Srpsko-hrvatski odnosi
Josipović u poseti Srbiji
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je 18. i 19. jula boravio u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji, a s predsednikom Srbije Borisom Tadićem sreo se po peti put u toku ove godine
Dosije Šarić
Kratka istorija jedne privatizacije
Posao sa Štampom se s pravom može nazvati jednim od prvih velikih Šarićevih legalnih poslovnih poduhvata. U samoj Štampi se Šarić neće zadržati dugo i već za godinu dana će svoj distributivni lanac prodati nemačkoj medijskoj grupaciji VAC, koja je malo pre toga izašla iz vlasništva konkurentske distributivne mreže Future plus. Piter Lange, član uprave VAC-a, kaže da je za ime Darka Šarića saznao tek na samom finalu procesa preuzimanja kompanije. "Šarić tada nije bio poznat kao kontroverzna osoba, pa nismo imali potrebe da sumnjamo i da postavljamo pitanja. Mi nismo imali nikakvog kontakta sa njim, nikakvih telefonskih poziva, sastanka, ničega..."
Istraživanje – Srpska industrija
Proizvodnja ničega ili skoro tako
Proizvodnja još nije dostigla ni polovinu one iz 1989. Srbija proizvodi malo finalnih i proizvoda viših tehnologija, uvoz industrijskih proizvoda je dva i po puta veći od njihovog izvoza. Privreda i industrija, onoliko koliko još uopšte postoje, preživele su raspad Jugoslavije, ratna razaranja i NATO bombardovanje, političke manipulacije starog i novog režima, privatizaciju kakva god ona bila i, kažu, čak i tekuću ekonomsku krizu koja je celom svetu uterala strah u kosti. Ukratko, srpskoj industriji nema se na čemu zavideti
Lični stav – Nemoć građanina
Klizište u Beogradu
Štablije upućuju na Zemljištare, ovi na Saobraćajce, zamenici obećavaju imenovanje komunalnog gradskog mađioničara, pa sve ukrug. Oni koji su se i odazivali na pozive sada ne znaju gde je predmet, spuštaju slušalice, izmišljaju imovinske probleme, te krivicu vlasnika srušenih kuća i prioritet države koja ima pametnija posla
SOS linija za patološke kockare
Pomoć i razumevanje
SOS linija u "Beokom servisu" otvorena je svakog radnog dana od sedam do 22 časa, ali se i posle toga svaki poziv snima i na njega se već sutradan reaguje
Međunarodni sud pravde
Trenutak istine
Trideset šest država, svih pet stalnih članica SB UN-a, stotine eksperata, savetnika i diplomata učestvovalo je u procesu pred Međunarodnim sudom pravde, što pokazuje da je teza o Kosovu kao "jedinstvenom slučaju" – puka koještarija
Ljudi koji odlučuju
Ko su sudije Međunarodnog suda pravde
Bar trećinu sudija sadašnjeg sastava čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate. No, iako u manjini, profesori sudu daju naročitu intelektualnu težinu, pa su i uticajniji. Profesori tako mogu težiti da šire, fundamentalnije objasne problematiku predmeta nego što se to od suda uopšte zahteva i nastojati da svojom odlukom uspostave nekakav princip za budućnost, dok diplomate mogu pre svega biti vođene idejom brzog i praktičnog razrešenja problema, pa kao konzervativniji mogu biti skloni užem tumačenju problema
Infrastruktura
Kineski most i turski autoput
Zajednički imenitelj za ova dva značajna infrastrukturna projekta je da su dogovoreni na najvišem političkom nivou, da nije raspisan tender, da (još) nije kompletirana tehnička dokumentacija, da oba treba da budu završena do 2014. kao i da ih finansira Eksim banka
Gde su danas – Lideri Narodnog pokreta Otpor
Dnevnik jedne mladosti
Otpor kao glavna perjanica i simbol borbe protiv Miloševića pretvorio se u rasadnik mladih kadrova i državnih funkcionera. Deset godina nakon pada Miloševića, nije loše podsetiti se gde su i šta danas rade oni koji su tih dana smatrani uzdanicama i reprezentima svetle budućnosti koja stiže u Srbiju čim padne Sloba
Rodonačelnici tabloidne štampe – Pera Todorović (1852–1907)
Legenda našeg modernog žurnalizma
Bez obzira na to što su ga na burnom životnom putu neprestano pratile kontroverze, Pera Todorović je postao legendarni lik modernog srpskog žurnalizma baš zato što je imao lucidnost i inteligenciju da ostane nezavisna ličnost čak i kada je bio u službi drugih, jer je zapravo uvek pisao u javnom interesu
Intervju – Bojan Dimitrijević, istoričar, Institut za noviju istoriju Srbije
Frustracija kao prelomna tačka
Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata
Portret savremenika – Aleksandar Vučić
