Cilj Foruma Srbija Nemačka, između ostalog, jeste i to da građani Srbije bolje upoznaju Nemačku, da Nemci saznaju više o Srbiji. Jer, neznanje dovodi do predrasuda, a predrasude koče razvoj
Šta vam prvo pada na pamet kada pomislite na Nemačku? Neko će reći automobili, neko drugi fudbal, treći opet Hitler ili Angela Merkel ili pečalba. Tek malobrojni će prvo da pomisle na Devetu simfoniju, na Fausta, Rilkea, Budenbrokove, Grasa, na Lorelaj i Rajnu, na alpska sela, Englesku baštu ili Staru pinakoteku u Minhenu, na kanale u Hamburgu, ili alternativne klubove u Berlinu i peščane plaže u Rostoku. Ili na Vajmar, u kome se prepliću najveći dometi i najtragičnije stranputice jednog naroda, taj centar nemačke klasike kojim su kročili Gete, Šiler i Niče, iznad kojeg se na brdu Etersberg prekrivenom bukovom šumom nalazi memorijalni centar koncentracionog logora Buhenvald.
Šta će nekom Nemcu prvo da padne na pamet kada se spomene Srbija? Neko će se setiti Novaka Đokovića, pogotovo od kada sarađuje sa Borisom Bekerom. Neko drugi će pomisliti na Exit ili provod u Beogradu, na šljivovicu ili pljeskavicu ili orijentalni melos, treći opet na tragičnu sudbinu podunavskih Švaba, na Slobodana Miloševića, na masovno ubijanje i etničko čišćenje devedesetih godina prošlog veka. Jedva da će se neki Nemac setiti Andrića, ili je čuo za Crnjanskog, Kiša i Pekića, video Palić, Kopaonik ili Đerdapsku klisuru, jedva da će nekome pasti na pamet da je Srbija podunavska zemlja, baš kao i Nemačka. Gotovo niko nije čuo za Šumarice.
Uprkos mnogobrojnim privrednim i bilateralnim vezama, iako u Nemačkoj živi oko pola miliona Srba, dva naroda zapravo malo znaju jedan o drugom. Neznanje dovodi do predrasuda, a predrasude koče razvoj.
Zato je cilj Foruma Srbija Nemačka da pored unapređenja srpsko-nemačkih odnosa u oblastima politike, privrede i nauke, razvija međusobne odnose i u oblasti kulture, kako bi građani dve zemlje bolje razumeli jedni druge. Forum je registrovan kao udruženje koje okuplja pojedince, organizacije i institucije iz Srbije i Nemačke.
Forum po prvi put različitim delovima srpskog i nemačkog društva pruža mogućnost da u zajedničkom interesu artikulišu posebno važne teme i tako pruže podršku Srbiji na njenom putu u Evropsku uniju, a Nemačkoj pomognu da još bolje razume položaj Srbije na takozvanom zapadnom Balkanu.
ZAŠTO JE OSNOVAN FORUM: U zvaničnom obrazloženju za osnivanje Foruma Srbija Nemačka stoji da su „srpsko-nemački odnosi u prošlosti bili sadržajni, kompleksni i često složeni. Zavisili su uvek od date političke i društvene situacije u Srbiji i Nemačkoj i oscilirali od dragocenih i raznovrsnih prožimanja dveju kultura do nesporazuma, sukoba i ratova. Danas skoro da ne postoji odnos između dve zemlje koji je toliko ispunjen međusobno suprotstavljenim interpretacijama. Odnos srpskog društva prema Nemačkoj karakterišu sa jedne ‘emotivne i psihološke’ strane distanciranost i osećanje ‘nezaslužene zapostavljenosti’, dok je sa druge ‘statističke i činjenične’ strane Nemačka najvažniji privredni i politički partner Srbije. Nemačka je u poslednjih trinaest godina najveći donator Srbije. Preduzeća iz Nemačke su među najvećim investitorima u Srbiji i zapošljavaju više od 25.000 radnika. Srbija najviše robe i usluga izvozi upravo u Nemačku (u vrednosti od preko 1,3 mlrd. evra sa tendencijom stalnog dvocifrenog rasta). Dok u istraživanjima građani Srbije pokazuju veliku distancu prema Nemcima, istovremeno najveći broj ispitanika bi na prvom mestu živeo, radio ili studirao upravo u Nemačkoj… Buduće veze između dva naroda u velikoj meri će zavisiti od toga da li može da se otkloni uzajamno nerazumevanje u korist razumevanja kulturnih, privrednih i nacionalnih specifičnosti druge strane“.
