Ideja da je "život negde drugde" bila je duboko strana Matavulju. Sokove, šale, jezik, punoću života, tipove koji su ga zanimali i o kojima je želeo da piše, on je nalazio ovde, od Dalmacije do Beograda. Kod njega nema stida pred sopstvenim životom, stida od lokalnog (koje je u njegovoj interpretaciji univerzalno). Njemu je Balkan bio pun značenja i zanimljiv. Sve je želeo da opiše…
Gledao sam sedamdesetogodišnjake kako plešu u zemunskom "Buena Vista Social Clubu" ("Tri Lađara"), gde sviraju džez neki od istih muzičara koji su tu svirali 1957. Digne se neki čiča u košulji boje olujnog neba i neka bakica u crvenoj haljini, i kad zaigraju vidiš da je on bio frajer i da je ona bila riba. Pokreti se ne gube. Rukopisi ne gore
Situacija je podsećala na početak veka. Narod je bio pun iščekivanja. Kolevke su stizale iz cele Srbije. Samo, onda su čekali da se porodi kraljica Draga Mašin. Sada je Srbija čekala da se Toma Nikolić nasmeje. "Eloi, Eloi… Nek me ova čaša mimoiđe", vajkao se on. On bi radije tegove dizao. On bi radije ugalj istovarao. On bi vadio mač iz kamena. "Hajde, Tomo, možeš ti to!", bodrio ga je nasmejani Vučić. Toma se nasmejao osmehom iguane u doba hranjenja. Zub je blesnuo među usnama
Trećinu nevelike dnevne sobe u socijalističkom domaćinstvu gutao je regal. Jedan deo regala otpadao je na ormar sa "Prvi maj – Pirot" odelima. U drugome je bio bar sa ogledalom "kome je lice opraštalo", malom sijalicom, koju je bilo teško zemeniti, i stomaklijom i viskijem pri dnu flaše, za specijalne prilike. "Hoćete li malo estet’ke?", pitao je vrljavi konobar u Konjicu mog oca stavljajući cveće na sto. Hoćemo. Ostatak regala je – već po želji – otpadao na knjige
"Šta se vašoj deci najviše sviđa?", pitaju ženu kraj ubrzanih ringišpila i Hali-Galija na novogodišnjem vašaru. "Najviše im se sviđa ono na šta ne smeju da sednu."
Nije bilo sunca. Neobasjani dani ličili su na krompire. Vazduh je bio boje blata... I sve je opet bilo tu. Tu su "Glas Klevetnika" i ostali tabloidi, koji proizvode vrtoglavicu i maglu. Anketa daje odgovor na pitanje čega se Srbi najviše boje. Uspeha! Stranaca! Magije!
U svakom zatonu gde smo se ukotvljavali mogao je zastati Odisej, neki drugi heroj ili polubog. Sad su te uvale koze naseljavale svojim antičkim "meee". Vetar je nosio sunčevu svetlost kao maglu i njome punio jelove krošnje. Metalni opiljci su se osipali iz njakanja magarca. Galebovi su mjaukali nad brodom i leteli na različitim spratovima vetra… Shvatio sam da je turista kombinacija cvrčka i mrava. Cvrčak se odmara, a mrav gleda osunčanu pučinu i skuplja utiske za januar
"Smatraš se srčanim a star si, snažnim a bolestan si, ispravljačem krivih Drina a samog su te povile godine, i vitezom - a nisi", kaže neko Don Kihotu u knjizi
