"Najskuplji način kupovine mašina jeste plaćanje u gotovom novcu, jer time blokiramo novac za druge investicije. Lizing je veoma moderna forma finansiranja i dobar način da se stimuliše produktivnost", smatra direktor austrijske lizing kompanije
Velike lizing kompanije koje su se pojavile na našem tržištu, mogle bi se nazvati „firmama-sestrama“ velikih svetskih banaka, koje su ujedno i osnivači lizing kompanija. Lizing kompanija S-leasing nastala je kao vid ravnopravog partnerstva Steiermärkische Bank und Sparkassen AG iz Graca i firme Immorent AG (jedna od najjačih lizing kuća u Austriji u sto odsto vlasništvu Erste Bank Ag iz Beča), i ostvarila je značajne rezultate u Sloveniji i Hrvatskoj. Johann Höfler, direktor S-Leasinga, aktivno govori engleski, španski i portugalski jezik, a pasivno slovački, češki i ruski jezik. S obzirom na to da je izvesno vreme živeo i radio u Zagrebu, a sada je na „privremenom radu“ u Beogradu, možemo slobodno reći i da pasivno govori srpsko-hrvatski, ili, ako hoćete baš hronološki – hrvatsko-srpski jezik.
„VREME„: Počeli ste s radom pre nepunih godinu dana, i do sada ste na tržište putem lizinga uglavnom plasirali mašine i postrojenja. Da li ste zadovoljni rezultatima koje ste postigli do sada?
JOHANN HÖFLER: U Beograd sam došao prvi put pre dve godine da bih napravio studiju izvodljivosti nakon čega je odlučeno da se investira u ovu zemlju i osnuje lizing kompanija. Osnovani smo 3. jula, do kraja jula završili sve neophodne registracije, a 8. avgusta napravili prvih 14 lizing ugovora sa novoosnovanom kompanijom Overnight Express putem kojih su nabavljeni automobili za obavljanje delatnosti u sektoru usluga. Bilo nas je troje u početku, nismo imali lizing softver, i bio sam iznenađen visokim nivoom obrazovanja ljudi u Srbiji koji su za veoma kratko vreme sami ispitali uslove i formirali strukturu ugovora o lizingu, osiguranje… Ovo govorim samo zato što je svaka zemlja specifična i uslovi koji važe, na primer, u Austriji ili Slovačkoj, ovde ne mogu da se primene. Zato su uloga i znanje mojih saradnika bili veoma značajni. Jer, lizing u Rumuniji nije isto što i lizing u Srbiji, sve je različito, zakoni su različiti.
S obzirom na to da smo kasnije došli na tržište, trenutno nismo najveća lizing kompanija – osnovani smo kao četvrta lizing kuća, a sada zauzimamo treće mesto. Prošle godine smo napravili 128 ugovora u ukupnoj vrednosti od 7,5 miliona evra. Što se produktivnosti tiče, mislim da smo u tome najuspešniji, jer kad podelite ostvareni prihod sa brojem ljudi u firmi i mesecima koji su protekli, dobijeni rezultat je više nego zadovoljavajući.
Koje su oblasti vašeg poslovanja, i šta je sve predmet lizinga u vašoj firmi?
Prošle godine smo bili uglavnom usmereni na plasman mašina i postrojenja, jer je za posao sa automobilima bio potreban veći tim. Naša konkurencija je uglavnom usmerena na posao sa automobilima, jer je to mnogo lakše. Kod poslovanja sa mašinama i postrojenjima, stvari su malo komplikovanije (asignacija, kompenzacija…). Na primer, kad u inostranstvu nabavljamo mašinu, odmah se plaća prvih deset odsto, za dva meseca još deset odsto, pre isporuke dodatnih 30 odsto, zatim po isporuci ostatak od 50 odsto. Posao sa mašinama nije tako standardizovan kao posao sa automobilima. Ali, S-Leasing ulazi u posao sa automobilima (to je masovan i dobar posao) i mislim da ćemo podjednako raditi lizing mašina, postrojenja i automobila. Ja volim da kažem da je posao sa mašinama posao razuma, a automobilski biznis je u stvari emocija. Svi mi volimo da vozimo dobar auto, ali JCB mašina nam treba obično radi posla, veoma retko radi zabave.
