Ima ih mnogo. Neretko su mladi. Biće tu i sutra, i prekosutra. Oni se neće iseliti; pokušaće da modeliraju neku Srbiju za sebe, drugačiju od “vučićevske”, ali još drugačijiju od one kakvu zagovara svaka moguća levo-liberalna, pa čak i umereno konzervativna alternativa
Zbog čega je razočaranje građanske opozicije prešlo u oprezni optimizam? Zašto su naprednjaci akvizicijom Aleksandra Šapića napravili najveću grešku u istoriji? Kako je Ivici Dačiću pošlo za rukom da izađe iz političke crne rupe SNS-a i ponovo se pojavi na horizontu događaja? Koliko je rat u Ukrajini uticao na izbore? I šta znači zajednički istup opozicije u glavnom gradu Srbije za celokupan politički život zemlje
Najveća neregularnost ovih izbora nije se dogodila 3. aprila. Pritisci, ucene, kolektivno dovoženje na glasanje, obavljeni su nedeljama, ako ne i mesecima ranije. A te su stvari teško dokazive. Osim toga, izborni dan u Srbiji i Beogradu još traje i trajaće dok se na svim biračkim mestima gde je bilo neregularnosti izbori ne ponove
Najobučeniji su naprednjački kontrolori, ali i njihovo znanje je limitirano i više su usredsređeni na partijski posao. Ipak, i većina naprednjaka, ubačenih u Birački odbor preko drugih lista, takođe nema osnovna znanja o izbornom procesu na glasačkom mestu. Nažalost, to važi i za dobar deo opozicionih kontrolora
Analizom rezultata izbora baviće se drugi, ali je vidljiv zaokret oštro udesno, uz jak proruski sentiment. SNS je postala stranka centra, između proevropske i antievropske opozicije, kao nekada Demokratska stranka, na koju počinje da liči, što zbog preuzetih kadrova, što zbog nove uloge
Čini se da nakon ovih izbora Vučićeva pozicija neće biti baš lagodna, da će napokon imati razloga za svoju kontinuiranu grimasu “velikog paćenika”. Ruska agresija na Ukrajinu je promenila konfiguraciju “globalnog sela”, pa će sedenje na dve stolice biti otežano. Ekonomska kriza kao posledica pandemije i rata nesumnjivo će se odraziti, i već se odražava, na prilike u Srbiji
Preklapanje crkvene organizacije sa nacionalnim granicama i opasnost da se hrišćanski identitet zasniva prevashodno na nacionalnoj pripadnosti kritikovano je 2016. godine na Svepravoslavnom saboru na Kritu na kojem više pravoslavnih crkava nije ni prisustvovalo. Nekadašnje pukotine koje su se na tom Saboru pojavile, danas izgledaju kao provalije
Prošli su još jedni “korona fri” izbori u Srbiji, a o virusu skoro da se uopšte nije ni pričalo. A i zašto bi, kad je Srbija ponovo izvojevala pobedu protiv ove virusne pošasti. Tu i tamo se u hvalospevima vlasti pomenula po neka novoizgrađena kovid bolnica, uz opasku da ih oni bivši nisu gradili. Na prošlom iskazivanju narodne volje 2020. godine, iako su izbori u Srbiji to tek u kolokvijalnom značenju, korona je bila jedna od glavnih platformi vlasti da demonstrira svoje uspehe. U nedelju 3. aprila, korone se niko više nije ni sećao
“Na stolu dvije zdjele i brzojavi sućuti”, napisao je Nele Karajlić u pesmi Zabranjenog pušenja o tragedijama u rudnicima “Kreka Banovići”
Godine predanog rediteljskog i pedagoškog rada, desetine značajnih predstava, učinile su da njegov autoritet bude takav da je mogao da u pozorištu uradi bukvalno ono što je želeo. A on je u vrlo zrelim umetničkim godinama odlučio da se bavi pozorišnim eksperimentom. I to je za nas sve bilo prosto neverovatno. U tim godinama i u tom trenutku on je bio jedan od najnaprednijih srpskih reditelja
Kada se predstava posmatra u celini, ona ima veoma mnogo od rukopisa Jagoša Markovića koji smo viđali i u drugim njegovim predstavama ovog pozorišta (Vrat od stakla, Putujuće pozorište Šopalović…). Jagoš se veoma trudi da u svim svojim predstavama ima mnogo jakih emocija koje će biti dočarane uzbudljivom i glasnom muzikom i scenskim efektima koji se dugo pamte
Kome zreliji autori (neki od njih i veterani) imaju da prenesu naučeno i ono što oni u sebi nose kao autorski pristup, osobenost izraza? Možda ipak prvenstveno preostalim iskrenim i gorljivim filmofilima, njih se to i dalje tiče, njih to i dalje mami. Na sreću, tu je sfera striminga, u kojoj u poslednje vreme završe i filmovi inicijalno viđeni za bioskopsku distribuciju
Čitajući danas ovu knjigu, ne možeš si pomoći a da ne pomisliš koliko se malo toga suštinski promenilo od onda u našem svračijem zakutku, i koliko je zapravo hrabrosti bilo potrebno autorki da ostavi za sobom štivo ovoliko bespoštednog poštenja
Novica Milić: 100 Odiseja (i noć više) Akademska knjiga, Novi Sad, 2022.
