Džon Piplfoks

Rusija: Reakcije na rat

“Patriotski efekat” i “glasanje nogama”

Već sada se može reći da novi pohod nije doveo do uspostavljanja punog “narodnog jedinstva”, pored ostalog i zato što se uslovi života u unutrašnjosti zemlje i velikim gradovima, poput Moskve, Sank Peterburga i nekih drugih, veoma, a ponekad i radikalno razlikuju. Te razlike u pogledu visine zarada, navika, stila, samog mentaliteta čine ruske megapolise “zemljama u zemlji”, mnogo više nego u drugim državama. Prisutne su i uzrasne, dohodovne i obrazovne razlike – istraživanja svedoče o mnogo manjoj podršci ratu od strane mlađih i bolje obrazovanih Rusa

Rani radovi (2)

Premijere

Nagoveštaj pozorišnog proleća

Dve premijere u prestižnim beogradskim pozorištima prošle su odlično kod publike, ali se njihova vrednost u tome ne iscrpljuje. A i ratovi i krize uvek su bili dobro vreme za komediju...

Bioskop

Retro-šik, odsustvo ideologije… i Felini

Iako tako ne izgleda na prvih nekoliko pogleda, ima neka tajna veza između filmova Bilo jednom u Srbiji i Belfast; koja druga nego ona iz naslova ovog teksta

Balašević: Jedna TV kinoteka

Bistri bluz u mutnim vodama

U senci onog nesumnjivo najvažnijeg muzičkog i pesničkog, postoji ceo jedan filmsko-televizijski opus Đorđa Balaševića kao glumca, scenariste, naposletku i reditelja

Roman

Rekvijem za jedan san

Vladimir Kopicl: Španska čizma; Laguna 2021.

Razglednica

Izložba svega i svačega za budućnost

Koja zemlja jedina na svetu u svom imenu ima reč “ljubav“, ko je izumeo mleko u prahu, koja zemlja poziva turiste da je posete i pored unutrašnjih nereda, i ostali utisci sa EXPO-a u Dubajiu koji se zatvara danas, u četvrtak

Korona i turizam 2022: Mađarska i Srbija

Dva načina suočavanja sa virusom

Dok se u Mađarskoj ozbiljno radi na svim aspektima vezanim za turizam, situacija u Srbiji je sasvim drugačija iako se često govori kako se tu nalazi razvojna šansa zemlje. “Da bi ponudili stranim turistima više, oni prvo moraju da stignu do Srbije. A Beograd, recimo, i dalje nema glavnu železničku stanicu. To ga čini jedinom prestonicom Evrope koja nema železničku stanicu do koje građani znaju da dođu, a o turistima da ne govorimo. Rok za modernizaciju pruge je probijen skoro pet godina, pa ni danas ne možete vozom iz Beograda u Budimpeštu”, kaže za “Vreme” Tatjana Potić iz turističke agencije Oktopod. Prema njenim rečima, problem je i sa kapacitetima na nivou lokalnih vlasti, jer oni nemaju potreban kadar koji bi pripremio projekte, kako bi se onda moglo aplicirati za sredstva iz pristupnih fondova EU i na taj način sredila infrastruktura. Pa je tako Kopaonik usred ovogodišnje sezone nekoliko dana ostao bez vode jer je predimenzioniran i infrastruktura ne može da podnese toliki broj smeštajnih objekata

Iz istorije Beograda

Prestonica bogate zemlje

U nedelju 3. aprila, Beograđani će imati priliku da odluče ko je najsposobniji i najpametniji da naredne četiri godine upravlja njihovim gradom. Da ga razvija i čuva kako bi se u njemu lepo i dobro živelo. Ovo je pravi trenutak da se setimo kako je to radio prvi gradonačelnik Beograda, despot Stefan Lazarević

Povodom rata

Šta smo naučili o Ukrajini

Nikolaj Gogolj se zove Mykola Hohol. Ukrajinski jezik je bliži srpskom nego ruskom. Naš prvi prevodilac s ukrajinskog bio je Gavrilo Venclović. Po Miloradu Paviću, barokna ukrajinska književnost mogla je da utiče na tadašnju srpsku

Zumiranje – sezona 2022: Vreme i NIN udruženim snagama

Život u paralelnoj stvarnosti – tabloidna politika predsednika Srbije

U novoj sezoni Zumiranja, gost Filipa Švarma i Milana Ćulibrka – glavnih urednika Vremena i Nina – bio je ZORAN SEKULIĆ, glavni urednik Foneta

Na današnji dan

24. mart 1999: RAT

Od srede 24. marta 1999. u 20 časova SR Jugoslavija je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na jednu suverenu zemlju od svog osnivanja. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana u trenutku kada su bombe već počele da padaju

Zapis sa putovanja

Nekst stejšn plejstejšn!