Na koji način finansijski lizing stimuliše proizvodnju?
Smatramo da je lizing veoma atraktivan način investiranja. Najskuplji način kupovine mašina jeste plaćanje u gotovom novcu, jer time blokiramo novac za druge investicije. Lizing je veoma moderna forma finansiranja i dobar način da se stimuliše produktivnost. Na primer, prodavac ili proizvođač želi da proda mašinu koja košta 100.000 evra, a klijent ima samo 20.000 evra novca u kešu. Ukoliko bude čekao da prikupi svih 100.000 evra, klijent verovatno neće uspeti da nabavi mašinu za nekoliko godina i za to vreme naravno neće moći da je koristi. Međutim, ukoliko novac koji poseduje klijent iskoristi za ulaganje u učešće i eventualno prvu ratu, on dobija mašinu koju koristi. Tokom perioda od pet godina korišćenjem mašine ostvaruje priliv novca, kojim isplaćuje rate za mašinu ili neko poljoprivredno postrojenje i na kraju postaje njen vlasnik. S jedne strane, klijent nabavlja mašinu željenog brenda, a sa druge pomažemo dilerima da prodaju mašinu. Dileri su upoznati sa procedurom u lizing kompanijama, znaju koja su dokumenta potrebna i klijenta šalju kod nas sa svim neophodnim papirima za odobrenje lizinga.
Koliki je rizik poslovanja u ovom poslu s obzirom na ekonomsku nestabilnost i mentalitet u Srbiji?
S moje tačke gledište, kao stranca, mogu da kažem da sam fasciniran kako su stvari funkcionisale u državi bez predsednika, a pogotovo u periodu kad ni vlada nije postojala. Međutim, ovoj zemlji je potrebna stabilnost; neki investitori su mi rekli da neće praviti nikakve investicije dok se ne oformi vlada, bili su uplašeni da ulože neki veći novac. Lično, ne vidim rizik, zato što sam ovde, učim kako ljudi žive i kako funkcionišu kompanije. Međutim, ljudi ovde moraju da shvate da rejting Srbije na međunarodnom tržištu novca nije baš najbolji, i da je veoma teško (i skupo) doći do investicija.
Lizing je tesno povezan sa osiguranjem, a vaš partner u tom poslu je osiguravajuća kompanija Wiener Städtische. Da li osiguravajuća kompanija isplaćuje premije u slučajevima krađe automobila ili totalne štete?
Veoma je važno da partner u osiguranju bude pouzdan. Imao sam veoma nezgodan slučaj u Hrvatskoj, kada se jednom klijentu desila saobraćajna nesreća: osiguravajuća kompanija nije htela da plati štetu, a vlasnik auto-mehaničarske radnje nije hteo da vrati auto. Sve je to trajalo šest meseci, a lizing rate su svakako morale da se plate. S-Leasing sarađuje sa kompanijom Wiener Städtische, a spremamo se da potpišemo ugovor i sa kompanijama Delta i Dunav osiguranje. Za sada smo veoma zadovoljni saradnjom, kao i naši klijenti. Ukoliko nas klijent informiše o krađi kola ili totalnoj šteti (i ima zaključen kasko ugovor), osiguranje će isplatiti premiju davaocu lizinga, to jest S-Leasingu, a ukoliko isplata bude viša od duga prema nama, taj deo novca se vraća korisniku.
Kako ocenjujete Zakon o lizingu i njegovu primenu? Da li sudstvo reaguje u slučajevima neispunjavanja ugovornih obaveza?
