Birači koji u “sigurnim” listama ne vide svoju političku volju, mogu slobodno da glasaju i za neku od lista “na ivici”. Šansa da taj glas “propadne” postoji, ali je i potencijalni dobitak mnogo veći nego da se glasa za “sigurne” liste, a može biti i odlučan momenat u borbi protiv režima
“Moć kvari ljude, malo-pomalo im iskrivi svijest, otjeraju od sebe iskrene kritičare, okruže se poltronima i onda izgube uvid u realnost. S vremenom povjeruju da su stvarno bogomdani za vječnu i neograničenu vlast. Što se vlast redovnije mijenja, manja je opasnost od ovog procesa”
Dosadašnje teške borbe nisu dovele ni Ruse ni Ukrajince do pozicije na kojoj bi bilo razloga da se očekuje neko političko rešenje. Rusi su zauzeli veliki prostor, ali ofanzive su sada svedene na poneki kilometar. Na taktičkom nivou, ruske kolone nisu više tako lake mete kao što je to bilo na početku rata. Komandni kadar je na vrlo težak način, kroz gubitke, naučio lekciju o tome šta znači izviđanje pre nailaska glavnine snaga. Iznad kolona sada lete Ka-52, Mi-28 i Mi-24 na malim visinama, i tu su da preventivno odvrate manje grupe Ukrajinaca od pokušaja da otvore vatru
Prema podacima Asocijacije za kontrolu oružja (ACA), oko 90 odsto današnjeg nuklearnog arsenala pripada dvema najvećim nuklearnim silama – SAD i Ruskoj Federaciji. No, uprkos teškim okolnostima zbog rata u Ukrajini, svet je danas ipak manje ugrožen od nuklearnog oružja nego tokom Hladnog rata. Ukupan broj nuklearnih bombi je, naime, danas bar pet puta manji nego u doba Ronalda Regana
Dobro je poznato da su ustavna ovlašćenja predsednika Republike veoma skromna, može se reći skučena. Osim dodele odlikovanja i primanja akreditiva, gotovo ništa značajno nije ostalo u predsedničkim ustavnim ovlašćenjima. Takav ustavni aranžman krajnje je nepovoljan za tako inicijativnog, toliko aktivnog i rodoljubivog predsednika kao što je naš. On je stoga uzeo slobodu da prekrši veliki broj ustavnih i zakonskih ograničenja
Ovi biseri često govore više o akterima izbora od njihovih eksplicitnih poruka u kampanji, zato krenimo u fantastičnu turu predizbornih fantazija
Šta li ovaj čovek ovde, verovatno moj sugrađanin, misli o onome što upravo sada njegov predsednik, njegova vojska i njegova država čine svojoj braći i sestrama u Ukrajini?
Zašto bi Zdravko Ponoš u odnosu na Aleksandra Vučića trebalo da bude favorit na predsedničkim izborima? Šta sve čini razliku između Marinike Tepić i Aleksandra Jovanovića Ćute na jednoj i naprednjačkih poslanika na drugoj strani? Zbog čega ne možete da pogrešite ukoliko glasate za Vladetu Jankovića, Dobricu Veselinovića ili Duška Vujoševića na beogradskim izborima? I zar više ne postoji onaj ljudski osećaj koji iz dubine stomaka tera čoveka da silnicima kaže ne
Okosnicu opozitnih partija čini koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije i Zeleno-leva koalicija Moramo (na slikama). Ove dve koalicije sa još nekim opozitnim partijama koje pređu cenzus a koje neće promeniti stranu, mogu da ostvare značajni rezultat. Prema izbornim namerama naših ispitanika sredinom marta ove godine, ove partije uz podršku drugih opozicionih stranaka koje pređu cenzus i ne pređu u tabor političkih partija koje su sada na vlasti, imaju dobre šanse da osvoje većinu na lokalnim izborima u beogradskom regionu
Pojedini imaju prijatelje, poznanike ili prijatelje prijatelja koji im pomažu. Većina koristi grupe na aplikaciji Telegram ili na mrežama kao što je “Serbia in my mind”, čiji je broj članova bio 200, a sada je prešao 6000. Razmenjuju se saveti i nude usluge ili besplatna pomoć za prevod, pronalaženje smeštaja, posla, nabavljanja dokumenata, registrovanje preduzeća. Ima tu i pitanja kao što su “gde naći insulin”, “gde upisati dete na odbojku”, “koliko košta taksi od aerodroma do centra grada”, “da li je validna ruska vakcina protiv kovida 19”…
Već sada se može reći da novi pohod nije doveo do uspostavljanja punog “narodnog jedinstva”, pored ostalog i zato što se uslovi života u unutrašnjosti zemlje i velikim gradovima, poput Moskve, Sank Peterburga i nekih drugih, veoma, a ponekad i radikalno razlikuju. Te razlike u pogledu visine zarada, navika, stila, samog mentaliteta čine ruske megapolise “zemljama u zemlji”, mnogo više nego u drugim državama. Prisutne su i uzrasne, dohodovne i obrazovne razlike – istraživanja svedoče o mnogo manjoj podršci ratu od strane mlađih i bolje obrazovanih Rusa
