Podmlađeni tim, dobro iskustvo i nove ideje

PROF. DR MIODRAG OSTOJIĆ: Klinički centar Srbije uključen je u nekoliko svetskih studija. Jedna od njih je „Stent for life“ („Stent za život“), odnosno traženje otvorenog puta do srca. Akutni srčani udar podrazumeva da se zapušila arterija koja snabdeva krvlju srčani mišić i zato je najvažnije otvoriti taj put. „Stent for life“ je akcija koja podržava da se pacijentu koji brzo dođe u salu za kateterizaciju, kroz arteriju na nozi ili na ruci provuče jedna cevčica do tog zapušenja i da se onda arterija otvori balonom i metalnom cevčicom (metalnim prstenom, ili oprugom) koja drži arteriju otvorenom. Akciju „Stent for life“ organizovali su Evropska unija i Evropsko udruženje kardiologa a Srbija je prva od šest zemalja koja je ušla u tu inicijativu na Evropskom kongresu kardiologa u Barseloni 2009. godine. Pošto smo imali podršku uprave Kliničkog centra i Ministarstva zdravlja, ostvarili smo sjajne rezultate u toj inicijativi i broj ljudi koji se danas leči u sali za kateterizaciju digli smo za 100 odsto u odnosu na 2008. godinu. Ovo je danas najsavremeniji način lečenja, jer se na jedan „vodoinstalaterski“ način direktno otklanja uzrok srčanog infarkta, a to je zapušenje arterije. Tu je, naravno, potreban jako visok trening svih učesnika, uključujući i pacijenta koji treba što pre da se javi lekaru.

„VREME ZDRAVLJA„: Koliko brzo bi pacijent trebalo da se javi lekaru da bi uopšte mogao biti tretiran u sali za kateterizaciju?

Postoji takozvano „pravilo zlatnog sata“ – od trenutka kada se pojavi bol u grudima najbolje je da otvorimo arteriju u roku od 60 minuta jer tada maltene možemo da napravimo abortus infarkta, da infarkt nestane. Ako pacijent, pak, živi u unutrašnjosti, i ako je to u radijusu od 150 kilometara od Beograda, on do nas može stići u roku od 90 minuta i mi lečimo i te bolesnike. Ako pacijent živi blizu Niša, može otići u Klinički centar u Nišu, ako živi u Vojvodini, može doći u Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremsku Kamenicu. Takođe, otvorena je i sala u Valjevu, a planira se i otvaranje sale u Zaječaru, čime bi bio pokriven i jugoistok zemlje. Za potrebe centralne Srbije, u Beogradu, osim Kliničkog centra postoje Zemunska bolnica, KBC Bežanijska kosa, Vojnomedicinska akademija, gradska bolnica (KBC Zvezdara) i Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Klinički centar Srbije je, ipak, lider u inicijativi „Stent for life“ i to nije slučajno, jer mi smo najveća ustanova sa skoro 100 kardiologa. Od tog broja dvadesetak lekara zna da otvara arterije na ovaj način, tako da ponekad uradimo i po dvanaest ovakvih intervencija u toku dana. Prošle godine na taj način lečili smo 1385 bolesnika. Taj rezultat je pet puta veći od klinike Mejo, na primer, i nema ga nijedna bolnica u svetu. Ja sam od 21. septembra u Ukrajini, gde ću na njihovom nacionalnom kongresu kardiologa moći da predstavim naše, ali i da čujem iskustva evropskih i drugih zemalja, kada je o akciji „Stent for life“ reč. U prvi krug ušlo je šest zemalja, u drugom još tri, a u aprilu je ušao i Portugal, dakle ukupno deset zemalja. Ima tu zemalja u tranziciji, poput nas i Bugarske, Rumunije, ali i vrlo razvijenih zemalja kao što su Francuska, Španija, Italija, Portugal i biće jako interesantno videti kakva će biti performansa u ovim zemljama koje su, rekao bih, po veličini nacionalnog dohotka dosta udaljene jedna od druge. Iako je Srbija jedna od zemalja sa najnižim nacionalnim dohotkom (oko 5500 dolara po glavi stanovnika), mi se za sada odlično držimo i imamo rezultat koji je pohvaljen i na Evropskom kongresu kardiologa u Parizu.

Osim inicijative „Stent for life„, Klinika za kardiologiju KCS–a učestvuje u još jednom značajnom projektu, a to je međunarodna studija o lečenju oslabljenog srca ubrizgavanje matičnih ćelija – C–cure (si–kaur) studija. Do kakvih ste rezultata do sada došli?

