Interval

Srpska nauka na horizontu

Vesti agencije „Tomson Rojters“ o brzom razvoju srpske nauke tokom prethodne godine, koje su kružile domaćim medijima prošle nedelje, u svakom slučaju nisu loše. Međutim, u tim vestima, Srbija je po postignućima u nauci ipak pomalo nesrećno okarakterisana kao „zvezda u usponu“, iz čega se daju izvući razlozi za zadovoljstvo, ali i svakojaki pogrešni zaključci.

Naime, Srbija se zaista plasirala na prvo mesto na listama najvećeg procentualnog rasta u ukupnoj citiranosti naučnih radova tokom dva letnja meseca 2009. godine – listama koje agencija „Tomson Rojters“ pomalo poetski naziva „raising star“. Na stranu što bi srećniji prevod ove sintagme bio „izlazeća“, a ne „zvezda u usponu“, suština problema je što je vest o najvećoj brzini razvoja olako izjednačena sa samom razvijenošću. Srbija, izvesno, najintenzivnije napreduje u više oblasti, ali teško da je najrazvijenija na svetu. Zapravo, daleko je od toga, kao što je i malo ko iz zvezdanog kluba brzorazvijajućih.

To nije nevažna razlika i ide na štetu same nauke – sasvim nalik onoj koju ne uoče pojedini roditelji kad dete koje se najbrže razvija u svom razredu, počnu da daleko pre vremena predstavljaju kao malog Ajnštajna, zatrpavajući ga očekivanjima i obavezama, što može da se završi na sasvim suprotnoj strani.

Inače, da je reč o stvarnoj razvijenosti pojedinih nauka po zemljama, odnosno ukupnoj citiranosti naučnih radova, teško bi se objasnilo zašto na ovim „zvezdanim listama“, uz Srbiju, prva mesta zauzimaju isključivo države koje tradicionalno nisu poznate kao naučne sile, poput Tunisa, Litvanije; Kameruna i Madagaskara. Kao i u mnogo čemu, najbrže se razvijaju oni koji počinju da rastu.

No, poslednji rezultati nikako nisu ni za potcenjivanje. „Tomson Rojters“ na sajtu www.sciencewatch.com, inače, pravi svakojake statistike o dostignućima i trendovima u naučnom istraživanju, a Srbija je u poslednje vreme zaista počela da dominira njihovim redovnim dvomesečnim izveštajima o „izlazećim zvezdama“.

U pomenutom periodu, od juna do avgusta 2009. godine, „Tomson Rojters“ je otkrio da Srbija po rastu citiranosti vodi u čak deset disciplina (iz biologije i biohemije, hemije, kliničke medicine, računarskih nauka, inženjerstva, nauke o materijalima, matematike, neuronauke, farmacije i fizike), te nije isključeno da će uskoro napustiti sve ove liste onih koje obećavaju i pridružiti se klubu naprednijih.

U svakom slučaju, bila bi šteta da tako fini rezultati budu olako interpretirani i iskorišćeni za preveliko samohvalisanje (kakvo je uostalom, uz mit o srpskoj pameti, bilo najprisutnije u godinama kad je srpska nauka uništavana gotovo sistematski).

CERN: Dve hiljade zareza

Posle dve decenije izgradnje, veliki akcelerator iz CERN-a proizveo je svoj prvi naučni rad. Sam veliki sudarač hadrona LHC trenutno je na produženom božićnom odmoru, pripremajući se za rad na višim sudarnim energijama.

U međuvremenu, objavljen je prvi naučni rad sa rezultatima koji su dobijeni tokom prvih ubrzavanja snopova protona u decembru 2009. do energija od 0,9 i 2,36 TeV (što je merenje na najvišoj energiji na jednom ubrzivaču čestica do sada). U članku koji je prošle nedelje objavljen u časopisu „Journal of High Energy Physics“ predstavljeni su razni tehnički rezultati merenja impulsa protonskih snopova na detektoru CMS, jednom od četiri detektora koji su ugrađeni u 27 kilometara dugačak akceleratorski tunel kod Ženeve u Švajcarskoj.

Svakako, nema sumnje da će ovaj rad biti upamćen pre svega po tome što je bio prvi, ali i po tome što je oborio svakojake rekorde u vezi sa velikim akceleratorom. Spisak autora je objavljen na sedam strana – on sadrži čak 1967 autora iz 157 naučnih institucija širom sveta. Broj autora izbrojale su kolege sa srpskih naučnih instituta koje su sa pažnjom dočekale početak rada novog akceleratora, ali niko, naravno, nije ručno brojao sve potpisnike – broj autora je ustanovljen prebrojavanjem zareza u tekstualnom editoru.

Prvi potpisnik nije, kako je uobičajeno, šef, glavni kreator ili inicijator naučnog poduhvata – naučnici su samo složeni po abecednom redu država iz kojih dolaze. Tako se na prvom mestu našao V. Kačatrijan, sa Instituta za fiziku iz Jermenije i, mada nema sumnje da je njegov doprinos, kao i svakog potpisnika, bio presudan, teško da zbog toga baš njega čeka Nobelova nagrada za fiziku.

Za nas je posebno važno da se među autorima nalaze i nekoliko srpskih naučnika – profesor Petar Adžić i njegovi saradnici, M. Đorđević, D. Maletić i J. Puzović, tim sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, koji radi na detektoru CMS, koji je jedan od dva velika lovca na misteriozni Higsov bozon.

Inače, pored njih, u CERN-u je angažovan još jedan srpski tim koji predvodi profesor Dragan Popović sa Instituta za fiziku u Zemunu. Oni rade na konkurentskom detektoru ATLAS i s obzirom na to da imamo predstavnike na oba lovca, nema sumnje da će naši naučnici svakako učestvovati u otkriću takozvane Božje čestice.