Beograd u pokretu: 30% od parkinga za čistiji vazduh

Beograd, za razliku od velikih svetskih gradova, novac od parkiranja ne koristi za poboljšanje ekoloških parametara, ukazuje udruženje građana ’Beograd u pokretu’, i predlaže Skupštini grada i resornom Sekretarijatu da problem čistog vazduha prestonice reši odvajanjem u ekološki fond samo 30 posto od prihoda koji dobija od parkiranja.

„Beograd se guši u saobraćajnim gužvama i zagađenju, dok se sredstva za unapređenje javnog prevoza i ekološke projekte obezbeđuju stihijski ili ih uopšte nema. Zato ’Beograd u pokretu’ predlaže da 30% prihoda od parkiranja u užem centru bude usmereno u namenski ekološki fond, bez dodatnih nameta za građane.“

Predlažu da se taj fond koristi „za poboljšanje javnog prevoza uključujući i nove autobuse na električni pogon, biciklističke infrastrukture i smanjenje zagađenja – upravo ono što nedostaje Beogradu da bi postao održiviji i moderniji grad“.

Navode primere iz sveta:

London je jedan od pionira u korišćenju prihoda od saobraćaja za ekološke svrhe. Još od uvođenja Congestion Charge takse 2003. godine, sredstva prikupljena od naplate saobraćajnog zagušenja reinvestiraju se u unapređenje javnog prevoza, uključujući proširenje mreže autobusa na električni pogon i razvoj biciklističkih staza.

Stokholm je sličan model uveo 2007. godine – prihodi od putarina u centru grada koriste se za poboljšanje ekoloških standarda, dok je nivo saobraćajnog zagađenja smanjen za 14%.

Pariz je 2018. godine ukinuo parking mesta u centru grada i reinvestirao sredstva u biciklističku infrastrukturu i zelene površine, čime je broj automobila u gradu značajno smanjen.

New York City je odobrio uvođenje Congestion Pricing sistema koji će od 2024. godine usmeravati sredstva u poboljšanje metro sistema i smanjenje emisije štetnih gasova.

Zašto sve ovo ne bi mogao i Beograd?