Kao i prethodne godine, Narodna banka Srbije (NBS) je pred Nedelju štednje upozorila banke da ne preteruju sa povećanjem kamatnih stopa na štednju građana. U oktobru 2011. tadašnji guverner Milutin Šoškić je održao sastanak sa predstavnicima banaka na kojem je postignut „džentlmenski sporazum“ o zaustavljanju rasta kamata na depozite, da ne bi i krediti poskupeli. Ove godine, u sličnom tonu, NBS poziva banke da Nedelju štednje ne pretvore u „nerazumnu utakmicu“ neodmerenim povećanjem kamatnih stopa, što bi, opet, „moglo da dovede do opasnosti da cena finansiranja podigne rizik u celom finansijskom sistemu“.
No, čini se da su ovakva upozorenja nepotrebna. Banke neće davati mnogo povoljnije kamate tokom Nedelje štednje od uobičajenih – očekuju se maksimalni prinosi od oko 5,5 odsto na godišnjem nivou, i to na dugoročnu deviznu štednju, oročenu na više od godinu dana. Na žalost štediša, ovo je upola manja kamatna stopa od onih pre samo tri-četiri godine: 2008. godine, zbog poljuljanog poverenja građana u banke (kao posledica početne panike zbog početka svetske ekonomske krize i naglog pada vrednosti dinara u drugoj polovini godine), kamatne stope na deviznu štednju bile su dvocifrene, a „nedelja“ štednje se produžila na ceo novembar. To je učinjeno zbog ozbiljnog „drmanja“ finansijskog sistema – od 2001. naovamo, samo je u 2008. godini opao obim štednje, i to za oko 400 miliona evra, sa 5,2 na 4,8 milijardi evra. Već sledeće, 2009. godine kamate na štednju su opale za oko dva do tri odsto, štednja građana je ponovo počela da raste, i taj trend se do danas nastavio – rast štednje, uz smirivanje kamatnih stopa. Štedišama ne ide naruku ni povećanje poreza na prihod od kapitala sa početka oktobra (u ovom slučaju štednje), i to sa 10 na 15 odsto.
STRUKTURA ŠTEDNJE: Primetno je da najveći udeo u štednji građana čini kratkoročna štednja – do godinu dana, a skoro trećina te kratkoročne štednje je štednja „po viđenju“. Prema podacima NBS, od ukupno 913,6 milijardi dinara, koliko je iznosila štednja u devizama u avgustu ove godine (oko osam milijardi evra), kratkoročna štednja je iznosila više od tri četvrtine (preko šest milijardi evra): od toga su otprilike polovina štedni ulozi na rok do godinu dana, a čak 28 odsto na štednju „po viđenju“. Ovo bi moglo da znači da građani još nemaju dovoljno poverenja u banke pa da oroče novac na neki duži vremenski period, ili jednostavno da im je finansijska situacija toliko nestabilna da, i kada uspeju da izdvoje određenu sumu za štednju, ne smeju da se od nje odvoje na duže od godinu dana. Naravno, izlišno je i govoriti da je ogromna većina štednih uloga u devizama – svega dva odsto od ukupne štednje građana je u dinarima. Veliki pad vrednosti nacionalne valute uslovio je i vidan trend smanjivanja ionako malog obima štednje u dinarima – od januara do avgusta ove godine ukupan obim dinarske štednje građana opao je za četiri milijarde dinara. Dvocifrene kamate na oročenu dinarsku štednju na godinu dana u većini banaka očigledno nisu imale mnogo šanse da privuku građane – ne u borbi sa isto tako dvocifrenom inflacijom i padom dinara u odnosu na evro od skoro 12 odsto u proteklih godinu dana, uprkos nedavnoj apresijaciji od nekoliko procenata.
Sa druge strane, ni banke se pred Nedelju štednje ne nalaze u najboljoj poziciji. „Bankarski sektor u Srbiji prati stanje u privredi jer je nemoguće da banke funkcionišu sjajno, a da privreda ima toliko problema“, izjavio je 27. oktobra Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke (SGB) u Srbiji, i dodao da „najveći problem banaka u Srbiji nije likvidnost, nego povećan rizik, što se reflektuje kroz nivo problematičnih kredita kojih je više od 20 procenata na nivou ukupne privrede“.
