAnalize funkcionisanjaorgana i instituta lokalne vlasti Očekivani efektii moguće slabostiVlada Srbije i Jugoslavije imaju jasnu strategiju ekonomskih i političkih reformi i reformi lokalne vlasti kao važnog aspekta celine reformskih procesaSprovođenje reformiDonošenje seta reformskih zakona uključujući i Zakon o lokalnoj samoupravi
Konkretni ciljevi 1. Demokratizacija2. Decentralizacija3. Ekonomska renesansa lokalnih vlasti4. Modernizacija5. Profesionalizam lokalne vlasti6. Potiskivanje prenaglašene politizacije7. Veća efikasnosti efektivnost rada Veće nadležnosti lokalnih vlasti (standardi Evropske zajednice) Partnerski a ne odnosi nadređenosti i podređenosti na relaciji lokalna–centralna vlastUključivanje savremenih (preduzetničkih) modela i metoda radaPodizanje kvaliteta tehnološke opremeljnosti Preduzetnički modeli organizacije lokalne vlasti i preduzetnički načini rada primereni tržišnim uslovimaKorekcije sistema lokalnih izbora: smanjivanje uloge političkih partija u lokalnoj vlasti i jačanje uloge „nezavisnih ličnosti“ koje imaju autoritet znanja i poverenje građana Uspešna primena savremenih konkurentskih metoda radaPojava privatno-javnih preduzetništava u realizaciji opštinskih i gradskih projekata Pregled izvornih i prenetih nadležnostiZakon o teritorijalnoj organizaciji, Zakon o gradovima i regionima, Zakon o glavnom graduJasno određeni i precizirani nivoi organizaicje lokalne vlasti: opština – grad, regionAutonomni izvori finansiranja i prikladan ambijent za ekonomsko preduzetništvo lokalne vlasti i podsticanje ekonomskog razvojaPojava raznih vidova obuke raznih subjekata lokalne vlasti za novi način rada.Školski sistem (modernizacija obrazovnih programa)Povezivanje lokalne zajednice sa lokalnim vlastima Evrope i sveta („bratimljenja“)Gradski menadžerAnalize kvaliteta rada(strategijsko planiranje, upravljanje i stalna kontrola)Profesionalizacija kabineta gradonačelnika(smanjivanje značaja političkih kriterijuma pri izboru članova)AnalizeIndikatori praćenja efikasnosti rada Neophodna je celovita reforma. Sa ovim zakonom taj cilj je delimično realizovan Tek predstoji reforma ustavnog i teritorijalnog uređenja Jugoslavije i Srbije Uređenje države, centralne vlasti, preduslov je uređenja sistema lokalne vlastiNedostaje tržišni ambijent, opštinska svojina, kao i celina reformi ekonomskog sistema kao izuzetno važnog preduslova Slabosti (arhaičnost i narazvijenost) sistema obrazovanja u ovoj oblasti.Kratkoročno: pojava modernih institutaSrednjoročno: razvoj preduzetničkih modela i metoda radaDugoročno: modernizacija Profesionalizacija lokalne vlasti traži duže vreme Razvoj političke kulture traži duže vremeNedostaje tržišni ambijent, reforme ekonomskog sistema su izuzetno važne
– Određeni nedostaci tek najavljenih i delimično započetih reformi u velikoj meri ograničavaju i sputavaju bržu i dosledniju realizaciju Zakona o lokalnoj samoupravi.
–
– Trenutno postoje ustavna ograničenja za rekonstituciju državnosti i sprovođenje suštinskih reformskih zahvata.
–
– Reforme su na samom početku i mnogi važni zakoni iz raznih oblasti (obrazovanje, zdravstvo, finansije i set ekonomskih zakona, javna uprava, sudski sistem itd.) sa kojima je Zakon o lokalnoj samoupravi komplementaran i tesno povezan još nisu doneti. Dok se ti zakoni ne donesu, opštine neće moći u celini, a u nekim pitanjima uopšte, da realizuju dobar deo poslova koje im novi Zakon daje u nadležnost.
–
– Nisu doneti zakoni koji se tiču organizacije raznih nivoa vlasti (Zakon o teritorijalnoj organizaciji, Zakon o javnoj upravi, Zakon o gradovima, regionima i Zakona o glavnom gradu), kojima bi se jasno odredili i precizira li nivoi organizacije centralne i lokalne vlasti, što je preduslov modernizacije države.
–
– Nerazvijenost privrede, tehnološka zaostalost kao i prisustvo korupcije i kriminala nisu pogodan ambijent za reforme, ali upravo zbog toga su reforme i neophodne, pa ove slabosti mogu povratno uticati i kao jak motivacioni i pokretački faktor reformi.
–
– Nije obezbeđena opštinska svojina kao preduslov uspostavljanja opštine kao ekonomskog subjekta.
–
– Vrednosna dezorijentacija građana, veliko siromaštvo, inertnost, spore reforme i politička nestabilnost dodatne su slabosti koje objektivno usporavaju realizaciju reformi.
Razvoj demokratske i preduzetničke kulture proces je koji duže traje, tiče se svih građana i drugih aktera (političkih partija, organa vlasti svih nivoa, stručnih i profesionalnih institucija itd.), i veoma je bitan kao činilac uspeha reformi i stabilizacije sistema u celini. Neobrazovanost, slaba obučenost, otpor učenju i nedovoljna svest o savremenim procesima u razvijenom svetu, o značaju lokalne samouprave i lokalne demokratije njenim novim razvojnim funkcijama i velikom značaju učešća građana u lokalnoj vlasti činioci su koje bi trebalo polako ali uporno razvijati. Jačanje političke (demokratske i preduzetničke) kulture postaje nezaobilazan uslov za podsticanje demokratskih i razvojnih promena.
