Nismo sveci

Na obalama Velikog bačkog kanala u Vrbasu, pored drugih preduzeća, nalazi se i kompanija „Karneks“ A. D. Ona spada među najveće proizvođače prerađevinama od mesa u Srbiji, uzgoji 66.000 svinja i proizvede 18.000 tona hrane. Sve doskora, „Karneks“ je širom bivše Jugoslavije bio poznat po simpatičnoj reklamnoj kampanji sa padobrancima koji jedu paštetu, dok je u Vrbasu, u svom okruženju, predstavljao jednog od najvećih zagađivača kanala. Sa više od 2000 zaposlenih na svinjskim farmama, poljoprivrednom zemljištu i fabričkim postrojenjima, ova pedeset godina stara kompanija je, nakon svoje tranzicione avanture, odnedavno prešla u vlasništvo Finansijske institucije za upravljanje investicionim fondovima „Ashmore“ iz Londona, što je donelo izvesne promene u pristupu poslovanju.

„‘Karneks’ je danas vertikalno integrisana, odgovorna prehrambena kompanija“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Hju Mekrejnolds, generalni direktor „Karneksa“ koji u Vrbas došao iz Irske. On citira deo misije kompanije koja je odnedavno preformulisana. „U misiji kompanije nije postojala reč odgovorno. Sada smo to ubacili“, kaže Mekrejnolds i objašnjava da se promenio fokus u redovnom poslovanju, tako da se „sada zaposleni ne bave samo i samo proizvodnjom“. Zahvaljujući toj jednoj reči, budžet za ekologiju je narastao na 1,6 miliona evra godišnje.

„Kada sam došao, primetio sam da je u kompaniji životna sredina očigledno na dnu liste prioriteta. Ali, sada se penje na toj listi“, kaže Mekrejnolds i dodaje kako pri prvom dolasku nije mogao da vidi postrojenje za predtretman otpadnih voda, jer ono nije ni postojalo. „Ovde pedeset godina nije ulagano u ekologiju i zato je potrebno tako puno da se to reši.“ Mekrejnolds objašnjava kako se „Karneks“ počeo okretati takozvanom održivom ratarstvu, zahvaljujući čemu se sada umesto veštačkog sve češće koristi prirodni stajnjak, koji se više ne baca u kanal. Znatne uštede su postignute u potrošnji vode otkako se ona meri, a kad su na farmama postavljene nove hranilice, hrana za svinje se više ne baca na pod i ne spira se u kanal. „Znatna ušteda je postignuta i bez investicija, samo obrazovanjem i informisanjem zaposlenih“, kaže Mekrejnolds i dodaje da je cilj „Karneksa“ da dostigne evropske standarde u proizvodnji hrane, što ih dodatno motiviše da ulažu u ekologiju.

„Nismo sveci, znamo da postoji problem, ali se sa tim problemom suočavamo“, kaže Mekrejnolds, dodajući da sa lokalnom samoupravom u Vrbasu ima odličnu saradnju i komunikaciju. Bez sumnje, najvažniji poduhvat na koji se „Karneks“ obavezao odnosi se na postrojenje za preradu otpadnih voda koje će se ispuštati u magistralni kolektor i dalje teći ka centralnom postrojenju za preradu voda. U međuvremenu, „Karneks“ je angažovao kuću „Nijhaus“ koja je izradila glavni projekat za izgradnju postrojenja. „Sada raspisujemo tender za opremu za predtretman otpadnih voda. Kad počne da teče rok za izgradnju, traje 16 nedelja. Ne verujem da će do kraja godine početi radovi, ali očekujem da ćemo završiti naše postrojenje do marta 2011. godine“, smatra Mekrejnolds.