Prema rezultatima istraživanja kompanije GFK, u Srbiji je upotreba štednih proizvoda opala u 2011. godini u odnosu na 2010, i to sa sedam na svega četiri odsto bankarske populacije koja bankama poverava svoju ušteđevinu na čuvanje – najniži nivo od 2006. godina. S obzirom da još ne može biti podataka za tekuću godinu, nije poznato da li je ovaj broj građana porastao u 2012. godini. Ohrabruje znatno veći porast ukupnih štednih uloga: prema podacima NBS, u periodu 2010/2011. ukupna štednja je porasla za svega pedesetak milijardi dinara, a samo od januara do avgusta ove godine ova suma je uvećana za oko 120 milijardi, odnosno nešto više od milijardu evra. Poređenja radi, u Hrvatskoj su kamatne stope na deviznu štednju ispod četiri odsto godišnje, a one na štednju u kunama ne idu iznad pet odsto. Ukupna štednja građana Hrvatske na kraju 2011. iznosila je 21,7 milijardi evra, tri puta više od štednje građana Srbije u tom trenutku, uprkos činjenici da Hrvatska ima gotovo tri miliona stanovnika manje od Srbije.
PONUDE BANAKA: Tokom nedelje štednje, Hypo Alpe–Adria banka je za klijente pripremila posebne povoljnosti koje se tiču kamatnih stopa, rokova oročenja ili drugih specifičnih uslova. Ove godine, pored mogućnosti isplate kamate unapred i konkurentne fiksne kamatne stope od 5,50 odsto (EKS 5,03 odsto) na period oročenja od 15 meseci, klijenti Hypo Alpe-Adria banke koji oroče više od 10.000 evra dobijaju i polisu osiguranja domaćinstva.
Eurobanka nagrađuje štediše isplatom duple kamate u prvom mesecu oročenja. Ova ponuda važi za depozite u evrima i dinarima, uz opciju mesečnog pripisa kamate. Osim ove, klijentima su u ponudi Slobodna štednja (kamatna stopa se kreće u zavisnosti od iznosa – od EKS 2,14 odsto (NKS 2,47 odsto) do EKS 2,58 odsto (NKS 2,96 odsto), uz uvek dostupna sredstva), Oročena štednja (kamatna stopa zavisi od vrste oročenja, a kreće se u rasponu od EKS 3,40 odsto (NKS 3,89 odsto), do EKS 4,25 odsto (NKS 4,93 odsto)), Štednja pri ruci (50 odsto oročenog iznosa uvek na raspolaganju), Euro UNAPRED (sa isplatom celokupne ili mesečne kamate unapred), Euro STEP (depozit se uvećava za iznos mesečnog pripisa kamate) i Blago deci (štednja za decu).
Societe Generale banka je svoju ponudu štednih proizvoda obogatila još jednim, koji omogućava štednju uz istovremeno trošenje novca. Pored oročenja već postojećih sredstava, sa kamatom koja se pripisuje godišnje, svakog meseca ili periodično, sa jednakom kamatom tokom celog perioda ili sa kamatom koja progresivno raste, kao i štednje izdvajanjem od mesečnih prihoda, štediše sad mogu da svoj novac iskoriste kao depozit za karticu. Korišćenjem ovog proizvoda, klijenti dobijaju kamatu kao na oročenu štednju, ali i limit na kartici, u zavisnosti od visine uloga.
U AIK Banci osim „Garantovano slobodne štednje“, (u kojoj klijenti koji oroče novac na rok do 11 meseci imaju mogućnost da podignu ulog u celosti u bilo kom trenutku uz istovremenu isplatu glavnice i kamate, uz nominalnu godišnju kamatnu stopu od 5 odsto (EKS 4,25 odsto)), štediše očekuje i ponuda oročene štednje u evrima sa posebno stimulativnim kamatama za oročenje na 15 i 25 meseci. Nominalna godišnja kamatna stopa za sredstva oročena na 25 meseci iznosi 5,7 odsto (EKS 4,87 odsto), dok kod perioda oročenja na 15 meseci kamata iznosi 5,5 odsto (EKS 4,68 odsto).
Banca Intesa građanima nudi neoročenu i oročenu štednja, kao i Skala dinarsku i rentnu deviznu štednju, a za budućnost najmlađih tu je Bambino model štednje. Klijenti koji se opredele za stepenastu Skala štednju polažu dinarske uloge u skladu sa svojim mogućnostima i željama, dok im se kamatna stopa svakog meseca uvećava za jedan procentni poen. Sa druge strane, rentna štednja se odnosi na devizne uloge i uključuje mesečnu isplatu prinosa od kamate. Bambino je devizni model oročene štednje koji dozvoljava i uplate u dinarima uz potonju konverziju uloga u evre.
