U četvrtak, 24. februara, kada ovaj broj „Vremena nauke“ bude u vašim rukama, ili na vašem ekranu, počeće prvi svetski maraton za robote. Kompanija Vistoun koja u Japanu organizuje ovu nesvakidašnju četvorodnevnu manifestaciju najavila je da se prve godine takmiči pet robota. Ta brojka zvuči malo za jedno svetsko takmičenje, ali, razmislimo još jednom: na svetu postoji čak pet robota koji su u stanju da brzo trče, a da pri tome ne skrenu sa puta, ne padnu i ne sapletu jedni druge.
Vistoun najavljuje da će takmičari pokazati izdržljivost, a njihovi kreatori lakoću upravljanja mašinama. Uslovi za prijavu bili su da je robot android, da ima dve noge, da može da istrči 422 kruga na trkačkoj stazi u sali, odnosno da pretrči čak 42 kilometra. Ljudi će imati pravo da tokom trke robotima zamene baterije ili obave popravke.
Simbolično, maraton se završava 27. februara kada u Tokiju počinje „običan“, „ljudski“ maraton. Trke robota, kao i popularni Robokup – svetsko takmičenje u fudbalu za robote – pokazuju koliko brzo napreduje razvoj robotike, a i dobar su podsticaj i motivacija za konstruktore da intenziviraju rad na svojim mašinama. Dok je prve, 1997. godine, na Robokupu učestvovalo svega 38 timova iz 11 država, u junu prošle godine takmičilo se mnogo više robota nego pravih fudbalera – bilo je oko 500 timova koji dolaze iz 40 država, uglavnom sa prestižnih svetskih univerziteta kao što su MIT, Oksford i Osaka.
No, iako se mediji uglavnom bave humanoidnim robotima koji su najatraktivniji, svet robota izuzetno je raznolik i raznovrsan. Najpre, najviše robota zapravo radi u postrojenjima, u najrazličitijim industrijama, a posebno sofisticirani su oni koji se koriste u vojnoj industriji (špijuniraju, ratuju, istražuju) i u medicini (operišu i distribuiraju lekove na precizna mesta u organizmu). Mnogi od tih industrijskih robota rade u magacinima, pa noću, kada svi spavaju, preslažu kutije na mesta za koja smatraju da su najzgodnija za njih. Značajan razvoj i masovnu proizvodnju u poslednjoj deceniji doživeli su i kućni roboti, koji nisu nužno androidi. Oni spremaju čaj, mere temperaturu i pritisak, daju terapiju, usisavaju i spremaju po kući, pomažu gazdi da ustane, šalju ukućanima najrazličitije servisne informacije („baki je skočio pritisak“)… Iako se ovakve sprave najviše prodaju u Japanu, poslednja istraživanja javnog mnjenja su pokazala da su i Evropljani konačno spremni da zarad malo više slobodnog vremena i odmora svoja vrata otvore za ovakvu poslugu.
