Milica Stojanov: Penal i seksualni život Ane Đ.; Apollon
Sva dokumentarna ostvarenja su u svojoj biti i na jasnom tragu svog usmerenja u nužnoj vezi sa (naravno, na ovaj ili onaj način shvaćenim, obrađenim ili korišćenim) naturalizmom, a koji može da nam, na prvom mestu u onim najvaljanijim slučajevima, posluži i kao orijentir za kontemplaciju na temu sveta u kome živimo
Crna hronika je puna naslova u kojima je neko nekoga ubio registrovanim oružjem, a slučajeva da je neko u samoodbrani uspeo da se domogne pištolja i tako sebi spase život skoro da i nema
O oružju su napisane napregledne biblioteke, ali ne i o čovekovoj fascinaciji oružjem. Kao da se oružje u životu ljudi podrazumeva, onako, otprilike, kako se podrazumeva žaoka na škorpionovom repu ili kandže na mačjim šapama
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
Vešti razbojnici i pljačkaši, plaćene ubice, narko-dileri, mornari i šverceri droge deo su Balkanskog kartela koji već decenijama rukovodi transportom kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ali i daljom distribucijom droge. Iznad njih je samo najveća mafija na svetu – italijanska Ndrangeta, koja je zapravo i stvarni vlasnik više od 60 odsto kokaina koji se iz džungli Kolumbije, Perua, Ekvadora, Bolivije distribuira ka svim kontinentima. Ko je ko u Balkanskom kartelu i kako su povezani sa Ndrangetom, ali i moto-bandom “Anđeli pakla”
Zbog čega režim mora dehumanizovati neistomišljenike i izluđivati narod širenjem društvene patologije, paranoje i zaumnih teorija zavere? Šta je u osnovi Vučićevog pokušaja da prebaci pažnju javnosti na politikantski teren i kako mu to polazi od ruke? Zašto je borba protiv nasilja postala neodvojiva od borbe za fer i poštene izbore
Pomešana trauma i bes valjaju se ulicama gradova dok se vlast odriče svake odgovornosti za tragične događaje u Beogradu početkom meseca. Zahtevi izneti u dve šetnje iako izgledaju kao izlazna opcija za režim ne nailaze na takav prijem, pa će ulica odlučivati šta će biti sa Srbijom u narednim godinama
Performer Porfirije sa ovakvim prtljagom toksičnih predubeđenja ne predstavlja u današnje vreme baš ništa “normalno” u Srbiji ili bilo gde drugde, i to mu treba jasno reći
