In coprore sano nije toliko vezan uz kovid. Kovid je samo zakucao brigu o telu kao dužnost. Ono što je mene pre svega tu interesovalo jeste naša dezorijentisanost i nezaštićenost kada je zdravlje u pitanju, i to u atmosferi u kojoj je zdravlje postavljeno kao vrhunska vrednost i cilj. Dezorijentisani smo jer je u infopolju prisutan milion predloga o tome kako dostići taj cilj, gomila trendova, ponuda, obećanja – oprečnih, netačnih, tačnih, apsurdnih… I tako se nađemo u situaciji da beskonačno i nepromišljeno trošimo radi ostvarenja tog cilja. Dakle, osnovni kapitalistički princip koji te nikad ne ostavlja zadovoljenim, primenjen u domenu zdravlja
IT stručnjak dr Saša Marković kaže da “nema srećnog rešenja”. Možemo samo da se nadamo da će ti koji prete bombama u elektronskoj pošti prestati to da rade ili da se nešto temeljno promeni u određenom geostrateškom položaju zemlje
Priča o ovim ljudima nije samo priča o njihovom siromaštvu. Reč je, pre svega, o sistemu koji ih je prvo usisao nudeći im pomoć, a onda ih svojom lošom organizacijom, nebrigom i ravnodušnošću zgazio skoro do izdahnuća
Na svakom koraku sreće se “izbeglički pogled”, mešavina izgubljenosti, straha, očaja, uvek i svuda isti, i kod izbeglica iz jugoslovenskih ratova, i onih iz Afrike i Azije i kod onih koji su izbegli iz Ukrajine. To je pogled na koji se čovek nikada ne može navići, koliko god ga puta sreo u životu
U Torinu je Konstrakta, bar na jedno veče, preuzela na sebe ono što je prethodno za bivše Jugose bio, pre svih, Đorđe Balašević. S jednom ne tako nebitnom razlikom: Đole je bio čovek iz Jugoslavije, Ana Đurić to već nije
Kako igraju Englezi i kako se (ne) igra na Engleze: tri nova bioskopska aduta ovako ili onako se bave “britanštinom”, što izvornom, što srpskom
Lejla Slimani: Zemlja drugih; prevela Olja Petronić; Booka, Beograd 2022. Negar Džavadi: Dezorijentalna; prevela Nataša Marić; Službeni glasnik, Beograd 2021.
Otesa Mošfeg: Moja godina odmora i opuštanja; prevod s engleskog Aleksandar Milajić; Booka, Beograd 2021.
The Black Keys sviraju i dalje rokenrol kao da je pop muzika, njihove pesme su uspešni hitovi sa srcem punim nade i pričom ispripovedanom gitarom. Neka kaže ko šta hoće, ali ove momčine stvaraju muziku gladnu vatre
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Evrosong je bio ujedinjen u osudi Rusije. Trebalo je pokazati jedinstven stav, a to se i desilo. Teoretičari zavere i TV manijaci primetili su i diskretne poruke gledaocima jer je u sali dominiralo plavo svetlo dok voditelj nosi žuto odelo, pa nam je pred očima neprekidno bila zastava Ukrajine
Gibanje uz ritam Konstraktine pesme u sobi režije Italijanske televizije (VIDEO)
“Verovatno će SNS i SPS formirati većinu u skupštini Beograda, gradonačelnik će onda podneti ostavku, predsednik Narodne skupštine raspisati nove izbore u nekom trenutku, a Vlada imenovati privremeni organ koji upravlja gradom. Ono što ključno treba da proistekne iz razgovora Đilasa i Vučića – ako su već otvorili liniju političkog razgovora vlasti i opozicije – jeste politička proporcija Privremenog veća da zaista buduće izbore pripreme ravnopravno vlast i opozicija”
Posle zatišja u kriminalnom svetu zbog hapšenja Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja, završen je medeni mesec između narko klanova, huliganskih grupa i bezbednosnih snaga Srbije. Velja jeste u zatvoru, ali se nevolje, kako poslednji zločini svedoče, množe i naslućuju da novi rat klanova počinje. Ili da, zapravo, nikada nije ni prestao
U Pekingu se dovodi u pitanje vladina odluka “nulta kovid tolerancija”. Ljudi su nezadovoljni, a mediji komentarišu da nije cilj uvoditi lokdaune u gradovima već učiniti sve da se to izbegne. Fabrička proizvodnja u Kini pala je na najniži nivo u poslednje dve godine. Slično je i u sektoru građevinarstva i usluga, vazdušnom saobraćaju, ugostiteljstvu, automobilskoj industriji, turizmu…
Svoj antifašizam smo pogubili, ruski je korišćen da se prikaže politika sedenja na više stolica, a Dan Evrope obeležavamo kao zemlja kandidat, kao tuđu slavu
Srećom po nas, Tito je bio operetni diktator, više je voleo da mu propupele omladinke predaju tzv. Štafetu mladosti nego da gleda tenkove u mimohodu i ostale čelične skalamerije
Razliku između Dana pobede nekad i sad možda najbolje ilustruje incident koji se dogodio u gradu Koroljovu nedaleko od Moskve, gde je jedna od učesnica marša “Besmrtnog puka” na fotografiji već davno preminulog veterana koju je nosila dodala natpis “Dedovi su govorili – samo da ne bude rata”. Zbog toga je uhapšena i sada joj preti zatvorska kazna po nedavno usvojenom zakonu o krivičnoj odgovornosti za “diskreditaciju” ruskih oružanih snaga
Dok Ukrajina lako nadoknađuje gubitke ratne tehnike praktično neograničenim dostavama oružja i municije sa Zapada, nepoznanica je kako ruska vojna industrija pod sankcijama izlazi na kraj s proizvodnjom neophodnih sredstava za rat
Politika iznad struke, (ne)reagovanje da bi se dodvorilo glasačima, “ratni bogataši”, kao i nedovoljna stručnost odgovornih kumovali su katastrofalnom saldu obolelih i preminulih od kovida u Makedoniji. Da li je makedonski zdravstveni sistem naučio lekciju, teško je reći, ali logikom zdravog balkanskog razuma – verovatno nije