Monstruozni miš i ostale aveti iz sopstvene prošlosti
U tranziciji od radikala ka naprednjaku, Aleksandar Vučić je doživeo mnoge promene, od kojih nijedna nije delovala tako bolno kao što je aktuelno razmenjivanje najtežih optužbi sa sopstvenim političkim ocem Vojislavom Šešeljem
Kultura sećanja
Srebrenica, lični i kolektivni moral
Više od osam hiljada pobijenih ljudi činjenica je koja mnogo znači čak i na mestu na kojem su groblja i spomen-parkovi brojniji od porodilišta i igrališta. S druge strane, međutim, ne može se izbeći utisak da je potočarski scenario svake godine isti, da se o Srebrenici uvek oglašavaju ista lica s istim parolama, a da se u glavama "običnog" sveta ništa u međuvremenu nije promenilo
Srbija i NATO (4)
Ratno krštenje u Bosni i Hercegovini
Kada je 28. avgusta 1995. od minobacačke granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo trideset osam osoba, a devedeset ranjeno, NATO je započeo široko bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Ova operacija, nazvana "Razborita prisila", trajala je od 30. avgusta do 21. septembra 1995. NATO je u okviru nje izveo preko tri hiljade borbenih letova, a VRS je iznad Pala oborila francuski "miraž 2000K" i zarobila dva pilota
Društveno odgovorno poslovanje
Tri značajne inicijative
Prošle nedelje izašao je prvi broj "LicaUlice", prikupljeno preko milion dinara za decu iz doma "Drinka Pavlović" i završena velika ekološka kampanja "Oplaneti se! Recikliraj!"
Žetva pšenice 2010.
Cene, ucene i druge priče
Pšenice je posejano manje nego ikad – na svega 460.000 hektara, ovako mali prinos – jedva tri tone po hektaru malo ko pamti, a ponuđena otkupna cena je bezobrazno niska – 8,5 dinara po kilogramu
Pravosuđe
Pitanja poreskih obveznika
Nakon što su se napokon sastali Ministarstvo pravde i Društvo sudija Srbije, došlo se do ideje da će država sudijama koji su se zbog nereizbora prošlogodišnjeg žalili, produžiti još neko vreme plaćanje doprinosa zdravstvenog i penzionog. Od ovih silnih ustavnih žalitelja neki će odustati (neki su već našli nov posao), neki će ostati istrajni do kraja i čekati konačnu odluku Ustavnog suda, neki će se snaći na deseti način i reći da pravne države u Srbiji nema
Rekonstrukcija Gazele
Krkljanac ante potras
Kucnuo je i taj čas: posle tri godine odlaganja počeli su radovi na rehabilitaciji Gazele, najfrekventnijeg beogradskog mosta i ujedno najužeg uskog grla na Koridoru 10. Sve do kraja iduće godine, za kada je predviđen završetak mosta preko Ade Ciganlije, saobraćaj u Beogradu odvijaće se na "Bože pomozi", a kada u aprilu 2012. i Gazela bude gotova, beogradski saobraćaj će najzad biti podnošljiv
Svečana sednica Skupštine dijaspore
Srbija je naša i vaša kuća
Svi otpevaše himnu, Državni vrh reče da Srbija ima legitimno pravo da vodi nacionalnu politiku, svi završno otpevaše Tamo daleko, svi odoše u dalju konsolidaciju
Srbija i EU
Šta bi s entuzijazmom
Ko se od koga umorio: EU od Srbije ili Srbija od EU? Ni njima ni nama više se ne žuri, svi imamo svoje brige. Možda je ova apatija, paradoksalno, najbolji dokaz da smo konačno postali deo EU. Ako nikako drugačije, onda bar psihološki
Intervju – Endru Glas
Britanac u Beogradu
"Ljudi sa kojima mi radimo na našim projektima dugo su bili u izolaciji i željni su novih iskustava, ideja, željni su da otkrivaju"
Hapšenja na institutu za onkologiju
Anatomija jednog nemorala
Prema zaduženjima i funkcijama, nabavkama citostatika najbliže je rukovodio načelnik Odeljenja pedijatrije na Institutu, Zoran Bekić. Bekić je bio i član Komisije za stavljanje humanih lekova u promet koja daje preporuku šta se od lekova stavlja na pozitivnu listu, a šta ne, ali je, prema informacijama dostupnim "Vremenu", na Institutu bio i u komisijama za nabavku lekova, a po pravilu glavni za nabavku citostatika
Lični stav – Mediji na sudu
Duševni bol u demokratiji
E pa danas je demokratija, danas je došlo vreme "sve će ve tužim". Mogu da se psuju, pljuju, vređaju na svakojakim farmama, maloj i velikoj braći, panel diskusijama i inim emisijama tok-šoouima u kojima "stilisti" imaju važniju ulogu od urednika/voditelja, na stranicama raznih "kupuju se na kioscima, a nisu novine" i – nema tužbe. Ali ako ih neki novinar pomene u ozbiljnom (kon)tekstu, eto odmah "duševnog bolesnika" s tužbom
