Hedonistički hot spot i drugi serveri

Iako je još od XIX veka u neurologiji uglavnom prihvaćeno da je mozak ustrojen hijerarhijski, nova istraživanja pokazala su da je ovaj organ zapravo „umrežen“ na veoma sličan način kao internet. Istraživanje koje je objavljeno u „Proceedings of the National Academy of Sciences journal“ a obavljeno na pacovima, pokazalo je zahvaljujući novim tehnikama praćenja putovanja signala veze između delova mozga povezanih sa različitim osećanjima i stanjima kao što je ljutnja ili užitak.

Dva naučnika sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu, Leri Svanson i Ričard Tomson, uspeli su da pronađu delove mozga koji su kod pacova povezani sa nagradom i sa zadovoljstvom. „Mozak se obično opisuje kao hijerarhijski organizovan, iako je bio predlagan i alternativni model.

Kako bismo napravili razliku između ove dve fundamentalno različite strukturalno-funkcionalne hipoteze, razvili smo eksperimentalnu strategiju kružnog praćenja koja može biti primenjena na bilo koju polazišnu tačku nervnog sistema i onda sistematski proširena i primenjena na prethodno nepoznat dorzomedijalni deo nucleus accumbensa funkcionalno identifikovan kao ‘hedonistički hot spot’“, objasnili su u Svanson i Tomson u prikazu svog rada. Oni su otkrili da su regioni „zaduženi“ za apetit, stres i depresiju, zapravo povezani uzdužnim kružnim serijama sinaptičkih veza. Njihov rezultat istraživanja zato nikako ne može da se poveže sa hijerarhijskom organizacijom nervnog sistema koja je bila prihvaćeniji model. Oni su utvrdili da su te veze poput mreže, nalik internetu.

A kao što se može opisati način na koji je jedan računar iz Srbije na primer povezan sa sajtom Univerziteta u Južnoj Kaliforniji, tako se, utvrdili su Svanson i Tomson, može napraviti i mapa mozga. Internet je mreža mrežâ, svaki kompjuter koji je povezan na internet je njen deo. On je možda povezan na malu kućnu i kancelarijsku mrežu koja je dalje povezana sa lokalnim internet provajderom koji, opet, pripada većoj mreži. Isto pravilo važi i za mozak.

Ali, kako su pratili signal koji putuje po mozgu? Dvojica naučnika su uspela da na tačno određena mesta u moždanom tkivu ubace molekule „pratioce“ koji ne utiču na kretanje signala kroz tkivo, ali se mogu videti i osvetliti korišćenjem konfokalnog skenirajućeg laserskog mikroskopa. Oni su ubrizgavali dva takva „pratioca“ na isto mesto – jedan je pokazivao kuda signal ide, a drugi odakle je došao. Tako su uvideli način organizacije moždanih veza i dokazali da se signal ne kreće od jednog centra direktno ka regionima, već da postoje veze među samim regionima za koje se nije znalo da međusobno „komuniciraju“.

Naučnici inače dugi niz godina pokušavaju da naprave nekakvu mapu ili jedinstvenu sliku mozga, a u tu svrhu napravili su veliku bazu u koju su ubacivali hiljade slika skeniranih mozgova. Cilj njihovih istraživanja bio je usmeren na Alchajmera i druga teška oboljenja. Naučnici su još odavno shvatili kako izgleda mozak obolelih od Alchajmera, ali su pokušavali da utvrde kako izgleda mozak osobe pre nego što oboli od te bolesti, što bi im moglo pomoći u prevenciji.

Pomenuto istraživanje obuhvatilo je samo jedan mali deo mozga koji je povezan sa stresom, apetitom i depresijom, ali su uspeli da dokažu potpuno drugačiji način organizacije koji bi mogao da utiče na buduća istraživanja o načinu obrade informacija. Osim toga, očekuje se da bi na sličan način mogli da se istraže i drugi delovi mozga i da se u jednom trenutku konačno sklopi slika čitave „moždane mreže“ koja opisuje put kretanja signala među delovima.