ilustracija: banksy
"Brendovi se bore za vidljivost u korisnikovom news feedu, a one kompanije koje plasiraju relevantan i kvalitetan sadržaj prilagođen svakoj pojedinačnoj društvenoj mreži su one koje pobeđuju", kaže Dragana Marković iz agencije Drive
Nijedna profesija, u poslednjih petnaestak godina, nije postala takav kartel za proliferaciju stručnog žargona kao digitalna tehnologija i, u okviru nje, digitalni biznis i marketing. Digitalne krilatice ispucavaju se rafalnom paljbom, oslikavajući svetlosnu brzinu kojom se ovo polje stručnog delovanja razvija – piše Lazar Džamić u predgovoru knjige Digitalni marketing, Nataše Krstić. Autorka u uvodu kaže da iako digitalni marketing ne mora nužno da bude pogodan za svaku vrstu poslovanja, današnje organizacije polako ali sigurno uviđaju da je teško, ako ne i nemoguće, ignorisati potrebu njegovog uključivanja u dugoročnu poslovnu strategiju. „Digitalno narušavanje dosadašnjeg poslovnog modela može se dogoditi neočekivano, kao u slučaju televizije, hotelske industrije ili taksi prevoza“, navodi Nataša Krstić u pojmovniku digitalnog marketinga.
No, digitalno doba i narcistička kultura određuju drugačiju formu izražavanja, i retki su oni (čak i umetnici) koji se opiru diktatu interneta i društvenih mreža. „Kad bih mogla da kažem šta sam mislila, ne bi imalo svrhe to odigrati“ (Duncan, 1928). Isidora Dankan je bila ispred svog vremena, a verovatno bi to bila i danas – uhvatila bi puls vremena i odigrala svoj oflajn i onlajn ples.
24/7 SA POTROŠAČEM: Prosečan nivo pažnje odrasle osobe dok gleda određeni sadržaj 2000. godine bio je 12, a danas je samo osam sekundi. I u tih osam sekundi potrebno je „uhvatiti“ pažnju potrošača i preneti mu poruku brenda. Televizijska gledanost fragmentiše se na više kanala, pažnju gledalaca ne drže dugi sadržaji, prebacujemo kanale, gledamo u telefon, proveravamo Fejsbuk profil. Iz tih razloga, desile su se velike promene u sferi advertajzinga.
Samo oglas više nije dovoljan za promociju brendova i prenošenje njihove poruke – posebno u digitalnom formatu. Društvene mreže su promenile način konzumiranja sadržaja korisnika, kao i njihova očekivanja, koja korisnici imaju od brendova i prebacivanje linije komunikacije brenda. Važno je biti tamo gde su potrošači, gde god da su, pratiti njihovo kretanje i ponašanje i ponuditi im odgovarajući sadržaj, spojiti realnu kupovinu s njihovim onlajn iskustvom. „Živimo u vremenu kada su brendovi pred velikim izazovom da dobiju pažnju korisnika. Pažnja korisnika je sve kraća, pa samim tim oglašivači imaju ograničeno vreme za koje treba da zainteresuju korisnika“, kaže za „Vreme“ Dragana Marković, menadžerka za poslovni razvoj u agenciji Drive. „Zato je danas više nego ikad postalo bitno komunicirati sa korisnikom sadržajem koji je za njega relevantan. Ni to ne mora biti dovoljno. Neophodan je miks relevantnog sadržaja, na pravom kanalu u pravom terminu. To je miks koji danas pravi razliku.“
Prema mišljenju naše sagovornice, klasični načini oglašavanja se najviše koriste za povećanje svesti o brendu, i to veoma uspešno rade. „U digitalnim medijima brendovi imaju prostora da prilagode svoju oglasnu poruku mediju, korisniku, vremenu i uređaju, a takođe sami digitalni mediji su postali interaktivniji i brendovi imaju više mogućnosti da postanu deo korisnikovog života. Ovo im daje mogućnost da oglasne poruke imaju različite ciljeve od povećanje svesti o brendu, angažovanja korisnika do konkretne onlajn kupovine.“
ONLAJN TARGETIRANJE: Društvene mreže su vrlo kompleksan komunikacioni i marketinški kanal, pa je samim tim upravljanje kanalima u ime brenda danas mnogo dinamičnije nego ikada.
