Pred kraj 2011. godine, velike i značajne industrije polako se oporavljaju od recesije i potrebno im je da povrate poverenje javnosti, a moć komuniciranja postala je vidljivija nego ikada. Čini se da su one kompanije koje su se najviše opirale i ubeđivale nas da njima odnosi s javnošću nisu potrebni (jer „dokle god nemaju problem s profitom, njima PR ne treba“), danas najveći zagovornici PR-a kao jednog od najvažnijih segmenata poslovne strategije. Dokaz tome je i poslednje evropsko istraživanje stručnjaka za odnose s javnošću koje je pokazalo da čak 70 odsto smatra da je ekonomska kriza pojačala značaj komunikacijskog menadžmenta u okviru samih organizacija. Tako je ekonomska i politička situacija širom Evrope podigla PR profesiju na jedan znatno viši nivo. Kako se sada mnogo više očekuje od nas, ovo je jedinstvena prilika da kao struka dokažemo koliko smo važan ključ za unapređenje poslovnih ciljeva. To je izazov koji svi zajedno kao profesija moramo da iskoristimo, bez obzira da li radimo u PR agencijama, kompanijama, vladama ili nevladinim organizacijama.
Klasično oglašavanje u novonastaloj ekonomskoj situaciji postalo je skupo, a kompromis je ležao u PR-u. Tako smo došli u situaciju da direktori marketinga medija postanu „rame uz rame“ s glavnim i odgovornim urednicima, donosioci odluka šta će ući u sutrašnje izdanje dnevnih novina. To konkretno znači da će oni koji se u tom mediju ne oglašavaju vrlo teško javnosti da saopšte da su investirali više od milion evra u novo postrojenje koje znatno štiti životnu sredinu.
Ono što je dobro jeste da su ljudi koji rade u PR industriji prilagodljivi, snalažljivi i inovativni. Mediji su nas tokom ovih godina krize naučili da budemo još kreativniji. Shvatili smo da jačina reči jednog blogera ili twiteraša u roku od pet minuta može potpuno da preokrene određeni događaj ili konflikt u našu korist. Društvene mreže i on–line komunikacije nisu više alternativa i budućnost, već sadašnjost i realnost.
Autorka je direktorka Communis PR-a
