Nakon što je prije pet godina u svom komšiluku u San Francisku prisustvovala prinudnom iseljenju tri starija gospodina u osamdesetim godinama iz svojih kuća, preduzetnica i aktivistkinja Donis Sandoval počela je više da obraća pažnju na ljude koji žive i spavaju na ulici. Svi su živjeli na marginama društva i imali probleme sa održavanjem higijene. Uskoro je saznala i da na jednoj kvadratnoj milji u njenom gradu živi 107 milionera i 170 beskućnika. Potresena ogromnim razlikama u bogatstvu, osnovala je organizaciju Lava Mae (Operi me) i dotrajale gradske autobuse počela da pretvara u mobilne jedinice za tuširanje kako bi bar na neki način pokušala da vrati dostojanstvo ljudima sa ulice.
U Beogradu je sa istim idejama pokrenuta jedinstvena akcija za naš region – DrumoDom, koja će do kraja godine početi da pruža ovakve usluge za tri do pet hiljada ljudi koji žive na ulicama u ekstremnom obliku siromaštva, socijalne isključenosti i marginalizacije. DrumoDom je posebno opremljeno vozilo u kojem će beskućnici moći da se okupaju, koriste toalet, da se ošišaju, operu veš, ali i da se posavjetuju sa socijalnim radnikom, kako bi dobili dugoročniju podršku ka pronalaženju stambenog rješenja ili zaposlenja. Cilj je da se građanima koji žive na taj način olakšaju životni uslovi i pruže mogućnosti i podrška da stanu na svoje noge. Jedan od potencijalnih korisnika ovih usluga je 56-godišnji Zoran, diplomirani tehnolog i majstor šaha, koji spava na napuštenom gradilištu. „Tamo ne postoje ni minimalni uslovi za održavanje higijene. Nemam gde da se umijem, a kamoli da se okupam“, rekao je aktivistima koji su pokrenuli pomenutu akciju.
Igor Mitrović, direktor humanitarne organizacije Adra, koja je pokrenula ovu akciju, za „Vreme“ kaže da se na ulicu dospije mnogo lakše nego što mislimo. „Iz onog što mi znamo, u tim životnim pričama se mogu pronaći filmski zapleti, uticaj faktora koje ljudi ne mogu da kontrolišu, ali i tragični spletovi spoljnih okolnosti i sopstvenog nesnalaženja i pogrešnih odluka, ponekad katastrofalnih. Kako mogu dospeti na ulicu? Na primer, možda sam čovek koji je završio školu, osnovao porodicu, počeo da radi i negde iznajmio neki stan. Dogodi se da izgubim posao, ne snađem se, izgubim sve drugo, krenem da padam sve niže, nemam ‘plan B’ i – završim na ulici. Ili sam mlada osoba bez roditeljskog staranja, čitav život se država brinula za mene, sa osamnaest sam primoran da izađem iz sistema socijalne zaštite i jednostavno se ne snađem. Ili sam duševni bolesnik, bez pravog kruga podrške ili bez ičeg, i – ne snađem se. Ili sam imao dovoljno, ali sam sve prokockao u nekom tragičnom vrtlogu odluka i ličnih promašaja“, rekao je o iskustvima sa terena. Iako je beskućništvo moguće pratiti i mjeriti, kao što je slučaj sa Danskom gde je izmjereno da je u poslednjih osam godina broj mladih na ulici povećan za čak 105 odsto, beskućništvo nije definisano u domaćem sistemu pa ne možemo ni govoriti o zvaničnoj statistici. Procijenjuje se da u Beogradu u situaciji beskućništva živi pet hiljada ljudi, a jedina specijalizovana ustanova u Srbiji koja zbrinjava one koji se nađu na ulici ovu zimu dočekuje sa malim kapacitetom – pod krovom prihvatilišta ima mjesta za svega 104 osobe. Potrebe ljudi koji žive na ulici daleko prevazilaze ove kapacitete. Oni spavaju na otvorenom ili žive u napuštenim, hladnim i nebezbjednim zgradama, fabrikama, halama, bez struje i vode, bez osnovnih uslova za život, neki u izrazito nehumanim uslovima.
