Više od polovine stanovništva u razvijenim zemljama pati od neke vrste alergije. Gledano u svetskim okvirima, svaki četvrti čovek ima neki od alergijskih simptoma, a broj obolelih se iz godine u godinu povećava. Pouzdan uzrok ovog „alergijskog buma“ još nije do kraja otkriven, mada pojedini naučnici tvrde da postoji objašnjenje.
Alergija predstavlja promenjeno, nepravilno delovanje imunog sistema. Tačnije, prenaglašeno. U zdravom organizmu, antitela štite čoveka od virusa i bakterija. Kod alergične osobe organizam materije iz prirodnog okruženja, koje inače nisu štetne, takozvane alergene, „shvata“ neprijateljski. Zbog toga on razvija antitela, imunoglobulin E (IgE). Stvaranje antitela se odvija u procesu koji se zove senzitizacija. Svaki put kada uhvati alergen, zahvaljujući IgE-u, organizam je isprovociran i dolazi do alergijske reakcije. Simptomi mogu biti blagi, ali i opasni po život.
Alergeni su svuda, neki se prenose vazduhom kao što su polen, grinje, dlake mačaka i pasa, prašina i oni se nazivaju respiratorni. Neki su u vidu hrane, najčešće jaja, mlečni proizvodi, konzervansi i aditivi, kikiriki i plodovi mora (nutritivni). Osim ove dve vrste, postoje još i kontaktni alergeni koji potiču od hemikalija, kozmetike, nakita.
Kada je o uzroku reč, alergije se češće javljaju u porodicama sa genetskim predispozicijama, no to nije pravilo. Ako su oba roditelja alergična, verovatnoća da će i dete biti alergično je 75 odsto. Međutim, sklonost ka alergiji se nasleđuje, što još zasigurno ne znači da će se ona i razviti. Važan je uticaj okoline – zagađenost vazduha i(li) izloženost duvanskom dimu, prisustvo alergena, infekcije…
I dok se većina saveta odnosi na izbegavanje materija koje izazivaju burne reakcije organizma (pa se i zdravim trudnicama preporučuje da ne unose hranu za koju se zna da često izaziva alergije), dotle nemali broj naučnika problem vidi i u prezaštićenosti. Naime, po takozvanoj higijenskoj hipotezi, sterilni uslovi u kojima odrastaju deca u razvijenim zemljama ne dozvoljavaju imunom sistemu da se susretne sa dovoljnim brojem virusa i bakterija, odnosno infektivnim agensima. Pošto telo nije razvilo odgovarajuća autoimuna „rešenja“, dolazi do preterano snažne reakcije na bezazlene materije.
U nedavno objavljenom radu, epidemiolog Tom Mekdejd sa Medicinskog fakulteta u Evanstonu (Ilionis) pratio je grupu od oko 1500 dece u gradu Cebu na Filipinima, od njihovog rođenja do dvadesete godine. Mekdejdovi rezultati su pokazali da što su se više deca pre druge godine „susretala“ sa različitim bakterijama i mikrobima, njihov CRP (C-reaktivni protein – marker za razne hronične bolesti i upale) bio je manji. Ovu ideju prvi je predstavio David P. Strečen u „Britanskom medicinskom žurnalu“ pre 21 godinu. On je higijenskom hipotezom objasnio činjenicu da su deca iz velikih porodica, izloženija infekcijama zbog braće i sestara, manje sklona alergijama nego deca u porodicama sa jednim detetom. Kasnije studije su pokazale da deca koja su u prvoj godini života imala u svom okruženju dve ili više mačaka ili pasa, do sedme godine imala su duplo manje alergija od onih bez kućnih ljubimaca. I dok pojedini imunolozi preporučuju roditeljima da prestanu sa „opsesivnom čistoćom“, drugi deo naučne javnosti „javlja“ se sa studijama koje više ili manje opovrgavaju ovu hipotezu.
Za to vreme, pojedini psihijatri i psiholozi pronalaze druge razloge za nastanak alergija. Oni koji su skloni holističkom pristupu vide u alergijskoj reakciji još jednu psihosomatsku bolest. Po njima, klinička istraživanja, recimo, pokazuju da ljudi koji su alergični na mačju dlaku često imaju problem sa „emotivnim horizontom“ koji se vezuje za mačke – sposobnost da traže dodir i ljubav, ne odričući se svoje nezavisnosti. Tako su ljudi koji su alergični na polen često radoholici, smatraju da život nije lak, a da se trenuci radosti moraju nanovo zaslužiti. Po ovom mišljenju, porast alergija u savremenom svetu znači porast unutrašnjih tegoba današnjeg čoveka.
Kao što je bilo najavljeno, od 9. do 13. juna održan je Festival nauke u Čeltnemu u okviru kojeg je organizovano i finalno takmičenje za najboljeg komunikatora nauke Fame Lab (Laboratorija slavnih).
Među učesnicima iz dvanaest zemalja bio je i predstavnik Srbije Momir Đekić, apsolvent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Njegova prezentacija o solarnim kolektorima veoma je zapažena u jakoj konkurenciji u kojoj je, po stručnoj oceni žirija, prvo mesto zauzeo Vasilis Grigoriadis iz Grčke, inženjer informacionih tehnologija. Drugo mesto je pripalo Ivani Stražić, studentkinji biologije iz Hrvatske, dok je treću nagradu osvojio Hazem Šoirah, neuropsihijatar iz Egipta. Nagrada publike je otišla u ruke predstavnice Hrvatske.
Britanski savet i Festival nauke u Čeltnemu već pet godina uspešno partnerski organizuju međunarodno finale takmičenja Fame Lab uz pomoć lokalnih partnera. Ovo takmičenje u Srbiji organizuje Britanski savet u saradnji sa RTS-om i ERSTE bankom.
