Gde smo sada i kuda idemo?

Viktimološko društvo Srbije (VDS), u saradnji i uz finansijsku podršku Fondacije „Fridrih Ebert“, organizovalo je krajem prošle godine Međunarodnu konferenciju pod nazivom Istina i pomirenje u bivšoj Jugoslaviji: gde smo sada i kuda dalje?

Učesnici Konferencije bili su predstavnici nevladinih organizacija koje imaju aktivnosti u oblasti procesa istine i pomirenja, kao i pojedinci i stručnjaci koji se bave ovim pitanjima i to u republikama bivše Jugoslavije (BiH i Hrvatska), u Srbiji i Crnoj Gori i u drugim postkonfliktnim društvima (Severna Irska i Južna Afrika). U radu Konferencije bili su aktivni i predstavnici Udruženja prognanih lica iz Hrvatske, Udruženja logoraša i Udruženja za pomoć izbeglicama i prognanicima iz Hrvatske.

VDS želi, ovim putem, da upozna javnost sa predlozima koji su rezultat rada učesnika Konferencije. Takođe, pozivamo zainteresovane organizacije i pojedince, bez obzira na vrstu grupne pripadnosti, da svojim idejama i predlozima, odnosno razradom već postojećih predloga, doprinesu utvrđivanju istine i izgradnji poverenja/pomirenja u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Ideje i predlozi mogu se poslati na adresu: Viktimološko društvo Srbije, Kolarčeva 8, 11000 Beograd, E-mail: vds@yubc.net, tel/fax: 011 3282294.

Predlozi u vezi s aktivnostima nevladinih organizacija i drugih inicijativa građana

Potrebne su bolja saradnja, razmena informacija i koordinacija svih aktivnosti i inicijativa koje se bave suočavanjem s prošlošću, između nevladinih organizacija, udruženja žrtava rata, udruženja ratnih veterana, stručnjaka i drugih pojedinaca.

Građane treba edukovati i motivisati za proces suočavanja s istinom i za pomirenje. U taj proces treba uključiti sve segmente društva: veterane rata, omladinu, žene, marginalizovane grupe, ljude svih političkih opredeljenja i sve medije.

Treba raditi na povećanju vidljivosti aktivnosti koje se odnose na istinu i pomirenje, na njihovom širenju i većem uticaju u društvu…

Potrebna je svest o preprekama i teškoćama, koje su slične u celom regionu, i rad na osmišljavanju zajedničkih strategija za njihovo prevazilaženje. Pomirenje bi trebalo koncipirati pre svega kao regionalni proces i iskoristiti proces međunarodnih integracija za stvaranje formalno-pravne osnove za istovetan regionalni pristup svim žrtvama rata. Regionalna saradnja nevladinih i vladinih organizacija iz svih delova bivše Jugoslavije treba da se ogleda i u prikupljanju dokumentacije u regionalnom dokumentacionom centru.

Prikupljanje dokumentacije treba da pomogne postizanju konsenzusa o činjenicama koje se odnose na pojedinačne ratne sukobe…

Nužno je da se uspostavi čvrsta komunikacija između civilnog društva s jedne strane i političkih partija i vlada s druge strane. Uloga nevladinih organizacija vidi se i u lobiranju vlada da menjaju zakone. Lobiranje bi trebalo da radi jedna organizacija uz podršku ostalih.

Predlažemo da se oformi Odbor nevladinih organizacija i građana Srbije za lobiranje kod državnih organa za usvajanje državne strategije u vezi sa suočavanjem sa prošlošću. Takođe, predlažemo da se oformi, na regionalnom nivou, Odbor nevladinih organizacija i pojedinaca sa teritorije bivše Jugoslavije u cilju koordinacije aktivnosti i lobiranja vlada. Pred političare treba izaći sa jasnim i konkretnim predlogom. Konkretne predloge treba uputiti predstavnicima poslaničkih grupa – treba učiniti vidljivom moć građanske inicijative.

Predlozi koji se odnose na rad državnih organa

Neophodna je izgradnja pravne države, nezavisnog sudstva, kažnjavanje onih koji su odgovorni za ratne zločine i obeštećenje žrtava. Jedino na taj način moguće je izgraditi poverenje građana u sistem.

Od državnih organa očekuje se da kreiraju jasnu državnu strategiju u vezi s prošlošću. U tu svrhu predlažemo da se oformi vladino telo – Odbor za utvrđivanje državne strategije u vezi sa istinom i pomirenjem u Srbiji i rešavanje tekućih konflikata, u koje će biti uključeni i predstavnici nevladinih organizacija, stručnjaci i drugi građani koji imaju ideje u vezi sa procesom istine i pomirenja.

Država treba da pruži finansijsku podršku (stipendije) studentima koji se interesuju i bave pitanjima istine i pomirenja. Na univerzitetima je potrebno podsticati studente na radove u vezi s ovom tematikom.

Predlozi koji se odnose na rad medija

Mediji treba da se transformišu u promotere razgovora o istini i pomirenju u duhu tolerancije i poštovanja neistomišljenika. Potrebni su nezavisni novinarski timovi koji bi se u kontinuitetu bavili tematikom istine i pomirenja.

Kroz nezavisno regulativno telo za radiodifuziju treba zahtevati da javni mediji imaju obavezu da u programu emituju određen procenat priloga sa tematikom istine i pomirenja.

Predlozi koji se odnose na transformaciju društva

Osnovna promena koja treba da se desi jeste pomeranje sa „Ja ne mogu“ prema „Ja mogu„. To je jedini način da društvo funkcioniše na principima uzajamnosti, solidarnosti i empatije.

Transformacija podrazumeva i prihvatanje i nošenje sa odgovornošću svih nas kao aktera i svedoka (pasivnih ili aktivnih) nasilja koje nam se događalo i još se događa.

Predlozi koji se odnose na utvrđivanje i prezentiranje istine

Istinu treba utvrđivati korišćenjem kako retributivne tako i restorativne pravde i to, pre svega, putem suđenja, razgovora, svedočenja i prikupljanja pouzdane dokumentacije. Posebno značajno mesto treba dati onim oblicima saznavanja istine koji su bazirani na javnom svedočenju žrtava i učesnika rata, poput:

Komisije za istinu i pomirenje kao državne inicijative, i

Neformalnih građanskih tribina-radionica, kao inicijative civilnog društva na lokalnom nivou.

Istinu treba prezentirati tako da bude dostupna i neizbežna. To znači da je, pre svega, potrebno da istina bude široko vidljiva u medijima, putem kampanja, TV emisija i filmova. Drugi predloženi načini prezentiranja istine su:

Ustanovljavanje memorijalnog muzeja sa aktivnom postavkom;

Ustanovljavanje Dana za sećanje i razmišljanje i/ili Dana pomirenja;

Objavljivanje imena žrtava i zločinaca;

Memorijali/Memorijalni centri;

Školski programi i udžbenici – deideologizacija i korišćenje pouzdano utvrđenih činjenica;

Umetničke prezentacije istine (pozorište, književna dela, filmovi).

(Izvod iz dokumenta)