Običan čovek i kako ga iz posmatrača pretvoriti u učesnika društvenih kretanja, postali su centar interesovanja PR industrije, koja je ogromna i koja troši milijarde dolara godišnje. Kao što je najveću ekspanziju PR industrija doživela tokom „velike depresije“, krajem dvadesetih godina XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i nastala, u Srbiji, skoro sto godina kasnije, PR doživljava svoj uspon, opet u uslovima ekonomske krize. Ako je tih dvadesetih godina ona bila posvećena „kontrolisanju svesti javnosti“, kao što su navodili njeni predvodnici, javnosti koja bi trebalo da bude lišena bilo kakvog oblika organizovanja, puštajući da joj se usadi ideja da je jedina vrednost u životu imati više komfora, danas Twitter, Facebook i YouTube vraćaju toj javnosti aktivnu ulogu. Organizujući se na mreži, ona ima priliku da povrati ulogu učesnika. Tako se PR koristi za pozivanje na volonterski rad, donatorstvo, pomoć ugroženima, zaštitu životne sredine, preventivne preglede, preduzetništvo, umrežavanje kroz debate, diskusije i forume.
Aktuelna ekonomska kriza uslovila je da se resursi koriste promišljenije, a ulog je održivost. Sadržaji koje korporacije plasiraju postaju složeniji, a opet ispisani jednostavnim jezikom. PR industrija radi u službi održivosti, a samosvest je vrednost koja postaje nova PR tema.
Tržište u Srbiji sazreva, iako još u tranzicionoj fazi, spremno je da sasluša i prihvati nešto novo i drugačije. Sve je više domaćih kompanija koje prepoznaju vrednost PR-a, klijenti znaju šta mogu da očekuju i gde to da pronađu. U takvom okruženju, u proteklih pet godina razvija se i naša PR agencija, u kojoj je prosek godina 28, a koja konsultuje neke od najvećih korporativnih, javnih i nevladinih sistema.
Autorka je direktorka PR i konsalting agencije „Farmer&Spaić“