Povratak „plastičnog novca“ u Srbiju predstavlja obnavljanje institucije koja je u devedesetim bila isključena iz opticaja i bila je rezervisana samo za uski krug novobogataša koji su koristili privilegije prethodnog sistema. Čovek koji je „izmislio“ kartice kao način plaćanja zvao se Frank Meknamara i prema jednoj legendi to se dogodilo 1949. godine jer nije imao kod sebe gotovog novca za plaćanje računa u restoranu. Ubrzo zatim osnovana je kompanija Diners Club od koje „vodi poreklo“ prva svetski poznata „platna“ kartica. U prvo vreme bilo je omogućeno plaćanje računa u pojedinim restoranima, a docnije se novi način plaćanja proširio na sve segmente usluga. Krajem pedesetih počinje istorija druge velike kartice American express, a potom je nastala i u „promet puštena“ BankAmericard – kasnije prekrštena u Visa card.
Uobičajena podela kartica je na debitne (platne) i kreditne. Debitna (platna) kartica predstavlja plastičnu verziju gotovine i koristi se za podizanje keša sa bankomata i plaćanje roba i usluga. Iznos se direktno „skida“ sa tekućeg računa korisnika ili sa računa štednje po viđenju. One nemaju predefinisani potrošački limit, račun se plaća u celini po dospeću ili u određenom roku. debitne kartice bile su u „staroj“ Jugoslaviji najrasprostranjeniji vid „plastike“. Kreditne kartice se koriste vrlo slično kao platne kartice, s tim što imaju kreditnu liniju koja vlasniku kartice omogućava da nabavi robu i plati usluge na kredit. Kreditne kartice obično imaju predefinisani iznos do kog se mogu koristiti, a koji propisuje banka izdavač kartice i on je zasnovan na kreditnoj liniji propisanoj pri izdavanju same kartice. Korisnik kartice (vlasnik) nema obavezu da uplati celokupan iznos dugovanja na kraju svakog meseca, već može da otplaćuje dug željenom dinamikom. Balans koji se prenosi u sledeći mesec generiše kamatu koja se računa na osnovu godišnje kamate. U najvećem broju slučajeva, kreditne kartice imaju varijabilnu kamatu. I Visa i MasterCard su u stvari vlasništvo franšiznih asocijacija Visa International i MasterCard International Inc., koje se oslanjaju na banke članice da izdaju kreditne linije i definišu uslove potrošačkih kredita za vlasnike kartica.
Asocijacije Visa i MasterCard definišu i održavaju pravila po kojima se njihovi zaštitni znaci koriste i uspostavljaju formalne dogovore i procedure s bankama članicama. Obe obuhvataju po preko 20.000 banaka članica, dok Visa tvrdi da ima preko 600.000.000 korisnika kartica koje se mogu koristiti na preko 14.000.000 lokacija u svetu. U skorije vreme sve se više upotrebljavaju tzv. pametne kartice, koje mogu da se koriste kao debitne, platne ili kreditne, a u sebi imaju mikročip koji ili čuva statičku informaciju ili ima mogućnost upisivanja podataka. Ove kartice se mogu koristiti kao digitalna gotovina jer se umesto uobičajenog podizanja gotovine na njih može zapisati vrednost. Kao takva s uspehom počinje da zamenjuje keš.