Na osnovu mog lizing iskustva, ovo je prva zemlja (u kojoj živim i radim) koja ima Zakon o lizingu. Austrija, zemlja sa preko 40 godina lizing iskustva, nema zakon o lizingu zato što je sve vezano za lizing regulisano drugim zakonima. Mislim da je srpski zakon veoma dobar, regulisani su odnosi između davaoca i primaoca lizinga, kao i dobavljača. Postoji ideja da se napravi lizing registar, javni registar koji za sada ne postoji u praksi zato što, verovatno, još ne postoje adekvatni uslovi za to. Zakon je napravljen i usvojen u veoma kratkom roku, tako da je, sasvim sigurno, potrebno vreme da se osnuje kancelarija koja bi se bavila lizing registrom, kao i da se izvrši obuka kadrova (kako se pravi registar, šta sve lizing kompanije treba da dostave, u kojoj formi…). Uobičajeno je da lizing kompanije ne vole registre, jer na taj način svi (uključujući i konkurenciju) mogu da dođu do informacije o tome šta radimo i ko su nam klijenti, ali postojanje registra je dobro iz više razloga, a jedni od osnovnih su da se minimalizuje rizik poslovanja i smanjuje mogućnost prevare.
Da li je različito tumačenje poreskih propisa problem na ovom tržištu?
U automobilskom poslu porez se plaća dva puta: pre nego što registrujete automobil, plaća se porez na promet vozila od 20 odsto, a po isteku lizing perioda (tri–pet godina) plaća se dodatnih pet odsto (porez na prenos apsolutnih prava). To je, po mom mišljenju, dvostruko oporezivanje. U slučaju cross–border lizinga postoje različita mišljenja, porez se plaća jednom godišnje, i to samo delimično, ali na kraju lizing ugovora mi nismo sigurni da li su sve poreske obaveze ispunjene, i da li treba platiti porez još jedanput. Ne znamo zasigurno ni da li će porez biti obračunat na osnovu tržišne vrednosti, ni ko pravi procenu tržišne vrednosti… Pričao sam sa različitim ljudima i čuo različita mišljenja o tome. Mislim da ta oblast tek treba da bude regulisana, a za to treba vremena.
Kako finansijski lizing funkcioniše u drugim tranzicionim zemljama – šta je predmet lizinga, da li postoje zakoni…?
Da, mogu da napravim paralelu, radio sam četiri godine u Slovačkoj. Tamo je bila veoma jaka konkurencija, na tržištu je bilo preko 80 lizing kompanija na tržištu od pet miliona ljudi. Trenutno u Srbiji postoji devet lizing kompanija i konkurencija je veoma jaka, što se moglo videti na Sajmu automobila. Lizing kompanije su napravile veliku reklamu za sebe i za lizing kao takav, što je dobro. Međutim, mi ne znamo šta će se desiti za dve-tri godine, ljudi će očekivati mnogo više.
U Slovačkoj i drugim zemljama u tranziciji u to vreme nije postojala mogućnost da se u u bankama dobiju krediti za automobile i mašine, tako da je 80 lizing kompanija ostvarivalo 80 odsto prometa na tržištu (ostale transakcije isplaćivane su u gotovom novcu). Godišnji promet od oko 60.000 automobila podeljeno na 80 kompanija – to je veliki posao. Na ovom tržištu se prodaje oko 13.000 automobila, i to pokriva devet lizing kompanija. Kada sam počeo u Slovačkoj 1996. godine, lizing kamata je bila veća od 40 odsto, a kada sam odlazio 2000. godine, iznosila je 25 odsto, a mislim da je sada otprilike 10–11 odsto.
Kakva je, po vašem mišljenju, perspektiva i kapacitet srpskog lizing tržišta?
Na srpskom tržištu vidim veliki potencijal, jednog dana će sve te fabrike biti privatizovane i biće im neophodne mašine. Po mojoj proceni, kapacitet lizinga samo ove godine na tržištu iznosiće negde oko 200 miliona evra, jer sve više ljudi zna šta je lizing. Austrija ima osam miliona stanovnika, a godišnje se proda 300.000 novih automobila. Srbija ima isti broj stanovnika, a prema statistici proda se oko 13.000 automobila. Prosudite sami. Srbija je veliko tržište, i mi ćemo se sve više okretati ka vašoj zemlji tako što ćemo, između ostalog, doneti know–how na tržište lizinga.
