Iako je najseverniji grad u Srbiji, kada se stigne u Suboticu u duši zavladaju toplina i spokoj. Duga tradicija, multikulturalnost i sloga odlikuju mesto u Vojvodini koje u poslednjih nekoliko godina postaje sve privlačnije za život. Uprkos problemima iz prošlosti koji Subotičane koče u mnogim planovima, ovaj grad su i investitori doživeli kao pogodno tlo, sa ozbiljnom perspektivom. Gradonačelnik Subotice Modest Dulić objašnjava kako se Subotica nosi sa tekućim problemima, ali i kako je zaslužila titulu „lidera“ u privlačenju investicija.
„VREME„: Prošle godine na konkursu „Evropski gradovi i regioni budućnosti“ Vojvodina se našla na četvrtom mestu kao najpoželjnija evropska regija za strana direktna ulaganja. Takođe je poznato da je osvojila deseto mesto u kategoriji promocije strategije gradova u privlačenju stranih direktnih investicija. Kako ste uspeli da postanete jedan od lidera u ovoj oblasti?
MODEST DULIĆ: Kao preduslov privlačenja investitora, trebalo bi uzeti aktivnosti započete tokom 2010. godine na pribavljanju zemljišta namenjenog za takozvane greenfield investicije, odnosno one koje podrazumevaju izgradnju potpuno novih proizvodno-poslovnih kapaciteta.
Grad je u februaru 2010. godine sa Republičkom direkcijom za imovinu zaključio Ugovor o kupovini vojne imovine površine oko 144 hektara i nakon toga postao prvi grad u državi koji je uspešno izvršio pribavljanje vojne imovine u svoje vlasništvo. Kupovina vojne imovine realizovana je iz sredstava kredita u vrednosti od oko 180 miliona dinara. U toku 2010. godine izrađeni su svi glavni projekti za infrastrukturno opremanje zemljišta koje naleže na magistralni put, namenjenog za komercijalne delatnosti.
Uporedo, kako bi se stekla lokacija koja bi obezbedila poslovanje investitora u režimu slobodne zone, Grad je sredinom 2010. godine, odlukom Vlade Republike Srbije, dobio zemljište od Ministarstva poljoprivrede na korišćenje bez naknade. Grad je onda oformio današnju privrednu zonu „Mali Bajmok“. Dosadašnja ulaganja u infrastrukturno opremanje ove Privredne zone iz sredstava budžeta Grada iznosila su oko 100 miliona dinara.
Smatramo da veliku prednost u odnosu na „konkurenciju“ predstavlja i postojanje Javnog preduzeća „Privredno tehnološki parkovi Subotica“ kao jedinog u Srbiji čiju delatnost čine aktivnosti privlačenja investicija. Ovo preduzeće je 2010. godine osnovano sa zadatkom da omogući sve neophodne preduslove kako bi zemljište u vlasništvu Grada bilo ponuđeno domaćim i stranim investitorima sa obezbeđenjem planske dokumentacije, glavnih projekata i radova infrastrukturnog opremanja lokacija. Ono što ovo preduzeće čini jedinstvenim jeste da u saradnji sa javnim i javno-komunalnim službama Grada pruža kompletnu logističku podršku investitorima po principu „sve na jednom mestu“ i to od momenta interesovanja pa do samog kraja implementacije investicije.
Šta je obeležilo proteklu godinu u Subotici kada je reč o investicijama i razvoju grada?
Naš najveći rezultat u prethodnih osam meseci verovatno predstavlja početak rada fabrike nemačke kompanije „Continental AG“ za proizvodnju sistema za hlađenje motora gde će posao naći 250 građana Subotice. Ukupna vrednost investicije iznosi preko 10 miliona evra, a početak proizvodnje planiran je krajem ove godine. Investitor je sredinom januara 2012. godine započeo izgradnju proizvodnog objekta, na lokaciji industrijske zone „Mali Bajmok, u okviru režima slobodne zone. U slučaju pozitivnih kretanja na tržištu, ova kompanija bi od 2015. godine na istoj parceli započela izgradnju novog proizvodnog objekta i zaposlila oko 400 radnika. Ovaj rezultat još jednom potvrđuje da smo od Subotice stvorili grad sa najpovoljnijom klimom za investicije najpoznatijih svetskih kompanija i sa najvećim brojem ugovorenih radnih mesta. Privlačenje domaćih i stranih investicija, a time i otvaranje novih radnih mesta, biće okosnica našeg rada i u narednom periodu.