C-cure studija je, takođe, prva takve vrste u svetu i jako je dobro da Srbija u nečemu prednjači, ali to nije bila studija koja bi trebalo da pokaže koliko je ova procedura efikasna u spasavanju ljudskih života, već koliko je bezbedna i sigurna, i pokazala se upravo takvom. Ova studija se radi na pacijentima koji imaju problem popuštanja srca, odnosno čije srce ne izbacuje dovoljnu količinu krvi. Njihovo srce je potrebno na neki način regenerisati i postoji ideja da se u te svrhe koriste matične ćelije koje bi izrasle u tkivo srčanog mišića. Međutim, kako je ranije utvrđeno da se malo ćelija iz takozvane „prve generacije matičnih ćelija“ pretvara u srčano mišićno tkivo, pokrenuta je druga studija koja se oslanja na upotrebu „druge generacije matičnih ćelija“. Procedura je sledeća: matične ćelije uzimaju se iz bedrene kosti pacijenta i šalju u laboratoriju u Brisel, u ispostavu Mejo klinike. Onda se te matične ćelije „opamećuju“ i preusmeravaju da postanu srčane ćelije. Kada se „opamete“ dovoljno, one se vrate ovde i mi ih istom pacijentu od koga smo ih uzeli iz bedrene kosti vraćamo u srce, opet putem katetera. Nigde nema otvaranja grudnog koša, nego sve ide kroz arteriju na preponi ili na ruci. Pošto je svaki bolesnik sam svoj davalac matičnih ćelija, ne postoji mogućnost inkompatibilnosti. Nijedan pacijent nije doživeo nikakve komplikacije, a postoje naznake i da je ovaj zahvat efikasan, jer je svim tim pacijentima bilo bolje u odnosu na kontrolnu grupu koja nije lečena matičnim ćelijama. Nadamo se da će pri kraju godine ta studija biti i nastavljena.

Paralelno, na Klinici za kardiologiju obavljaju se i drugi inovativni zahvati.

Da, 28. septembra se nastavlja još jedna studija, a to je stavljanje specijalnih padobrana u srce. Zašto srce popušta? Zato što vremenom promeni svoj oblik. Srce bi trebalo da ima oblik jajeta, ili ragbi lopte, a ne fudbalske lopte, jer kad srce dobije oblik kugle, onda je to nepraktično za srce, za potrošnju kiseonika. Zato se rade svi mogući postupci da se to prevenira, pa je tu i preveniranje promene oblika srca od jajeta ka fudbalskoj lopti. I jedan od načina je da se, kada neko dobije srčani infarkt i kada se vidi da će kod njega doći do promene oblika od jajeta ka sferi, u vrh srca stavlja jedna teflonska membrana koja sprečava da srce dalje dobija oblik sfere. Osim toga, Klinički centar učestvuje u nekoliko studija koje ispituju uticaj lekova kod srčanih bolesnika koji imaju suženje na srčanim arterijama, u nekoliko studija koje ispituju uticaj lekova kod pacijenata koji imaju apsolutne aritmije i pokušaj je da se spreči da im tromb dođe u mozak i izazove šlog. Učestvujemo i u „trilodži“ studiji prve i druge generacije sprečavanja ponovnog stvaranja tromba na stentovima ili zapušenim arterijama, tako da je u KCS-u jako dinamično, dolazi nam puno novih stvari i to je jedna od bitnih karakteristika Kliničkog centra posle 2000. Kada su skinute sankcije, KCS je sa ogromnim entuzijazmom počeo da daje rezultate.

Kakvi su uslovi za praktikovanje novih metoda lečenja u Kliničkom centru Srbije?

Klinički centar je u relativno dobroj situaciji, naravno uvek može biti bolje. Imamo dve sale za kateterizaciju (to je ovo gde radimo te „vodoinstalaterske“ radove na srcu), imamo jednu salu gde se rade „električarski“ radovi (gde se zbrinjavaju pacijenti sa aritmijom). Naši lekari spaljuju tkivo koje dovodi do aritmije i to je na nivou naučne fantastike. Imamo i intravaskularni ultrazvuk koji omogućava da snimimo arteriju iznutra i da vidimo kako izgleda arteroskleroza. Naravno, moguća su poboljšanja. Mi smo konkurisali kod Ministarstva za nauku i dobili smo skoro milion evra za novu opremu, tako da očekujemo da će to biti još bolje.

Da li postoje uslovi da i mladi lekari kvalitetno unapređuju svoje znanje i da idu u korak sa naukom i strukom?

Dok afirmisani lekari putuju kao predavači, što znači da su im plaćeni putni i troškovi boravka, mlađi doktori imaju problem. Na raspolaganju su im sredstva farmaceutske industrije koja hoće da pomogne, ponekad sredstva KCS-a ako je rad prihvaćen, a imamo i Udruženje kardiologa Srbije i Fond „Srbija za vaše srce“ koji takođe pomaže kada je potrebno. Jedna od bitnih karakteristika kardiologije u Kliničkom centru Srbije je upravo podmladak. Uspeli smo da napravimo tranziciju i u našim redovima, primanjem nekoliko doktora mlađih od 30 godina. Oni su naše matične ćelije koje su regenerisale naš tim.