Poseduje "oštar um, čudesnu sposobnost rasuđivanja i poimanja, kao i naročitu sreću u otkrivanju tajni prirode i veliku oštroumnost razlaganja" (Univerzitet u Paviji o Ruđeru Boškoviću)
Godina koju smo dočekivali skinula je sa zidova Staljinove slike, ali dosta dugo je na njega podsećao nešto svetliji pravougaonik na mestu gde su dotad visile između bradatih Marksa i Engelsa i pedantno izbrijanog Tita. Na proslavi 31. decembra 1947, koju sam organizovao u školi u Novom Sadu, još su tu bila sva četvorica. Imao sam orkestar koji može da svira i moderne numere bugi-vugi ili "engliš vals", ali tome je valjalo suprotstaviti i nešto "idejno podobno". Dramatizovao sam zato Jamu Ivana Gorana Kovačića. Uz malo vina i tada pomodnog pića ajerkonjaka, pošto smo u ponoć ugasili sva svetla, izljubili smo se u prvim sekundima nove godine. Da li će biti istorijska? Ili su sve godine jednako istorijske, odnosno svaka nova kako za koga
Nikome nije palo na pamet da se, ako ništa drugo, priupita koju to robu i usluge razni vidovnjaci reklamiraju, kako su im registrovane "radnje" i ima li roba koju prodaju sertifkat ili poreklo bar, kog je roba kvaliteta i da li su izmirene sve poreske obaveze, i obaška, da li su "pružaoci usluga" stručno osposobljeni za delatnost kojom se bave
Izreka da bankara koji skače kroz prozor treba slediti jer tu mora biti neke zarade prevedena na današnji jezik u Americi kaže da treba slediti i vlasnika internet kompanije u koju ste uložili novac – ionako vam ništa drugo nije preostalo
Šezdesetih godina ovog veka futuristi su predviđali nastanak "encefalon generacije", čoveka zakržljalog tela i ogromne glave. Pokazalo se da njihove teorije nemaju realne osnove – generacije koje dolaze više su i teže od svojih dedova. S druge strane, fizičku aktivnost čoveka zamenile su mašina i kompjuter, te smo zato postali sporiji i slabiji od naših predaka i manje spremni da izdržimo napor
U veoma teškim uslovima na stazi ipak nije bilo problema za Mihaela Šumahera da rutinski pobedi i osvoji novih deset bodova
U prošloj Jugoslaviji govorilo se da nema čoveka koji ne poznaje Čkalju, a sad se pretpostavlja da ga znaju i rođeni u vreme kad je on prestao da bude najpopularniji lik TV ekrana – čuli su o njemu od onih prvih
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