Uspešnim povratničkim albumom, Placebo su nas naterali da ih neočekivano prihvatimo kao klasike novog rok zvuka
Stogodišnjica rođenja Soje Jovanović, jedne od dve značajne rediteljke svetske kinematografije prošlog veka, podsetila nas je na njenu seriju Osma ofanziva o onima koji su prisiljeni da emigriraju
Pre rata u Ukrajini, među ruskim oligarsima bila je stvar prestiža i društvene igre ko će svojoj ljubavnici kupiti veći i bolji stan u Monaku, kneževini porodice Grimaldi. Prosečna cena kvadratnog metra prošle godine prešla je psihološku granicu od 50.000 evra
Gost Filipa Švarma i Milana Ćulibrka – glavnih urednika Vremena i NIN-a – je DUŠKO VUJOŠEVIĆ.
Zdravko Ponoš obilazi Srbiju u “konvoju” od dva automobila. U prvom, njegovom privatnom fordu, nalaze se on i vozač, zastavnik u penziji Lazo; dok je Ponoš bio na funkciji načelnika Generalštaba Vojske Srbije, Lazo mu je bio ađutant. Iza njih sede mlada Nina koja fotografiše, snima i objavljuje na Fejsbuk stranici, te Srđan Milivojević, bivši “otporaš” – on zna svaki deo Srbije i vodi računa o organizaciji. Drugim automobilom, golfom, putuje “šef izbornog štaba”, Ponošev brat Boro, a vozač je njegov prijatelj i vlasnik tog golfa. Prevoze dva montažna štanda
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, cene 10 osnovnih namirnica porasle su od januara 2021. do februara 2022. godine za 24,14 odsto – od toga juneće meso sa kostima 36 odsto, pileći batak i karabatak 31,2 odsto, jestivo ulje 30 odsto, pšenično brašno 24,1 odsto… “Živeli smo u pogrešnom ubeđenju našeg ministra finansija da će period jeftinog novca u svetu trajati beskonačno”, kaže za “Vreme” profesor Ljubodrag Savić. “Nema od toga ništa”
Birači koji u “sigurnim” listama ne vide svoju političku volju, mogu slobodno da glasaju i za neku od lista “na ivici”. Šansa da taj glas “propadne” postoji, ali je i potencijalni dobitak mnogo veći nego da se glasa za “sigurne” liste, a može biti i odlučan momenat u borbi protiv režima
“Moć kvari ljude, malo-pomalo im iskrivi svijest, otjeraju od sebe iskrene kritičare, okruže se poltronima i onda izgube uvid u realnost. S vremenom povjeruju da su stvarno bogomdani za vječnu i neograničenu vlast. Što se vlast redovnije mijenja, manja je opasnost od ovog procesa”
Dosadašnje teške borbe nisu dovele ni Ruse ni Ukrajince do pozicije na kojoj bi bilo razloga da se očekuje neko političko rešenje. Rusi su zauzeli veliki prostor, ali ofanzive su sada svedene na poneki kilometar. Na taktičkom nivou, ruske kolone nisu više tako lake mete kao što je to bilo na početku rata. Komandni kadar je na vrlo težak način, kroz gubitke, naučio lekciju o tome šta znači izviđanje pre nailaska glavnine snaga. Iznad kolona sada lete Ka-52, Mi-28 i Mi-24 na malim visinama, i tu su da preventivno odvrate manje grupe Ukrajinaca od pokušaja da otvore vatru
Prema podacima Asocijacije za kontrolu oružja (ACA), oko 90 odsto današnjeg nuklearnog arsenala pripada dvema najvećim nuklearnim silama – SAD i Ruskoj Federaciji. No, uprkos teškim okolnostima zbog rata u Ukrajini, svet je danas ipak manje ugrožen od nuklearnog oružja nego tokom Hladnog rata. Ukupan broj nuklearnih bombi je, naime, danas bar pet puta manji nego u doba Ronalda Regana
Dobro je poznato da su ustavna ovlašćenja predsednika Republike veoma skromna, može se reći skučena. Osim dodele odlikovanja i primanja akreditiva, gotovo ništa značajno nije ostalo u predsedničkim ustavnim ovlašćenjima. Takav ustavni aranžman krajnje je nepovoljan za tako inicijativnog, toliko aktivnog i rodoljubivog predsednika kao što je naš. On je stoga uzeo slobodu da prekrši veliki broj ustavnih i zakonskih ograničenja