Džon Piplfoks

Likvidacija Ajmana al Zavahirija i novi izazovi Al Kaide

Kina kao meta umesto SAD

Od svog osnivanja 1988. godine, Al Kaida je imala samo dva lidera, Osamu bin Ladena i Ajmana al Zavahirija. Njihova smrt, međutim, ne znači kraj Al Kaide. Ona je samo kraj vođstva organizacije koje je oblikovano avganistanskim sukobom sa Sovjetima. Zavahirijev naslednik biće u suštini delo Zavahirijeve ideologije, gde je neprijateljstvo prema SAD centralni cilj i suština delovanja Al Kaide. Vakuum u vođstvu stoga je privremen

Rat u Ukrajini

Zemlja gori od raketa

Ukrajinsko političko vođstvo kao da postupa bez odgovornosti i od vojske traži da pokrene odlučujuću ofanzivu na Herson. Ima smisla, naravno, povratiti nekim konkretnim delom nešto poverenja u sebe, ali nema resursa za to

In memoriam: Jovan Joca Jovanović (1940–2022)

O jednom neispraćenom daru

Jovanović je na kraj životnog puta stigao sa svega dva celovečernja igrana filma i desetak dokumentarnih i/ili ostvarenja kratkog metra, od kojih su bezmalo svi veoma značajni, podatni za pomnije analize

Pozorište

Plastično drvce i bolja prošlost

Aleksej Žitkovski: Posaditi drvo; režija Pavle Terzić; Atelje 212

Roman

Rat za istinu i druge neprijatnosti

Vigdis Jurt: Nasleđe; preveo Radoš Kosović; Štrik, Beograd, 2022.

Nove ploče: Black Midi – Hellfire

Verzija kakofonije sveta

Black Midi iz Londona su bend trenutka: nisu samo “grupa koja najviše radi u šou- biznisu”, kako sami sebe vole da najavljuju, nego i umetnički vrh novog angažovanog gitarskog zvuka, koji ponovo čini rok muziku savešću društva

Sećanje: Radovan Kragulj (1936–2022)

Vlasnik sopstvene utopije

Zajednički imenitelj Kraguljeve umetnosti je društvena analiza u kojoj fokusira narušen ekološki sistem. Bio je uveren da umetnost dolazi iz života i da je poljoprivreda bez kulture pogubna

Razglednica

Imati Munka

Oslo tokom letnjih meseci privlači turiste iz celog sveta, ali i sezonske prosjake iz Rumunije. Sve je mnogo skuplje nego u ostatku Evrope, keš je gotovo potpuno izbačen iz upotrebe, ali se zato srpski (hrvatski, bosanski...) može čuti na svakom ćošku

Beograd – Priština

Sezonski TV vikend rat

Iako srpski mediji pod kontrolom vladajućeg režima slave “diplomatsku pobedu Beograda”, izgleda da je sve to samo busanje u prsa koje treba na odloženo da dovede do onoga što govori Priština: neće biti srpskih tablica na vozilima koja su registrovana na Kosovu, a srpski državljani će morati da na Kosovo putuju sa popunjenim putnim listom koji izdaju prištinske vlasti na graničnim prelazima

Čekajući novu vladu

Dvanaestorica (ne)stranačkih

Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti. Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk

Bosna i Hercegovina

Potpirivanje kontrolisanog konflikta

U sagi zvanoj Visoki predstavnik u BiH maske su pale. Za jedne je BiH jedino moguća po meri isključivih entonacionalnih politika, za druge je građanska država paravan za ekstremni nacionalizam, za treće je ovaj koncept, zapravo, “prozapadna prljavština”

Kultura sećanja: Kako je pao Knin

Rasulo pred “Oluju”

“Gledam te nesrećnike, vidim da su izgubljeni u prostoru i vremenu, i kažem oficiru koji ih je doveo, mom prijatelju i iskusnom ratniku: ‘Vrati ih nazad, za dan-dva biće pogibije, nemoj i njih još da nosim na duši.’ I on ih vrati”, rekao je autoru ovog teksta penzionisani komandant Vojske Srpske Krajine

Stave, podno Medvednika: Dani kupine

Na grbavo drvo svi se penju

Manifestacija prvi put osveštana, jerbo prethodni pop smatro da to nije pravoslavna biljka, pa u to ime gradonačelnik dobio kesu i dve gajbe

Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva (3)

Od pakta do rata

“Lenjin mu je verovao, Staljin ga je prigrlio, Šarl de Gol ga je dočekao, a Čang Kaj Šek, kao i Sigmund Frojd, tražili su njegov savet i pomoć” – Vinston Čerčil

Navigator

Internet Šengen

Krvavi oktobar 1941. (10)