Primer za to su dali upravo budući predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder, koji su se devedesetih godina prošlog veka našli na suprotnim stranama jugoslovenskog fronta, da bi prošlog četvrtka na svečanom otvaranju rada Foruma Srbija Nemačka u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića na Dedinju pred brojnim gostima iz politike, privrede, medija i kulture govorili o zajedničkoj evropskoj budućnosti i partnerstvu Srbije i Nemačke
Forum ima cilj da doprinese prevazilaženju nemačkog osećaja, da Srbija, doduše, „ima kvalitet i kapacitet evropskog kulturnog prostora, ali da neguje i ističe i svoju posebnost, svoje vizantijsko nasleđe i blizinu orijentalnim kulturnim matricama i sistemima“. Ova dvostranost Srbije, kako stoji u saopštenju Foruma, „njena kulturna višeznačnost je Nemcima ostala privlačna, ali nerazumljiva sa tendencijom da u Srbiji ipak vide nepouzdanog i nestabilnog budućeg člana Evropske unije. Odgovornost Nemačke prema prostoru Balkana je uvek bila van diskusije, ali su stepen, uzrok i veličina odgovornosti za većinu nemačkih intelektualaca, a samim tim i za nemačko javno mnjenje, ostali nepoznati“.
Jednom rečju, Srbi i Nemci se malo poznaju, iako misle da mnogo znaju jedni o drugima, na osnovu istorijskih konfrontacija i veza i mahom površnog medijskog izveštavanja.
KAKO DA SE USPOSTAVI DIJALOG: Komunikacija između Srbije i Nemačke u poslednjih dvadeset godina odvijala se prevashodno u političkom prostoru. U fokusu odnosa bilo je stvaranje političke stabilnosti i saniranje posledica ratnih dešavanja na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Stabilnost i uspostavljanje što šire podrške za put Srbije ka Evropskoj uniji godinama su bile prioritetne teme u odnosima dve zemlje. Ta faza je uspešno okončana, sledi opšti društveni dijalog.
U ostvarivanju svojih ciljeva Udruženje Forum Srbija Nemačka radi na razvoju mreže stručnjaka, institucija i organizacija koje će intenzivno sarađivati na unapređenju odnosa dve zemlje. Forum ima cilj da organizuje formalne i neformalne susrete donosilaca odluka u Srbiji i Nemačkoj i osigura platformu za dijalog za najvažnije teme procesa integracija. Forum će u saradnji sa partnerima pružati intenzivnu podršku kulturnoj razmeni, promovisati privredne projekte i organizovati humanitarne akcije. Posebnu pažnju Forum će posvetiti razmeni mladih ljudi, stručnim usavršavanjima, promociji različitih programa stipendija i naučnoistraživačkoj saradnji.
Prema rezultatima prošle nedelje objavljene redovne godišnje ankete Nemačko-srpskog privrednog udruženja među nemačkim investitorima o poslovnom ambijentu u Srbiji, na pitanje „da li bi ponovo investirali u Srbiju“ čak 92 odsto ispitanika je odgovorilo pozitivno (prošle godine 88 odsto). Srbija se po tome pozicionira na treće mesto među zemljama srednje i jugoistočne Evrope posle Poljske i Estonije.
Nemačka je u poslednjih 13 godina najveći donator Srbije. Nemačka savezna vlada stavila je od 2000. godine Srbiji na raspolaganje više od 1,6 milijardi evra finansijske i tehničke pomoći.
Preduzeća iz Nemačke su među najvećim investitorima u Srbiji i zapošljavaju više od 25.000 radnika.
Delegacija nemačke privrede u Srbiji objavila je najnovije podatke o robnoj razmeni između Srbije i Nemačke za 2013. godinu. Prema podacima nemačkog saveznog ministarstva za ekonomiju i energiju, ukupna razmena u prošloj godini u poređenju sa 2012. porasla je za 11,7 odsto (dostigla 2,78 milijardi evra), pri čemu je srpski izvoz takođe zabeležio rekord od 1,20 milijardi evra (porast od čak 23,8 odsto), dok je uvoz iz Nemačke iznosio 1,58 milijardi evra. Time je prilično izbalansiran trenutni deficit Srbije i on za prošlu godinu iznosi 381,83 miliona evra (poređenja radi, u 2008. iznosio je 968,29 miliona evra).
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
