Odgovornost prema sredini

Dominantna pretnja ekonomskoj aktivnosti u svetu su politički rizici. Tržišta kapitala su u (ne)milosti politike. Od trgovinskih ratova moćnih sila, Bregzita, sankcija do budžetskih problema Italije. i dok poslovni svet često gunđa protiv nekih političara, jedan bivši poslovni čovek svojim nepredvidivim potezima, koristeći „digitalni kanal“ sa maksimalnih 280 karaktera, drma svetom politike i berzi. Kako tu stoji Srbija?

POTENCIJALI I PROJEKCIJE: Srbija je zabeležila dobre ekonomske rezultate u 2018. godini. Ostvaren je dinamičan ekonomski rast koji je „poguran“ rastom investicija i potrošnje, uz već dugogodišnje nisku inflaciju i stabilan devizni kurs. Stanje u državnoj kasi je dovedeno u red (uz prostor za unapređenje transparentnosti u pogledu trošenja). Javni dug u odnosu na BDP je opao i približava se nivou koji je prihvatljiv za zemlje na sličnom stepenu razvoja. Zaposlenost je u porastu. Prodata su i neka javna preduzeća – dugogodišnji gubitaši, čime se smanjuju rizici za održivost javnih finansija. Neka su, s pravom, oterana u stečaj. Povećani su i izgledi za popravljanje kreditnog rejtinga, uz smanjenje stepena rizika zemlje. Postoji visoka korelacija između ostvarenja viših stopa rasta i povećanja kreditnog rejtinga, i mislim da Srbija može da dostigne investicioni kreditni rejting do kraja 2020, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti. Usled pada kamatnih stopa, sve manje novca se izdvajalo iz državne kase za plaćanje kamata. Banke su više kreditirale uz znatan pad učešća loših plasmana. Ankete poslovnih udruženja govore o porastu zadovoljstva poslovnom klimom u odnosu na prethodnu godinu (AmCham), uz ocenu da je ono i dalje umereno. Srbija je danas bolje „opremljena“ za suočavanje sa eventualnim ekonomskim udarima nego u ranija vremena.

Sve to predstavlja dobru osnovu za dalje reforme koje bi omogućile da građani žive bolje i da Srbija, u dužem vremenskom razdoblju, ostvaruje ekonomski rast koji bi umanjio zaostajanje za klubom zemalja kome težimo. Projekcije govore da bi rast u 2019. godini mogao da iznosi 3,5–4 odsto uz usidrena, niska inflaciona očekivanja. Najznačajniji eksterni rizik po naš rast imalo bi pogoršanje trgovinskih odnosa između SAD i Kine, kao i odnosa EU i SAD. Dve trećine našeg izvoza ide u EU, odakle dolazi i najviše investicija, i svako dodatno usporavanje ekonomije u EU nas može „ošišati“. To bi imalo negativan uticaj i na region te posledično i na tražnju za našim proizvodima u zemljama regiona. Takođe, izdvojio bih i pogoršanje finansijskih uslova za zemlje u razvoju usled rasta referentne stope FED-a kao i „zavrtanje“ štampanja para od strane ECB-a i mogućeg prvog podizanja referentne stope u 4. kvartalu 2019. Od unutrašnjih rizika najznačajniji je politički rizik u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova i Metohije. Eventualno značajnije zaoštravanje bi odložilo potrošnju, investicije i neophodne reforme, što bi povratno negativno uticalo na rast.

POVERENJE U SRBIJU: Već je više puta rečeno da je za dostizanje viših i održivih stopa rasta potrebno više domaćih privatnih investicija, kao i efikasnije i veće investiranje države u infrastrukturu. Ključni „sastojci“ za više privatnih investicija su vladavina prava i efikasno pravosuđe, smanjenje korupcije i sive ekonomije, transparentan i predvidiv poreski sistem, dobra državna uprava, predvidljivost promene i primene propisa… Iako je stopa nezaposlenosti još uvek, prema evropskim standardima, visoka, dostupnost kvalifikovane radne snage polako postaje jedna od stalno prisutnih tema u kompanijama. Državni budžet za 2019, uz nizak deficit, omogućiće relativan pad zaduženosti. Bilo bi prudentno da je rast plata koje se isplaćuju iz budžeta planiran u skladu sa rastom produktivnosti i rastom plata u privatnom sektoru. Da je rasterećenje na rad veće od usvojenog i da najvećim delom kapitalne investicije idu u infrastrukturu.

Uspešne zemlje imaju jak i dominantan privatni sektor, a kod nas se još uvek u javnosti vode polemike da li je nešto trebalo privatizovati ili ne, a reč „privatnik“ i dalje u glavama mnogih ima pejorativno značenje. Smatram da državnim firmama nije mesto u sektorima gde postoji privatna konkurencija. To pokazuje i praksa ekonomski najnaprednijih država.

Dolaze nove generacije i menjaju se navike i načini poslovanja. Dobro je da je država usvojila propise kojima se omogućava digitalno poslovanje. Ozbiljne kompanije već investiraju značajna sredstva i to kako u digitalizaciju svojih procesa tako i u pružanju novih, digitalnih servisa klijentima, podižući kvalitet usluge. Očekujem značajan rast tih investicija u 2019. NBS je omogućila instant plaćanja, što je dobra osnova za niz drugih servisa. Uz donošenje odgovarajućeg propisa kojim se regulišu identifikacija i verifikacija klijenta kroz digitalne kanale, otvoriće se i nove poslovne mogućnosti. Što više digitalnih servisa, manje korupcije i bez traženja famoznog overenog primerka o izvršenoj uplati na šalterima državnih sluzbi.

Veći privredni rast u zemlji kao i rast zaposlenosti povoljno se odrazio na poslovanje Raiffeisen grupacije u Srbiji. Porastao je nivo kreditiranja krupnoj i srednjoj privredi, kao i malim i srednjim preduzećima i građanima, uz dobar kreditni rejting. Poslovi u vezi sa upravljanjem imovinom (investicioni i penzijski fondovi), kao i lizing biznis, takođe su zabeležili dobre rezultate. Konstantan rad na inoviranju i unapređenu usluga doprineo je da nam poverenje ukaže preko 770.000 klijenata. Uspeha nema bez dobrog tima i ključnih vrednosti koje negujemo i koje su deo našeg DNK – timskog rada, odgovornog odnosa prema kolegama i sredini u kojoj radimo, integriteta i toga da dela prate reči. U 2019. godinu ulazimo sa još većim ambicijama.

Profit je važan, ali bez vraćanja društvu, to nije to. Pomagali smo i pomagaćemo osetljive delove društva. Ponosni smo na naša partnerstva u kulturi i sportu, kao i na volonterski angažman naših zaposlenih. Verujemo u Srbiju i to je i razlog zašto naši vlasnici žele da šire biznis i aktivno učestvuju u konsolidaciji bankarskog sektora u 2019.