O Dunavu se može govoriti na različite načine – u geografskom, političkom, ekonomskom, saobraćajnom, privrednom, istorijskom, ekološkom, ali i u kulturnom smislu. "Vreme" će serijom tekstova u nekoliko nastavaka pokušati da načini svojevrsno kulturno mapiranje Dunava na njegovom toku kroz Srbiju i ukazati na kulturno-istorijske slojeve koji su se u poslednjih osam i po hiljada godina taložili na njegovim obalama. Nadamo se da će ovi tekstovi pomoći boljem razumevanju kako bogate kulturne tradicije čiji smo baštinici tako i našeg današnjeg mesta na kulturnoj mapi Evrope. U drugom delu feljtona govorimo o tvrđavama na Dunavu, koje spadaju u kulturno-istorijske spomenike prve vrste i svedoče o burnoj prošlosti ovdašnjeg Podunavlja
U Srbiji na Dunavu postoji sedam tvrđava. Idući nizvodno, od Bačke ka Đerdapu, nižu se tvrđava Bač, Petrovaradinska tvrđava, Beogradska tvrđava, Smederevska tvrđava, tvrđava Golubac, Ram kod Velikog Gradišta i Fetislam kod Kladova. Zidane su na strateški važnim, istaknutim i nedostupnim mestima, njihova prvobitna namena je bila odbrambena – da obezbeđuju plovni put i čuvaju granicu između imperija koja je vekovima išla duž Dunava. Kada je Dunav izgubio status granične reke, i ove tvrđave su vremenom gubile svoju prvobitnu namenu i važnosti. One su danas kulturno-istorijski spomenici, dunavski ukrasi i turističke atrakcije.
Projekat „Kulturno mapiranje Dunava“ realizovan uz pomoć Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije
Pogled s Golubačke tvrđave
(foto: Jovan Eraković)
Projekat „Tvrđave na Dunavu“ koji je nedavno pokrenulo Ministarstvo kulture Republike Srbije, deo je regionalnog programa Uneska Kulturno nasleđe – most ka zajedničkoj budućnosti, pokrenutog s ciljem jačanja regionalne saradnje u oblasti zaštite i promocije kulturnog nasleđa u Jugoistočnoj Evropi. U ovom Uneskovom programu Republika Srbija učestvuje od 2004. godine, zajedno sa sedam zemalja regiona – Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Crnom Gorom, Hrvatskom, Makedonijom i Rumunijom. Cilj projekta „Tvrđave na Dunavu“ jeste razvoj puta kulture koji bi trebalo da poveže u jednu celinu lokalne zajednice – Bač, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Golubac, Veliko Gradište i Kladovo – sredine koje baštine reprezentativne tvrđave i utvrđene gradove na Dunavu, i tako pomogne da ovaj značajni potencijal bude stavljen u funkciju razvoja lokalnih sredina. U projekat su uključeni predstavnici lokalnih samouprava, lokalnih zavoda za zaštitu spomenika i druge ustanove kulture, turistički i privredni sektor. U Ministarstvu kulture Srbije ističu da je namera ovog projekta da podstakne stvaranje takvog društvenog i ekonomskog okruženja na lokalnom nivou koje je u stanju da razume specifičnosti kulturnog nasleđa kao resursa, ali i da doprinese promenama u načinu njegovog korišćenja i održivom razvoju kulturnog nasleđa kao resursa, sa ciljem podizanja svesti o tim pitanjima. Ovaj pilot-projekat je započeo ovog januara, a završiće se prve nedelje juna u Smederevu potpisivanjem povelje o saradnji nekoliko ministarstava, čime bi projekat „Tvrđave na Dunavu“ dobio status nacionalnog projekta.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
