Očigledno i danas na partizansku i na četničku tradiciju gledamo iz vizure televizijskih serija i filmova. Istina i posle toliko godina nije zanimljiva, jer je mnogo lakše po potrebi manipulisati ranama i podelama
Ako se uz postavljanje izolacije ugrade i kvalitetni prozori i spoljna vrata, potrošnja energije za grejanje smanjiće se za 40–50 odsto, a istovremeno zaštitićemo se od spoljne buke
Možda je potencijalna upotrebna vrednost Nikolića – poput neke valute koja odavno nije u opticaju, ali ima dirljivo sledbeništvo među zaluđenim numizmatičarima – baš u dražesnoj zastarelosti njegovih performansi
Radikalno krilo republikanaca veruje da je gore – bolje, dok se istovremeno čuje sve više glasova liberalnih članova Demokratske partije koji traže da Amerika zahteva od Izraela poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, upozoravajući na dvostruke aršine u tretiranju izraelskih i palestinskih žrtava, mada je tu više reč o odsustvu bilo kakvih standarda
“Beograd je fantastičan ‘kejs stadi’ za tranzicijski kapitalizam. Ako želite vidjeti što nekontrolirani kapitalizam i političke crony-gazde radi gradu, Beograd je savršeni laboratorij. Ukine povijesnu željezničku stanicu, otme i gentrificira obalu, zbriše živu i autentičnu sirotinju s ‘boljih lokacija’ (Savamala), a tu operaciju nekontrolirane, top-daun gramzivosti ušminkate s maskarom spomenika, statua, jubileja… Da živim u Beogradu, mislim da bih se kao novinar pola vremena bavio urbanizmom. A zapravo to radim i u Hrvatskoj.”
“O postojanju osoba sa genitalijama, hromozomima i hormonima koji se ne uklapaju u tipično muške ili ženske kod nas se ćuti, a njihovim roditeljima sugeriše se da ne dele informacije sa drugim roditeljima, ponekad čak ni sa svojom decom. To ćutanje se s vremenom pretvara u tajnu, a interseks osobe bivaju obeležene stigmom. Interseks deca i njihovi roditelji ne moraju da biraju, niko ne bi trebalo da ih primorava (ni pravo, ni medicina) da biraju pol, pa ni identitet koji taj pol prati”, kaže Kristian Ranđelović, koscenarista stripa o interseks osobama
Skoro četiri godine otkako je Vlada Srbije usvojila Medijsku strategiju – a koje su prošle najpre u dugim, retko prekidanim periodima krajnje neaktivnosti na ispunjavanju zacrtanog – dva od tri temeljna medijska zakona konačno se nalaze pred usvajanjem. Međutim, neka odstupanja od zvaničnog strateškog dokumenta mogu drastično da promene medijsku scenu. Reč je o povratku države preko Telekoma u vlasništvo nad medijima
Kada je 2017. došla na vlast, premijerka se hvalila da njena vlada “apsolutno ne deli medije na podobne i nepodobne”. Danas je neumorna u obračunavanju sa medijima koji se kritički odnose prema aktuelnom političkom režimu i naziva ih “tajkunskim”, “besprizornim”, “neprofesionalnim”, “beščasnim” prilikom gostovanja na nacionalnim televizijama i u tabloidima naklonjenim vlasti. Kako je tekla ova transformacija
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz 2021. godine, individualna ložišta su treći najveći zagađivač u Srbiji, posle velikih energetskih postrojenja i saobraćaja. Ana Brnabić je najavila da će njihovo iskorenjivanje biti postignuto do 2025. godine. Uprkos određenim pomacima, čini se da će taj rok biti debelo probijen. Zašto? Kakva je situacija sada
