Brz ekonomski razvoj Srbije u sedamdesetim godinama prošlog veka doneo je i prvu veliku promenu navika našeg stanovništva. Potrošačko društvo se razvijalo u korak sa rastom bruto društvenog proizvoda, industrijska proizvodnja beležila je konstantan rast, stanogradnja je cvetala, a priliv stanovništva u velike gradove bio je nezaustavljiv i vezan za lični uspeh u životu svakog pojedinca.
EPS je 1970. godine dobio na upravljanje tada najveću hidroelektranu u Evropi „Đerdap 1“, a termoelektrane su se gradile u neprekidnom ciklusu.
U takvim ekonomskim i socijalnim uslovima prosek potrošnje struje svih srpskih domaćinstava na godišnjem nivou iznosio je 1970. godine 1472 kilovat-sata. Prema podacima EPS-a, tada je po potrošnji prednjačio Beograd, gde je prosečna potrošnja jednog domaćinstva bila skoro dvostruko veća nego u ostalim delovima i iznosila 2893 kilovat-sata za dvanaest meseci.
Na kraju decenije, 1980. godine, kao proizvod svih navedenih ekonomskih, društvenih i socijalnih promena, EPS-ova statistika je zabeležila više nego udvostručenu godišnju prosečnu potrošnju električne energije u Republici, odnosno 3091 kilovat-sat u odnosu na 1472 kilovat-sata deset godina ranije.
Iz statističkih podataka se jasno vidi da je u toj deceniji električna energija postajala sve omiljenije sredstvo za grejanje konformistički nastrojenog stanovništva. Jer, od ukupno 11 elektrodistributivnih preduzeća u okviru EPS-a, samo dva (Beograd i Užice) beleže rast potrošnje struje manji od dupliranog. Na teritoriji ostalih devet elektrodistribucija potrošnja struje bila je od dva do dva i po puta povećana.
Deset godina kasnije, 1990. godine, tendencija rasta potrošnje struje znatno je usporena.
Srpsko domaćinstvo je te godine u proseku potrošilo 3329 kilovat-sati, a na teritoriji Elektrovojvodine je, zahvaljujući gasifikaciji Pokrajine, zabeležen čak i pad u odnosu na 1980. godinu. Naime, vojvođanska domaćinstva su 1980. godine prosečno trošila 3868 kilovat-sati, a deset godina kasnije 3609 kilovat-sati.
Inače, 1990. godina bila je godina punog procvata EPS-a. Bila je to snažna kompanija koja je tokom godine iz svojih elektrana mogla lako da zadovolji domaće potrebe za strujom i uz to od izvoza svog proizvoda ostvaruje čak sto miliona dolara priliva.
Ali, to je bilo pre 12 godina. Od tada do danas mnogo toga se promenilo i u EPS-u i kod srpskih potrošača. EPS nije izgradio nijedno novo postrojenje, a domaćinstva su spas iz ekonomskih, socijalnih i svih drugih nedaća potražila u oslanjanju na električnu energiju.
Od 1990. godine, kada je svako od oko tri miliona srpskih domaćinstava trošilo 3329 kilovat-sati, do 2000. godine taj prosek povećan je na 5119 kilovat-sati. Koliko je taj potrošački šok bio velik za EPS i kroz kakve je sve nedeće moralo da prođe naše najveće javno preduzeće da bi zadovoljilo narasle potrebe stanovništva za strujom najbolje pokazuje podatak da je naredne 2001. godine potrošnja struje bila u proseku smanjena na 4866 kilovat-sati. Svi se još dobro sećamo prošlogodišnjih, gotovo svakodnevnih nastupa čelnika EPS-a koji su nam, svako iz svog ugla, objašnjavali koliko je teško s postojećim kapacitetima obezbediti „kontinuirano i uredno snabdevanje električnom energijom“.
I pored toga što su lane domaćinstva smanjila potrošnju struje u odnosu na prethodnu godinu, nemoć EPS-a bila je plaćena uvozom struje vrednim 90 miliona dolara.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
