Vreme

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) IV

Regards from Serbia

Malo nakon početka NATO intervencije 1999, američki strip crtač Kris Ver predložio je Aleksandru Zografu da počne da kreira po jednu tablu stripa koja bi govorila o njegovim iskustvima tokom bombardovanja Srbije. Tako je nastao strip "Pozdravi iz Srbije" (Regards from Serbia), kojeg su ubrzo preneli i neki američki nezavisni nedeljnici, kao New City iz Čikaga, Stranger iz Sijetla, kao i više časopisa u Zapadoj Evropi. Bilo je to možda prvi put da je strip o bombardovanju nastao u zemlji koja je bombardovana, u isto vreme bio objavljivan u zemljama odakle su avioni-bombarderi dolazili. Ovi stripovi su u vidu knjige kasnije objavljeni u Italiji, Francuskoj, Grčkoj i SAD. "Vreme" po prvi put u Srbiji objavljuje izbor iz ovog serijala, u sklopu feljtona "kultura sećanja" posvećenog desetogodišnjici NATO intervencije...

Zdravstvo i participacije

Slučaj »pojedinačnog slučaja«

Holter u Kliničkom centru Srbije ne radi i ne može da se dobije ni za 40 ni za 40.000 dinara, u većini domova zdravlja ili ne radi ili ga nema, a privatno košta od pet do šest hiljada dinara

Srbija i kriza

Kao sankcije i bombardovanje

Počeće i prolećna politička sezona (redovno zasedanje Skupštine Srbije). Hoće li se nastaviti loša beskonačnost, ili će ovde konačno početi ozbiljan razgovor o Srbiji u krizi koja plavi istok i zapad. Šta možemo da naučimo od drugih

Antikrizna politika Srbije

Srednjim putem uz MMF

Sve vesti iz Vlade Srbije upućuju na zaključak da će ona u drugom kvartalu, u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom, pojačati antikriznu politiku – ali da neće napuštati "srednji put", koji se čini ne samo racionalnim nego trenutno i gotovo jedino mogućim

Orašac – Centralna proslava Dana državnosti

Naša državna posla

Predstavnici raznih nacionalnih organizacija, čiji je rad "usmeren na zaštitu narodnih i nacionalnih interesa", tako su se drekenjali tokom govora premijera Cvetkovića, da je lično i bezuspešno morao Prestolonaslednik da ih smiruje

Intervju – Dragan Šutanovac, ministar odbrane Republike Srbije

Rvanje s nasleđem

U naše tri brigade razmeštene oko Kosova i Metohije ima više stotina oficira i podoficira koji su sa Kosova i mnogima familije i danas tamo žive. Niko od njih nije izdao pogrešnu komandu ili napravio neki loš gest. Stvorili smo poverenje u kome ti ljudi profesionalno čekaju adekvatnu komandu nadležnih, mada je bilo napetih situacija. Ovoga trenutka imamo 38 aktivnih generala, a plaćamo 750 generalskih penzija. To je opterećenje iz starih vremena

Portret savremenika – Nataša Kandić

Kamen u svakoj cipeli

Čak i da nikada više ne uradi ništa na rasvetljavanju ratnih zločina, posle otkrivanja snimka egzekucije šestorice srebreničkih Bošnjaka, Nataši Kandić je osigurano značajno mesto među borcima za prava žrtava, ali neosporno je i to da svojim postupcima često ide naruku protivnicima i neistomišljenicima

Prekid suđenja Vojislavu Šešelju

Moraćemo sami, kako znamo

Strategija sudije Žan-Kloda Antonetija prema Šešelju, ako se tako uopšte može nazvati, najsličnija je nekadašnjem pristupu Nevila Čemberlena prema Adolfu Hitleru: udovolji svakoj njegovoj želji i sve će se lepo završiti

Vreme uspeha

Bizins

Prošle godine u Srbiji je osnovano 11.248 privrednih društava, što je pet odsto manje nego 2007, a ugašeno je skoro 3000 firmi, ili 40 odsto više nego godinu ranije

