Na početku velike prekomorske avanture, smeđokosi moreplovac ulazi u krčmu „Admiral Benbou“, osvrće se oko sebe, zvižduće i pije rum, a onda započinje staru pesmu o petnaest mornara na grudima mrtvaca. Sa stihom „petnaestorica na grudima mrtvaca“ (Fifteen men on the dead man’s chest) i naravno, bocom ruma, otvara se najpoznatija gusarska priča svih vremena, Ostrvo sa blagom engleskog pisca Roberta Luisa Stivensona (1850–1894). Stih sa petnaestoricom brojni ljubitelji ove kultne knjige analizirali su na sve moguće načine, zbog neproverene legende da je Stivensonov stih, mada nalik starim mornarskim pesmama, zapravo anagram i da krije tajnu stvarnog gusarskog blaga. Ispostavlja se da bi izraz Dead man’s chest zapravo mogao biti naziv jednog karipskog ostrva na kome su se okupljali gusari, propalice i svakojake morske lutalice. Ali, ko su petnaestorica ljudi na ostrvu? Moguće je da o ljudima zapravo i nije reč, već o petnaest stabala, petnaest milja ili petnaest godina. Ili pak petnaest kugli, koliko ih inače ima u standardnom bilijaru. Da li neku tajnu krije bilijarska petnaestica, koja ima najveći redni broj i koja je, u skupu šarenih lopti, uvek u smeđoj boji, kao i Stivensonov moreplovac? Ili je pak reč o sasvim drugoj igri? Naime, u svetu se u Stivensonovo doba proslavila slagalica poznata kao Petnaestica čiju je popularnost nadmašila tek Rubikova kocka. Ona je stigla u Evropu 1880. godine, upravo u vreme kad je Stivenson pisao Ostrvo sa blagom, te nije nemoguće pretpostaviti da je možda kumovala misterioznom stihu. Ova slagalica sadrži petnaest kockica na kojima su napisani brojevi od 1 do 15, a koje se nalaze u kutiji dimenzija četiri puta četiri kockice, tako da jedno mesto u kutiji uvek bude prazno. Kockice se pomeraju, a cilj igre je da se pomoću praznog mesta sve kockice slože redom po brojevima. Igra je krajem XIX veka bila tako popularna da je 1880. u SAD objavljena hromolitografija Mejera, Merkela i Otmana (na slici) sa glavama petnaest potencijalnih predsedničkih kandidata Republikanske partije unutar slagalice. Mada naizgled trivijalna, ova slagalica je tokom čitavog XX veka privlačila ogromnu pažnju matematičara, a za njeno rešavanje su razvijeni prvi ikad korišćeni heuristički algoritmi koji su doživeli veliku primenu u razvoju „inteligentnih“ kompjuterskih softvera. Heuristički pristup rešavanju problema, koji je potekao od Arhimedovog uzvika Eureka! i koji je blizak intuiciji, uvek podrazumeva neku vrstu inteligentnog „pogađanja“ kako bi se problem optimizovao. Kad je reč o Petnaestici, njeno se rešavanje u velikoj meri oslanjalo na recepte iz takozvanog problema „trgovačkog putnika“ koji treba da stigne najkraćim putem kroz mrežu ulica (što je najčešće bio Menhetn), a sa kojim se, uvođenjem nove metrike, razvila sasvim nova neeuklidska geometrija Hermana Minkovskog. Ljubitelj ove slagalice bio je i šahovski velemajstor Bobi Fišer (1943–2008) koji je pred televizijskim kamerama uspevao da je reši za 25 sekundi. Možda je on znao nešto i o Stivensonovom gusarskom blagu. Ili pak o tome da se stvarno blago uvek nalazi u samoj potrazi za njim.
Vreme nauke br. 15 u PDF-u
„Vreme nauke“ je specijalno izdanje nedeljnika Vreme za nauku i tehnologiju.
Uređuju: Slobodan Bubnjević i Marija Vidić
e-mail: vremenauke@vreme.com
Objavljivanje dodatka pomaže Ministarsto za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