Humanitarna organizacija Adra je kupila autobus i sada dovršava njegovu adaptaciju kako bi DrumoDom počeo da radi u decembru ove godine. Zbog toga su na crowdfunding platformi Indigogo pokrenuli kampanju za koju se nadaju da će pomoći da se obezbijedi dovoljno sredstava kako bi DrumoDom neometano nastavio da radi i cijele naredne, 2019. godine. Ideja je da tokom kampanje pozovu što veći broj pojedinaca i kompanija da izdvajanjem malih priloga pomognu prikupljanje novca u budžet za narednu godinu. U prva dva dana kampanje prikupljena je trećina potrebnih sredstava, a očekuje se da će u mjesec dana trajanja kampanje cilj od 13.800 dolara biti nadmašen. To znači da će najmanje tridesetoro ljudi dnevno i oko četiri hiljade tokom naredne godine moći da koristi dvije vrste usluga koje DrumoDom pruža. „DrumoDom će ujutru odlaziti na unapred dogovorena mesta i u određeno vreme“, objasnio je Mitrović. „Dnevno će biti na dve do tri lokacije i tamo, stacionarno, nuditi usluge. Usluge će biti dvostruke. Prvo, one koje se tiču neposrednih potreba – tuširanje sa upotrebom toaleta, šišanje, pranje veša, i razgovori koji će biti obični, ljudski ili savetodavne prirode. Drugi deo podrške će se dogoditi kada gosti DrumoDoma, nazovimo ih tako, budu tu podršku želeli – pomoć u povezivanju sa sistemom, uključivanje u društvo i sve ostalo što spada pod ‘stati ponovo na noge ili prvi put stati na noge’“.
DrumoDom tim činiće psiholog, specijalni pedagog i medicinski tehničar, vozač, troje volontera i logističar. Taj tim će na terenu imati podršku šireg Adrinog tima, koji će se brinuti o administrativnoj i logističkoj podršci. Dok traje kampanja i adaptacija autobusa, ovaj tim vrijeme koristi za redovne razgovore sa onima kojima su usluge DrumoDoma potrebne kako bi bili sigurni u njihova očekivanja, kao i da bi podijelili informacije o planovima i načinu rada. „Smatram da će ti neposredni kontakti biti presudni“, rekao je Mitrović. „Glas i informacija se brzo prošire zajednicom ljudi koji žive na ulici. Drugi način će biti informisanje preko centara za socijalni rad, koji imaju redovne kontakte sa nekima iz ove zajednice. Treći će biti preko organizacija civilnog društva koje rade sa njima. Biće važno stvoriti rutinu i držati se nje, nekog rasporeda koji će biti pouzdan“.
Kako bi omogućila sve pomenute usluge, Adra je ostvarila saradnju i razvila široku mrežu podrške sa lokalnom samoupravom, ustanovama socijalne zaštite, javnim preduzećima i srodnim udruženjima građana te DrumoDom logistički trenutno podržavaju lokalna samouprava opštine Palilula i Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“. U dogovoru sa njima biće određene adekvatne lokacije na kojima će se DrumoDom zadržavati, a koje će biti odgovarajuće i za građane kojima su usluge namjenjene.
Slična situacija je i u mnogim gradovima u Srbiji. Lokalne zajednice ne uspjevaju da pomognu svim ljudima koji se nađu u situaciji beskućništva, a u Adri kažu da ne prođe sedmica da ljudi iz drugih gradova ne pitaju kada će DrumoDom doći kod njih. Objašnjavajući situaciju ljudi kojima je njihova pomoć namijenjena, kažu – „Kada se nađe tamo na ulici, čovek se prvo neko vreme bori da se iščupa iz tog gliba. Posle nekog vremena on ili ona se često pomire sa situacijom i čak je proglase svojim izborom. To, makar u tehničkom smislu, i jeste njegov i njen izbor. Osoba odluči da je to – to, živeće tako. Verovatno mi, ljudi, na taj način proglasimo da i dalje kontrolišemo svoju sudbinu. U svakom slučaju, to nije život dostojan čoveka“. Nadaju se da će DrumoDom stvoriti okruženje gde dostojanstvo i nada mogu da počnu da se obnavljaju kroz usluge i ljudski kontakt, a zatim da će se obnavljati i volja pojedinca kojom će se on boriti za život dostojniji čovjeka. „Kakav god da je scenario iza pojedinačnih priča“, zaključuje Mitrović, „voleo bih da nas kao pojedince i kao društvo proganja pitanje – šta sad sa tim ljudima? Da ih prepustimo toj spirali nadole ili ćemo imati na umu da smo to mogli biti mi i učiniti ono što bih voleo da učine meni da se nađem tamo. Solidarnost je dragocena, ali i veoma osetljiva biljka. Ona opstaje samo u pojedincima i u društvima u kojima je doživljaj ljudskog života i njegovog dostojanstva, kao nečeg svetog, zasađen dovoljno duboko.“
