Siniša Filipović,
predsednik Izvršnog veća SO Inđija, govori za „Vreme“ o socijalnim pitanjima u Inđiji
„Imamo nekoliko pitanja iz ove sfere: briga o deci, život, rad i bitisanje mladih i pitanje starih, penzionera. U prvom delu, za razliku od svih komšijskih opština u Sremu a i šire, mi za prvo novorođeno dete dajemo kao stimulaciju skroman doprinos od punog ličnog dohotka u visini prosečne plate u Srbiji prema poslednjim statističkim podacima. To je mimo onoga što Republika obezbeđuje preko svog fonda. Druga stvar je da je Republika ‘digla ruke’ od trećeg deteta u vrtiću čiji je boravak tamo plaćala do 1. juna 2002. godine u prilog demografske politike i zaustavljanja negativne stope prirodnog priraštaja. Za četvrto, peto i više dece nije plaćala. Tada smo odlučili da finansiramo ne samo treće, nego do trinaestog deteta. To je državno pitanje, a ne lokalne zajednice. Lokalne zajednice kao što su Irig, Plandište, Žitište, Alibunar, Nova Crnja i ostale osuđene su na smrt, za 20 godina će nestati. Ovo je urađeno da bismo uložili u mladost i decu po cenu da ne napravimo kilometar ili dva puta, ali će njime imati ko da hoda. Što se tiče omladine, da bismo ih izvukli iz kafića i otrgli od droge, u svim mestima su napravljeni i osvetljeni sportski tereni. Zatim, odmaralište u Sutomoru, koje desetak godina nije bilo u funkciji, prošle godine smo sredili i sada se tu može letovati po izuzetno povoljnim cenama i uslovima. Cena je 40 odsto od realne i to na šest rata. Prošle godine letovalo je oko 700 dece a ove i više. Prošle godine je oko 50 dece iz materijalno ugroženih porodica letovalo besplatno, a ove će besplatno letovati i deca sa posebnim potrebama. Jedan broj njih će ići u pratnji roditelja. To znači da će oko 100 ili 120 ljudi letovati na teret budžeta. Udruženje penzionera poslalo nam je pismo s predlogom da podržimo taj deo populacije participacijom u troškovima za struju, vodu i telefon, a mi im već dve godine pomažemo ne participacijom, nego potpunim pokrivanjem tih troškova. To je plaćeno i mesnom i opštinskom odboru. Uz to, oko 2.000.000 dinara je ovogodišnji doprinos lokalne zajednice za poboljšanje uslova života i za aktivnosti penzionera, za proširenje i opremanje prostora opštinskog Udruženja penzionera. Pošto imamo gerontološki centar u Rumi, koji je malog kapaciteta, s povoljnim cenama ali lošim uslovima, ideja je da naredne godine obezbedimo gerontološki centar u Starom Slankamenu od 50 do 60 ležajeva i da ga odlično opremimo. Biće u krugu banje, gde se nalazi oko 150 lekara i ostalog osoblja i imaće mnogo bolje uslove. Pošto je raspoloženje mladih da žele civilno služenje vojnog roka, došli smo na ideju da to iskoristimo u humanitarne svrhe. Treba da uzmemo u obzir sve kategorije penzionera, da napravimo sliku stanja i njihovih potreba i da počnemo rešavati njihove probleme. Jednima će se svakodnevno donositi novine i hleb iz prodavnice, drugima će trebati nedeljna pomoć pri odlasku kod lekara, plaćanja računa… Za sada postoji samo projekat, još uvek nismo počeli s radom.“
Uroš Ćuruvija,
direktor Javnog preduzeća za građevinsko zemljište, komunalne delatnosti i puteve
„Osnovni preduslov razvoja svake teritorijalne jedinice pa i opštine jeste dobra komunalna infrastruktura, i tu pre svega mislim na puteve, regionalne, magistralne i lokalne. U poslednje vreme uloženo je dosta sredstava kako bi stanje lokalnih puteva na opštini Inđija bilo takvo da omogućimo svim privrednicima dobru komunikaciju u lokalu, jer je poznato da Inđija ima izuzetan položaj: naslanja se i na Dunav i na autoput i nalazi se na 40 km od Beograda i 30 km od Novog Sada. Do jednog i drugog grada može da se stigne za tridesetak minuta. Opredeljenje lokalne vlasti je da se otvara što više fabričkih pogona, industrijskih i objekata male privrede, kako bi se stvorila nova radna mesta. Naše industrijske zone doveli smo do nivoa da postoji veliko interesovanje investitora da grade takve pogone. Izgradili smo sve što je neophodno za funkcionisanje jednog industrijskog objekta, počev od puteva, kanalizacione i vodovodne, telefonske mreže, energetskih postrojenja, trafo-stanica… U Inđiji prednjače dve radne zone, jugoistočna i severoistočna. U toku su radovi na izgradnji velike fabrike u severoistočnoj radnoj zoni koja će zaposliti dobar deo nezaposlenih sa naše teritorije a u pripremi je izgradnja još jedne fabrike. Sve to je u skladu s generalnim urbanističkim planom i regulacionim planovima koji su napravljeni kao preduslov da bi se tako nešto uradilo. Trenutno opremamo jugoistočnu radnu zonu, za koju takođe vlada veliko interesovanje. U toku su radovi na četiri pogona male privrede, interesovanje je veliko jer su u Inđiji povoljnosti znatno veće, ne samo u komunalnoj opremljenosti već kasnije i u funkcionisanju tih preduzeća. Nijednog trenutka ne zanemarujemo naseljena mesta na teritoriji Inđije, tako da i tu gradimo u skladu s potrebama budućih investitora. Blizina autoputa je interesantna budućim investitorima. U toku su i pripremne radnje za infrastrukturu u neposrednom centru grada da bi se stvorila mogućnost za usputne delatnosti koje se inače dešavaju u pešačkoj zoni. Ulicu Vojvode Stepe pretvaramo u pešačku zonu i stvaramo uslove da se ljudi bave trgovinom i uslužnim delatnostima. Redovna delatnost je i stvaranje uslova za izgradnju porodičnih kuća, opremanje građevinskog zemljišta za individualno stanovanje.“
