Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
Otvorena tema sada je kako se izboriti sa dronovima. Niko nema dobro rešenje, a široka primena dronova nameće obema stranama da brzo, pod pritiskom ratnih gubitaka, pronađu nekakvo, kakvo god rešenje. Veći dronovi su veće mete i oni su, naravno, pod udarom savremenih sistema
Kakve posledice u finansijskom sistemu može imati bankrot kripto-berze FTX i neuspeh tridesetogodišnjeg milijardera Sema Bankman-Frida (na slici)
Život teče normalno, svojstveno normalnosti na severu Kosova. Ta realnost izgleda tako da na ulici Kosovske Mitrovice stojim sa drugaricom iz Zvečana i kolegom snimateljem koji je prvi put u Kosovskoj Mitrovici. Posle nekoliko minuta kolega pita: “Jeste li vas dve čule rafale, malopre mi se učinilo da sam čuo neke…?” Odgovoramo mu: “Aha, čule smo” i nastavljamo da žurimo za nekim drugim poslom
“Umesto da odgovaraju o sprezi države i kriminala o kojoj isplivava sve više saznanja, oni obrću stvari po principu ‘napad je najbolja odbrana’ i preko tabloida optužuju opoziciju. To je zamka koju oni postave tako da si ti sad odjednom optužen i treba da se braniš. I to čak ne ni ja, nego moj mrtvi otac. Meni ne pada na pamet da u tome učestvujem”
“Prvu Jugoslaviju su iznutra rušile iste one snage, čiji su povampireni sledbenici, uključujuči tu i ‘crvene četnike’ i njihovu ekskomunističku sabraću ‘crvene ustaše’, ‘crvene belogardejce’, ‘crvene baliste’ itd – dali lavovski doprinos kontrarevoluciji koja je razorila avnojevsku Jugoslaviju”
Zvali ga da učestvuje na olimpijadi u Barseloni, kako, kad su mu žena i deca izbegli u Beograd, bar ima baklju koju je nosio na olimijadi u Sarajevu
Kako će očekivane klimatske promene uticati na poljoprivredu? Koje su mere potrebne da bi se pružio adekvatan odgovor, a koje se već primenjuju? Koliko robotika može da pomogne? I koliko su naši poljoprivrednici raspoloženi za nova rešenja
Suština fudbala je ipak loženje na igru. Da li će ona ostati neukaljana ovom gomilom para, videćemo do finala
Poslanicu Grozdanović sudbina nas ostalih ostavlja sasvim ravnodušnom. Ona odnekud smatra da svi nismo jednaki pred zakonom, i da to ni ne treba da budemo. Ona drži da za Velikog Vođu treba da važi neki poseban zakon
Nije slučajno što smo se okupili u mediteranskom gradu Ulcinju (koji ne haje za nacionalnost i veroispovest) radi knjige o Ivanu Gudelju, najplemenitijem izdanku jugoslovenske fudbalske škole
Nije da spasa nema... I stigao je iz možda sasvim očekivanog pravca, iz pravca kulturološki i jezički bliske pramajke Velike Britanije. Tu negde može da krene priča o dometima bioskopskog noviteta Meni i striming-favorita Čudo, koji barem u primetnoj meri mogu da nadomeste potrebe za ozbiljnijim i kinestetski superiornijim i smislenijim filmskim sadržajima
Fransoaz Veržes: Feministička teorija nasilja; prevela Milica Rašić; Fakultet za medije i komunikacije, Beograd 2022.
Ova serija bila je prvi pravi sitkom, višesezonska (pet sezona sa ukupno 84 epizode) i kreirana u tzv. scenarističkoj saradničkoj sobi (Lola Đukić, Siniša Pavić, Dušan Savković, Gordan Mihić, Vlasta Radovanović i dr.), sa kameo pojavama poznatih ličnosti u sopstvenom mizanscenu
Evropska prestonica kulture Novi Sad uveliko priprema završnu izložbu “Mileva” kojom će zatvoriti krug započet ovog januara, izložbom “Vreme i vaseljena”. Autor obe je Dušan Jovović
“Ogromna je odgovornost baviti se ovako ‘živom’ i istovremeno večito aktuelnom temom – ženska istorija je istorija obespravljenosti i ugnjetavanja. Zato sam se odlučila da predstavu postavim kao savremenu tragediju, vodeći se principom manje je više”
Oko 14 odsto ukupne električne energije u Srbiji proizvede se u kostolačkim termoelektranama. Taj podatak nije tajna i može se lako pronaći. Ono što nigde ne piše jeste činjenica da su meštani Starog Kostolca i okolnih sela “kolateralna šteta” proizvodnog procesa, koji omogućava svakodnevnu rutinu ostatku Srbije. Oni zato normalan život ne poznaju već dugo godina. Pepelište, zagađen vazduh, prljava voda i razna oboljenja su njihova svakodnevica. Zaštita životne sredine i zdravlja lokalnih žitelja je samo tekst na papiru, pro forme radi
Srbija se već godinama na međunarodnim listama pokazuje kao jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu. A smisleno otezanje sa sastavljanjem nove vlade nakon izbora daje za korupciju sasvim prepoznatljive povode i podstreke
U nedostatku bliske saradnje između Pariza i Berlina, teško se može očekivati da će Evropska unija uspeti da uspešno prebrodi ozbiljne probleme pred kojima se nalazi. Ni Šolc ni Makron očigledno nisu političari velikog formata iako je Aleksandar Vučić jednom ocenio da je “Makron geopolitički genije”
Kako proizvodimo energiju? Koliko je i zbog čega energetski sektor ranjiv na promene klime? Šta je država obećala? Šta nauka predviđa u narednim decenijama i šta to za nas znači? Koje su mere neophodne kako bismo se prilagodili očekivanim promenama? Zašto treba da budemo veoma pažljivi kada je reč o hidropotencijalima? I zašto su važne energetske zadruge