Putnici su uglavnom poluuzbuđeni, kao školarci na nekoj zabavnoj ekskurziji. Svi nešto komentarišu, ali iz kakofonije glasova u vagonu izdvaja se jedan koji uporno zapodeva priču s okolnim putnicima, a sve u stilu “jelda je ovaj voz baš fenomenalan, i jelda je Naš Predsednik takođe baš fenomenalan kao i ovaj voz”

Pad Bojka Borisova i druge priče iz regiona

Ništa lično, bratko

Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama

Ruski oligarsi

I bogati plaču

Blumberg je procenio da je Rusija 2021. imala 117 milijardera, ukupno “teških” 584 milijarde dolara. Od ove sume više od trećine pripada najbogatijoj desetorici – ukupno 223 milijarde. Prema Blumbergovim podacima, najbogatiji Rus 2021. bio je Aleksej Mordašov sa 29,1 milijardom dolara. Mordašov je najveći deoničar kompanije Severstal, jednog od najvećih ruskih proizvođača čelika. Drugi najbogatiji Rus prošle godine bio je Vladimir Potanjin, predsednik i vlasnik 35 odsto kompanije Norilsk Nickel, najvećeg svetskog proizvođača nikla

Liberalni konzervativizam Vladimira Putina

Probijanje granica opscenog sveta

Kada Putin govori o Ukrajini kao delu projekta “antirusija”, on ima u vidu Ivana Iljina koji je pisao da su “Evropljani raznih država sanjali (...) da potisnu Rusiju u Aziju” i da joj oduzmu teritorije koje su susedne Evropi, posebno Ukrajinu. A onda donosi presudu: “Ukrajina mora da bira između Poljske i Rusije”. Baštinik i nosilac tog istorijskog antiruskog projekta danas je NATO. Ruska borba za Ukrajinu, iz perspektive Moskve, jeste borba za njenu dalju egzistenciju kao evropske sile

Navigator

Algoritamski rat

Papiro

TV manijak

Prekidi i kuršlusi

Ima nečeg perverznog u gledanju kako se tokom predizbornog perioda pojavljuju pukotine u monolitnoj slici najboljeg od svih svetova sa Vučićem na čelu

Predizborna kampanja Aleksandra Vučića

Iskakanje iz frižidera i Ustava

Naprednjački monolit pokazuje ozbiljne tragove pucanja. Posle ovih izbora, kakvi god da budu rezultati, Srpska napredna stranka neće biti snažnija nego pre njih. Srbija će bar imati opoziciju. A i stvari se u politici mogu promeniti preko noći. Retki nastupi opozicionara na režimskim medijima imali su većeg odjeka nego što je to vlast planirala

Intervju: Vladeta Janković

Beograd ne sme ostati kriminalizovana prestonica

“U politiku sam se vratio u poodmaklom životnom dobu, a moja kandidatura pre svega treba da bude neka vrsta stimulansa, primer i podsticaj ljudima koji su se ušuškali u svoju udobnost, koji neće da se angažuju, koji traže izgovore i neće da otvore oči pred ozbiljnošću stanja u kojem se zemlja nalazi. Kada imate godina koliko ih ja imam, osim zdravlja više vam ništa ne treba. Ne mogu da vas potkupe, ne mogu da vas ucene, ne mogu da vas uplaše”

Miloš Knežević, Enterprise Sales Director, A1 Srbija

Korisnici u nama imaju pouzdanog partnera

Nedelja

Istraživanje: Apstinencija ili ignorisanje izbora

Ako ste se navikli na jad i bedu, onda ništa

Izborna participacija, odnosno izlaznost na izbore 3. aprila 2022. godine kretaće se između 54 i 57 odsto, dok na izbore neće izaći (izborna apstinencija) između 43 odsto i 46 odsto punoletnih građana. Ovi procenti su izračunati u odnosu na broj građana upisanih u birački spisak. Stvarna izlaznost i stvarna izborna apstinencija znatno su drukčije – na izbore izlazi oko tri četvrtine birača kojima je dostupno biračko mesto

Vojna analiza: Rat u Ukrajini

Rusko puzanje kroz blato

Četvrte nedelje rata pojavilo se u SAD i zemljama Evropske unije mnogo analiza koje po Rusiju katastrofično sagledavaju dosadašnji tok borbi. Insistira se na problemima u sistemu rukovođenja i komandovanja, slabostima logistike, visokim gubicima ljudi i tehnike. U osnovni sve je to tačno, ali zaključak da je Ruska vojska posrnula i da se nalazi pred porazom preterano je smeo. Zvanična Moskva nema nameru da odustane

Crna Gora i pandemija

Kraj ere komfora

Od prve “corona free” destinacije u Evropi do jedne od svetskih država najpogođenijih pandemijom, epidemiološka kriva Crne Gore prepuna je vrhova i padova. Crnogorska dilema leži u tome da li sve postignuto u borbi protiv virusa “mora” biti žrtvovano u periodu od juna do septembra, zarad spasa turizma

Bioskop

Užas i vitalizam tame i osame

Sada imamo dva zanimljiva i kinestetski uspela i vredna filma koji, svaki na svoj način i saobrazno namerama, projektovanim ciljevima, pa i filmskim afinitetima svojih autora, tematizuju život preostale srpske manjine na Kosovu