Ukoliko se potpiše lizing ugovor na pet godina, klijent ne može da ga raskine, već to može da uradi samo lizing kompanija ukoliko klijent ne ispunjava ugovorne obaveze ili ukoliko joj se klijent obrati zahtevom. Na primer, kupili ste kola i nakon dve godine odlučite da imigrirate u neku drugu zemlju. U tom slučaju, vaš ugovor možete da prodate ili da ustupite nekom trećem licu. Kod kupovine mašina na lizing, ugovor može biti raskinut nakon dve godine. Na primer, ukoliko klijent želi da kupi novu i veću mašinu, obratiće nam se sa zahtevom i, u saradnji sa isporučiocem, lizing kompanija će omogućiti zamenu stare mašine novom i modernijom.
„Imali smo i jedan tragičan slučaj kada je klijent sklopio ugovor za nabavku traktora, a dva dana posle preminuo. Takve stvari se dešavaju u ovom poslu. Međutim, klijentov sin je nastavio da isplaćuje traktor“, kaže direktor S-Leasinga. „U mojoj zemlji (Austriji) postoje dva tipa klijenata: oni koji uvek žele da imaju nova kola, zadržavaju ih dve–tri godine, i posle ih vraćaju dilerima, koji su srećni što će prodati nova kola. Korišćena (i servisirana) kola prodaju drugom tipu klijenata koji nisu u mogućnosti da nabave nova kola.“ Ovde vlada drugačija filozofija – ljudi zadržavaju kola sve do kraja, neki čak do 15 godina. Ali, dolaskom lizinga i upoznavanjem klijenata sa prednostima lizinga i ovde će se stvari promeniti, zaključuje direktor.
Kupovina motocikla na lizing, nažalost, nije moguća iz jednostavnog razloga što ne postoji osiguranje za tu vrstu vozila. Nijedna osiguravajuća kompanija ne odobrava kasko osiguranje za motocikle, zato što je rizik od krađe velik, a to, opet, nije u interesu osiguravajućih kompanija. U nekim slučajevima, lizing kompanije sklapaju nestandardne ugovore (kompjuteri i slično), ali to je veoma retko i zaključuju se isključivo po preporuci. Ukoliko osiguravajuće kuće nađu rešenje za osiguranje, lizing kompanije će odobriti lizing i za takvu vrstu vozila ili opreme (profesionalne fotografske kamere).
Da biste nabavili mašinu ili automobil na lizing, neophodno je da dostavite izveštaj o finansijskom poslovanju kompanije – profit, krediti, oprema, dobavljači… „Postoje klijenti koji imaju 50 miliona dinara kredita, a 49 miliona duga prema dobavljačima, što znači da svojim dobavljačima na duži period nisu plaćali ništa. S druge strane, nemaju ništa od nepokretne imovine. Šta je bila svrha uzetih kredita, nisam dokučio… A klijent je hteo da kupi veliki BMW automobil“, kaže Höfler. Ugovor o lizingu sa pomenutim klijentom nije potpisan.
„Ne treba porediti lizing sa kreditom“, kaže Branka Čupić, menadžer računovodstva u kompaniji S-Leasing. „Drugo, da biste dobili kredit, treba vam mnogo više vremena, ukoliko ste fizičko lice morate da otvorite račun i prebacite svoja primanja u banku, vaša primanja moraju biti i četiri puta veća od visine jedne rate, prava je retkost da uz samo jednog žiranta dođete do željenog vozila. S druge strane, da li ćete, kao pravno lice, ukoliko vam pokazatelji poslovanja nisu na zavidnom nivou ili ukoliko nemate nešto što ćete dati pod hipoteku, uspeti da dođete do željene opreme? Da li će banka da prihvati da sredstvo obezbeđenja plaćanja bude baš ta vama neophodna oprema? Verovatno ne, jer ona (oprema), jednostavno nema zadovoljavajuću vrednost. Neke banke ističu da je učešće od nula do 40 odsto u zavisnosti od isporučioca, vrste vozila ili nekog drugog faktora. Da li postoji banka koja će vam odobriti takvu nabavku bez učešća?“ Mnoge lizing kuće i banke ističu da je kamata 5,6 ili 6,2 odsto, a u praksi je i preko 14 odsto, i zato je najbolje analizirati ponude i utvrditi koja je prava cena lizinga. Neophodno je da budući korisnici savladaju termine kao što su manipulativni troškovi, učešće, ostatak vrednosti, broj rata, kakva je razlika između mesečnog i kvartalnog plaćanja…
Manipulativni troškovi – troškovi obrade zahteva, provere podataka, pripreme i praćenja ugovora.