„Brendovi se bore za svoje mesto u korisnikovom news feedu. Brendovi koji plasiraju relevantan i kvalitetan sadržaj koji je prilagođen svakoj pojedinačnoj društvenoj mreži su oni koji pobeđuju.“ Prema mišljenju Dragane Marković, blogeri su zanimljivi kao promoteri brendova. „Korisnici veoma veruju preporukama prijatelja i njihova iskustva imaju veoma značajnu ulogu u korisnikovom procesu odlučivanja prilikom kupovine. Blogeri prilaze brendovima na drugačiji način, čime brendovi dobijaju priliku da se predstave i približe krajnjem korisniku na drugačiji način.“
Marko Dačić, marketing menadžer za Srbiju u Fox Network grupi, smatra da je poenta u kvalitetu sadržaja i dobrom planiranju i da se klasično i onlajn oglašavanje razlikuju na nekoliko nivoa. „Pre svega, digitalni mediji uglavnom nude mogućnosti boljeg targetiranja, tako da se trudimo da kreiramo odgovarajuće sadržaje za različite ciljne grupe u okviru iste kampanje. Dodatno, trudimo se da inovativnim rešenjima i dobrim sadržajem iskoristimo pun potencijal i interaktivnost digitalnih medija. Naša kompanija ima tu sreću da komunicira sadržaje koje publika rado prihvata i poistovećuje se s njima. Naravno, vodimo računa o specifičnostima svakog pojedinog društvenog medija.“
Prema njegovim rečima, blogeri kao promoteri brendova jesu zanimljivi, ali ističe da u sferi delatnosti njegove kompanije nema dovoljno kvalitetnih blogera koji bi mogli da ostvare vidljiv uticaj. „U nekim drugim industrijama oni su vrlo važni za izgradnju imidža“, smatra Dačić. „Smatramo da je cela naša ciljna grupa na ovaj ili onaj način prisutna na internetu i da ih uz odgovarajući pristup tamo možemo naći. Ovo, naravno, ne isključuje korišćenje drugih medija u okviru medija miksa.“
Dragana Marković smatra da su algoritmi koji se koriste za targetiranje potrošača putem programmatica sve sofisticiraniji i pronalaze pravog korisnika gde god da se on nalazi, bez obzira na kontekst medija na kom se trenutno nalazi. „Najbitnije je imati kvalitetne podatke, dubinski ih analizirati i zatim uz pomoć alata pronaći najbolji put do konzumenta vašeg brenda.“
Nikola Ivanov, L’Oreal: Digital predstavlja deo medija miksa. Ipak, ukoliko je potrebno da izdvojim jednu čisto digitalnu kampanju, spomenuo bih partnerstvo sa pevačicom Sarom Jovanović na lansiranju mobilne aplikacije Make Up Genius. Lokalna javna ličnost, Jutjub video i mobilna aplikacija predstavljaju savršene elemente veoma uspešnih digitalnih kampanja. Uspeh smo u ovom slučaju merili pre svega brojem skinutih aplikacija
Dragana Marković, agencija Drive: Make-up content projekat koji radimo za četiri tržišta.
Marko Dačić, Fox: Od naših kampanja izdvojio bih onu za seriju „Nauka o gluposti“ (National Geographic)
U dinamičnom svetu maloprodaje, u kojem se uspeh najčešće meri brojem otvorenih objekata i brzinom obrta, kompanija Lidl Srbija uporno insistira na drugačijem kriterijumu – čoveku. Šesto uzastopno priznanje Top Employer, kojim kompanija ulazi u 2026. godinu, svedoči o sistemskom pristupu razvoju zaposlenih i organizacione kulture koja nadilazi puku operativnu efikasnost
Sedam stotina strana Louna Slouna definisalo je Filipa Drijea u istoj meri koliko je i umetnik definisao taj serijal. Njihova spona je neraskidiva
Lidl Srbija postavlja novi standard u korporativnoj kulturi pokazujući jednakost i duboku zahvalnost svojim zaposlenima. Kroz projekat “Savršen dan”, Uprava kompanije Lidl je juče zamenila uloge sa timom jedne prodavnice. Dok su zaposleni u prodavnici uživali u trećem slobodnom danu u nedelji i spa centru o trošku kompanije, vrh menadžmenta je preuzeo radne zadatke u prodavnici u Gornjem Milanovcu
Svi se često nalazimo u dilemi kako na siguran način da sačuvamo i uvećamo svoju ušteđevinu. Dilema koju građani imaju danas ista je kao i prošlih godina – šta je najpametnije uraditi sa novcem: oročiti novac u banci, kupiti zlato ili staviti novac kao učešće za stan? Pogledajmo konkretne brojke
U svetu koji se ubrzano menja, Hemofarm fondacija već 32 godine podržava izuzetne mlade ljude spremne da snove pretvore u realnost, viziju u akciju, pomaže im da usavrše svoje veštine, prošire mrežu kontakata i uče od najboljih u farmaceutskoj industriji, ali i jedni od drugih
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