Slavko Puvača,
direktor Javnog komunalnog preduzeća
„Naročita pažnja posvećena je zaštiti životne sredine i održavanju čistoće u gradu i okolini, i obim posla smo povećali za oko 40 odsto, ali i kvalitet usluga. Osnovna stvar je rad s mladima, tako da smo preuzeli vrlo važnu ulogu, edukaciju predškolske dece. Deca se edukuju u održavanju čistoće životne sredine, što do sada nije bio slučaj. Nabavili smo i savremenu opremu za pranje i čišćenje ulica. Sledeća važna stvar, na koju odlazi oko 50 odsto posla ovog preduzeća, jeste odnošenje smeća. Polovinom prošle godine napravili smo plan odlaganja čvrstog otpada koji je usaglašen sa strategijom republičke vlade za narednih petnaest godina. Pošto smo tek u prvoj godini, ovo su početni koraci, učimo tehnologiju iznošenja smeća i pravljenja reciklažne stanice koja se planira za dve do tri godine, kao i početak reciklaže u reciklažnom centru koji će biti smešten na teritoriji opšine. S tim u vezi u planu je i saniranje postojeće deponije, nadam se naredne godine. Kad je reč o prohodnosti puteva u zimskom periodu, uveli smo obeležavanje svih puteva na teritoriji opštine Inđija, lokalnih i regionalnih. Ono što još radimo jeste preuzimanje brige o seoskim grobljima, o uslovima sahranjivanja i održavanja grobalja. Dosad smo završili oko 50 odsto tog posla, a planirano je da se u naredne dve godine preuzmu svi ti poslovi. U našoj nadležnosti su i pijace, pa smo u proteklom periodu završili potpunu rekonstrukciju, ali će u narednom biti izgrađena i zgrada uprave. Pijacu ćemo pokriti i uvesti fiskalne kase.“
Mirko Ivaniš,
koordinator za izgradnju Čarteških Toplica, o predugovoru za izgradnju
„Reč je o bušotini koju je Naftagas izbušio 1988. godine, ali nikada nije aktivirana i privedena nameni. Već godinu dana naša aktivnost je usmerena na pronalaženje odgovarajućih investitora iz inostranstva, koji svojim kapitalom mogu zajedno s nama i Naftagasom da naprave banju, koja bi bila primerena veku u kome živimo. Tražimo investitora koji bi iskoristio sve pogodnosti resursa bušotine tj. izdašnost hidrotermalnih izvora čije je izvorište na obroncima Fruške gore. Položaj Inđije je izuzetan s obzirom na blizinu Beograda i što u blizini nema termalnih voda tih karakteristika. Kapacitet bušotine je 800 litara u minuti a temperatura vode između 57 i 58 stepeni Celzijusa. Ukupna izdašnost je negde oko 40 miliona kubnih metara vode, što bi prema nekim proračunima moglo da se koristi oko 100 godina. Osim toga, bušenjem novih bušotina povećava se kapacitet i to su pogodnosti koje daju ogromnu podlogu za investiciju poput sportsko-rekreativnog kompleksa, koji bi obuhvatio više tačaka. S obzirom na lekovitost vode postojala bi i neka vrsta biznis turizma, ono što upravo nedostaje na pragu Beograda i Novog Sada. Naša aktivnost se svodi na uključivanje neke firme koja će uneti kapital, mi ćemo uneti zemljište i komunalno-građevinsko opremanje, Naftagas izvorište i održavanje bušotine.“
Nikita Milivojević,
reditelj, o kulturnim dešavanjima u Inđiji:
„Za mene je Inđija primer svega onoga što nazivam ‘pozitivne promene’. Prava je sreća da se pojavila jedna generacija mladih i sposobnih ljudi koji brzo misle, brzo reaguju, imaju odlične ideje, informisani su. Predvođeni mladim Goranom Ješićem (pred kojim je sigurno sjajna karijera), napravili su nekoliko zaista fantastičnih stvari u gradu. Meni je drago da u tome učestvujem, najviše, naravno, kada su u pitanju kulturna dešavanja, mada je to verovatno na neki način i moja obaveza jer sam u tom gradu rastao, što su čisto emotivne stvari, ali one ne moraju biti najvažnije… Najvažniji su uvek ljudi i da nisam kod njih prepoznao tu energiju, verujem da se ni ja ne bih angažovao više nego što sam to činio do sada. Novi Kulturni centar Inđije je jedna moderna multimedijalna ustanova koja podrazumeva filmski i pozorišni program, izložbe, muzičke događaje. Trenutno ima jedan od najzanimljivijih programa koji se mogu videti u Srbiji. Pošto redovno dobijam mesečni repertoar, upućen sam i mogu to odgovorno da tvrdim. Zaista bi bila velika šteta da budu zaustavljeni u tome što su pokrenuli u gradu. Mislim da bi to bila stvarno velika greška.“