Učešće – iznos koji plaćate na početku ugovora o lizingu, koji se odbija od cene predmeta lizinga i koji omogućava proporcionalno smanjenje visine lizing rata (veće učešće – niža rata). Rate vašeg ugovora o lizingu računaju se na iznos koji ostane kada se od nabavne vrednosti predmeta lizinga (cene) oduzme iznos učešća.
Ostatak vrednosti tj. buduća vrednost – vrednost predmeta lizinga na kraju perioda lizinga (obično poslednja rata). Pod njim se podrazumeva iznos koji plaćate lizing kući na isteku ugovora i koji morate isplatiti da bi predmet lizinga pripao vama. Veći ostatak vrednosti – veće plaćanje na kraju.
Broj rata – ukupan broj plaćanja do kraja ugovora o lizingu (ne računajući plaćanje učešća).
Mesečno plaćanje – plaćanje u periodima od po mesec dana (svakog prvog do petog u mesecu).
Kvartalno plaćanje – plaćanje u periodima od po tri meseca tj. plaćanje svaki treći mesec. Ako želite kvartalno plaćanje, morate da prihvatite činjenicu da će vas zbirno predmet lizinga više koštati.
Kamata – verovatno najosetljiviji pojam lizing ugovora, gde se ne treba upuštati u pojam, shvatanje načina računanja (anticipativno, dekurzivno..,), već jednostavno treba uporediti ponude, kao što je već i navedeno.
Primopredajni zapisnik – zapisnik kojim primalac lizinga potvrđuje da je predmet lizinga primio u ispravnom stanju, a isporučilac da je isti predao u ispravnom stanju.
Korišćenje od strane trećih lica – da li imate pravo da date predmet lizinga na korišćenje nekom prijatelju, poslovnom partneru i sl.? Naravno, ukoliko ste od davaoca lizinga dobili pismeno odobrenje.
Novčani tok (Cash–flow) – za razliku od iznosa dobiti koji se u bilansima preduzeća pojavljuje kao čisto računovodstvena kategorija, izveštaj o novčanom toku prikazuje sva primanja i izdavanja novca, i samim tim predstavlja pravu sliku novčanih sredstava kojima preduzeće raspolaže. Lizing kompanije svoje odluke o odobravanju lizinga donose upravo na osnovu projekcije budućeg novčanog toka potencijalnog korisnika lizinga.
Zaloga – deo imovine u vlasništvu zajmoprimca koja služi za obezbeđenje duga ka zajmodavcu, a koju zajmodavac može preneti u svoje vlasništvo ukoliko zajmoprimac prestane da ispunjava obaveze po osnovu duga.
Cross–border lizing – transakcije u kojima davalac lizinga (lizing kompanija) i primalac lizinga (pravno ili fizičko lice) imaju sedište u različitim zemljama, odnosno pravosudnim sistemima.
Administrativna zabrana – tzv. rešenje o administrativnoj zabrani na platu korisnika lizinga jeste dokument kojim se poslodavac obavezuje da će od plate korisnika oduzimati mesečnu ratu i uplaćivati je na račun lizing kompanije.
Menica – sredstvo obezbeđenja naplate pomoću koje davalac lizinga može da pokrene prinudnu naplatu. Prilikom sklapanja ugovora primalac lizinga je dužan da dostavi potpisanu menicu koja lizing kompaniji daje dodatnu mogućnost naplate duga.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