Kao potvrda takve prakse svedoči i najavljena investicija privrednog društva „Tyrolian Real Estate“ koje je u avgustu izlicitiralo 1,28 miliona evra za parcelu od 4 hektara na lokaciji komercijalne zone „Petar Drapšin“. Očekujemo da u prvoj polovini 2013. godine na toj lokaciji otpočne izgradnja tržnog centra u kojem će biti otvoreno 300 novih radnih mesta.
Takođe je najavljena i investicija novoosnovanog preduzeća „Perseo“ sa sedištem u Subotici iza kojeg stoji renomirani italijanski investitor koji se bavi proizvodnjom obuće. Ovo preduzeće je izlicitiralo parcelu površine oko 24.300 kvadrata za preko 240.000 evra u cilju izgradnje proizvodnog objekta. Tu je i licitiranje parcele od skoro 58.500 evra na kojoj će preduzeće „G.C. 013“, koristeći italijanski kapital, izgraditi objekat za izradu kožne odeće.
Da li su zainteresovanim ulagačima ponuđene određene olakšice i šta se pod njima podrazumeva?
Kompanije „Norma Group“, „Continental Contitech“, „Calzedonia“ i „Swarovski“ su stekle pravo uknjiženja zemljišta u vlasništvo bez naknade. Na osnovu dosadašnjih izjava predstavnika investitora, pored povoljnog geografskog i logističkog položaja privredne zone „Mali Bajmok“, kao i mogućnosti poslovanja u okviru režima slobodne zone, ključni faktori njihove odluke za investiranje u Suboticu bili su efikasna, pojednostavljena i koordinisana administrativna procedura ishodovanja dozvola, raspoloživost kvalitetne i edukovane radne snage, politička stabilnost, industrijska tradicija grada…
Koje planove imate kada je reč o sređivanju centra grada?
Naš centar grada zaslužuje posebnu pažnju s obzirom na svoj kulturno-arhitektonski značaj. Budući da smo poslednju deceniju svedoci pogrešnih odluka koje su dovele do devastiranja centra grada i gubljenja identiteta, prioritet su projekti koji će Subotičanima vratiti centar kakav zaslužuju. Jedan od projekata koji sada već pripada prošlosti bio je i rušenje tzv. betonskog skeleta kraj Otvorenog univerziteta, koji smo nakon višegodišnje formalno-pravne procedure utvrđivanja imovinsko-pravnih odnosa, konačno uspeli da uklonimo, verujem, na sreću svih Subotičana. Obezbeđena su i sredstva za nastavak sanacije subotičke sinagoge. Ove godine je u planu i početak sanacije Zelene fontane u samom centru, kao i rad na izradi projekta novog popločanja gradskog šetališta. Međutim, ključni problem je nezavršeni objekat Narodnog pozorišta, pa su naše aktivnosti na realizaciji ovog projekta, razumljivo, na vrhu prioriteta.
Da li mislite da Subotičani osećaju napredak i kako to utiče na kvalitet njihovog života?
Svaka ozbiljna i odgovorna politika potvrđuje se ne samo retorikom o demokratiji, ljudskim slobodama i pravima, nacionalnoj ravnopravnosti, već iznad svega stvaranjem mogućnosti za zaposlenje i da se pristojno živi od svog rada.
Upiranje pogleda u traženje pouzdanih investitora i poslodavaca postaje svakodnevna preokupacija lokalne samouprave. Očito je da su rezultati transformacije vlasništva vrlo skromni i da nam se dnevno isporučuju problemi otpuštanja, neisplaćenih zarada, finansijskih prezaduživanja i bankrota. Svesni smo da građani žive veoma teško. Iako Subotica u sinergiji sa sindikatima prednjači u primerima poništavanja neuspešno privatizovanih preduzeća i sprečavanja njihovog kraha, problemi koji joj se isporučuju, često su nesavladivi.
Jedini način da građanima bude bolje jeste da pokušamo da kreiramo uslove za otvaranje novih radnih mesta, što svim snagama i činimo, a potvrda toga su brojne investicije u našem gradu.