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) III

Fašizam, lekari i obućari bez granica

Knjiga Frane Cetinića Praški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000. ("Vreme", Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljalai, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo".Ovo je drugi deo izabranih segmenata Cetinićevog Kolateralnog dnevnika

AKTUELNO

Jovan Dulović ne ide u Hag

Reagovanje

Treba li nam još jedan tramvaj za XXI vek

Povodom teksta "Realan plan za efikasno rešenje" ("Vreme" 943)

Zvonik crkve sv. Antuna

Potkopavanje krivog tornja

Urušavanje kuća u Dubljanskoj ulici bio bi bezazlen događaj u odnosu na eventualno rušenje tornja u Bregalničkoj ulici

Cena mesa

Svinjska polutka u raljama tržišta

"Više bih voleo da imam 600 tovljenika a da je cena niža, nego svega 200 koliko ih imam sada, pa makar cena bila i viša od ove: ja radim, pa radim, samo što bi sa većim obimom a nižom cenom zaradio više. I svi bi bili zadovoljni: i ja, i klaničari, i trgovci i potrošači", kaže Jošo Bajić, svinjar iz Starih Banovaca. "Ali, ne vredi: svako grabi za sebe, svoj šićar gleda, za dugog ga nije briga. Tako je to"

Intervju – Branko Radujko, direktor Telekoma Srbija

Pozovi vladu radi prodaje

Menadžment kompanije, ukoliko ne bude odluke o privatizaciji, moraće da preduzme niz ozbiljnih mera za prevazilaženje problema visoke zaduženosti i finansijske konsolidacije kompanije u uslovima svetske ekonomske krize

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) II

Intelektualci i rat

Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"

Intervju – Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije

Čeka nas popravni

Jedno je biti protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, a nešto sasvim drugo izbegavati zakone koji su u interesu građana

Slučaj Jovana Dulovića

Zašto tužilaštvo Haškog suda maltretira novinara »Vremena«

Teško da Haško tužilaštvo svoju bitku protiv Šešelja može dobiti samo sub poenom izdatom na ime Jovana Dulovića: ako im je on najvažniji argument u procesu, neka vojvodi odmah plate avionsku kartu za otadžbinu, gde ga kao "najvećeg izdajnika" čeka Aca Vučić sve sa "poglavnikom Tomom", pa onaj Aca Faca koji je igrao na obe strane i ostatak ekipe s bedževima na reveru

Iz ličnog ugla - Nastavak priče o Borisu Tadiću

Kome odgovara predsednik

Nije nezamislivo konstruisati mehanizam po kome bi skupština samo pokretala pitanje poverenja predsedniku, a građani doneli konačnu odluku na referendumu

Vreme uspeha

Biznis

Stočarstvo u Srbiji je na najnižem nivou od 1985. godine: broj goveda smanjen je za 41 odsto, svinja i ovaca za po 28, a živine za 27 odsto

Portret savremenika - Ljiljana Smajlović

Bez agremana »druge Srbije«

Makar i površan pogled na karijeru Ljiljane Smajlović ukazuje na nešto na čemu joj može pozavideti svako ko pretenduje na status javne ličnosti: uprkos nenametljivom nastupu, uspela je da stekne status osobe oko koje se lome koplja, sukobljavaju mišljenja, pletu kontroverze i izbijaju skandali

Iz ličnog ugla - Kratak pregled raspadanja (3)

Čovek broj 2 (Radikalno trulo)

"Sve što znam o politici, naučio sam od doktora Vojislava Šešelja" (Tomislav Nikolić, januar 2008)

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije 1999

Duga mračna noć

Da je već prošlo deset godina od tog dramatičnog događaja, podsetio me u ponedeljak moj prijatelj, glavni urednik "Vremena" Dragoljub Žarković. Pitao me šta mislim o tome da na desetogodišnjicu NATO bombardovanja Srbije 1999. podsetimo objavljivanjem nekoliko publicističkih tekstova iz tog vremena, a da seriju započnemo odlomkom iz knjige Stanka Cerovića U kandžama humanista, (Samizdat B92, Beograd 2000), koja je imala i svoje francusko izdanje pod naslovom Dans les griffes des humanistes, i tamo bila zapaženija nego ovde