Nedelja

Vodič kroz Jovanjicu – prvi deo

Ko je ko i šta je šta u najvećem pravosudnom i političkom skandalu u Srbiji

Afera Jovanjica već tri godine potresa srpsku javnost. Još od samog otkrivanja 1, 6 tona marihuane i skanka na imanju kod Stare Pazove, zataškavan je ovaj slučaj borbe protiv organizovanog kriminala. Međutim, on ne samo da nije je prestao bujati, već je prerastao u korupcijski skandal nesagledivih razmera. Kako delovi vlasti, pravosuđa i tajnih službi pokušaju da “uguše” one koji razotkrivaju Jovanjicu, tako iz dima izroni nova glava nekog moćnika povezanog sa prvookrivljenim Predragom Koluvijom. Ko god se dotakne biljki s Jovanjice, gubi se u ogromnom oblaku dima u kome se odvija borba epskih razmera između organizovanog kriminala i boraca za pravnu državu. Ko su akteri i o čemu se radi u jednoj od najvećih srpskih afera do sada

Nuspojave

Da li je Druga Srbija mrtva… ili samo čudno miriše?

Nekako je ispalo da se Druga Srbija i dalje ne miri sa zločinom, ali za svoj ćeif, dok se ona mnogo veća Srbija miri jedino s porazom... Mada ni u to nije baš sigurna: koliko puta ste čuli ono – hajde da mi lepo sačekamo “dok se svetske okolnosti promene”... I mnogi misle da su to upravo i dočekali

Intervju: Ana Martinoli, teoretičarka medija

Politička frekvencija REM-a

“Na konkurs je bilo prijavljeno 14 televizija, a REM je odlučio da nagradi one četiri za koje je sam konstatovao da nemaju kvalitetan program, da ne unapređuju tržište, izricao im mere opomene, čak privremene zabrane programa i, na kraju, opet rekao da će te četiri televizije zadržati nacionalnu frekvenciju – to je neverovatno”

Međunarodna svemirska stanica (ISS)

Saradnja i ratovi u kosmosu

Ostaje nam samo da se nadamo da se najmračniji scenario “raspada” Međunarodne svemirske stanice ipak neće realizovati, i da će ukrajinski rat biti završen mnogo pre nego što kucne čas da Rusi napuste međunarodnu saradnju i ISS. Jer, i pored konstantno zategnutih odnosa između Amerike i Rusije i retorike koja je manje ili više zapaljiva, obe strane su, kroz istoriju, imale dovoljno sluha da jedna drugoj pruže ruku, na Zemlji i u kosmosu, i tako doprinesu svetskom miru

Rat u Ukrajini

Artiljerija i “prijateljska vatra”

Borbe su ušle u fazu u kojoj obe strane efikasnost u borbenim dejstvima mere podacima o tome koliko su ubili protivnika. Ukrajinci tako izveštavaju o likvidiranim “orkama”, a Rusi o neutralizovanim nacistima

In Memoriam: Branko Cvejić (1946–2022)

Diskretni heroj (iza) scene

Jedna od legendarnih scena iz serije Grlom u Jagode je kada Miki Rubiroza (Miki Manojlović) kreće u svet, a Bane Bumbar kaže da će ostati ovde jer želi da stvori takvu državu u koju će momci iz “sveta” želeti da dođu. E, to je u realnom životu radio Branko Cvejić!

Intervju: Radoš Kosović, književni prevodilac

Krčenje norveške (i danske) šume

“Prevod je ‘sekundaran’ tekst, u smislu da se odnosi na drugi, ‘primarni’ tekst koji mora da ga p renese. Ali, da bi ga istinski preneo, upravo ne sme da bude ‘sekundaran’. U tome je alhemija prevođenja: nešto što je izvedeno iz nečeg drugog mora ujedno biti i nešto za sebe. Tu stižemo do famoznog pitanja odanosti i izdaje. Često se kaže da je prevod lep ili veran – ali, čini mi se, kad prevodite umetničko delo, lepota jeste vernost”

Izložba

Čovek kao mera svih stvari

Ervin Vurm: Jedan minut zauvek, Muzej savremene umetnosti Beograd, 7. april – 9. avgust 2022, kustosi: Marijana Kolarić i Žerom Sans

Novi album: Nina Nastasia – Riderless Horse

Oda životu bez ograničenja

Nina Nastasja je ispevala himnu pobedonosnom, premda ranjenom ženstvu, što je odvažno raskinulo svoje lance bez kajanja i podlo nametnutog osećanja kako je pogrešno biti nezavisan i svoj

Psihologija

Kriza mora da progovori

Tomas Teo: Skica teorijske psihologije; prevod Biljana Popović; Clio, Beograd 2022.