Postalo je konačno jasno da u Savetu REM-a nema razloga da sedi niko osim predsednice Olivere Zekić, da su zakoni suvišni, da televizija Pink "poštuje sve zakonske i etičke norme" i da je upravo ova televizija "naučila ljude da tolerišu jedni druge", pa bi najjednosavnije bilo da Željko Mitrović dobije sve četiri nacionalne frekvencije koje su trenutno u opticaju. Mitrović je to sam i predložio
Zašto se upuštati u bilo kakav razgovor sa najvažnijom medijskom karikom svakog režima, čovekom zaštićenim i u međuvremenu pijanim od novca i moći, koji nije izmislio rijaliti, ali je u rijaliti pretvorio sebe i pretvara sve čega se lati? Svako ko se samo približi Željku Mitroviću postaje deo njegovog začaranog sveta koji prevazilazi Zadrugu, budi najgore u čoveku i diže gledanost u nebesa
Kao i uvek kada je u pitanju REM, stvari su ovih dana potpuno jasne, a postupci očekivani. Regulatorno telo za elektronske medije nastavlja da živi i radi u skladu s idejom da podigne tenziju gde i kad god se može, da politički zloupotrebi i na kraju totalno obesmisliti sve čega se dotakne
Nije sporno što imamo još jedno “telo”, iako već postoje REM i ministarstvo nadležno za medije. Sporno je što će se 3. aprila uveče mnogi pozvati na privremenog regulatora ili na sumanute “dijaloge” na javnom servisu i samo na osnovu toga zaključiti da je učinjeno sve da se mediji bar pred izbore umiju i operu zube
Iako je Miloševiću, kao i svim vladarima posle njega, RTS bio jedna od najvažnijih karika vlasti, aparatčici imenovani na uredničke pozicije zavodili su red i u manjim redakcijama: iskusnim novinarima dodeljivani su ponižavajući zadaci, dok su iz kabineta stizali gotovi tekstovi – preteče onih koji će svoj procvat doživeti devedesetih. Za ovu priliku dovoljno reći da je ta situacija dovela do masovnog pregrupisavanja, prelaska novinara iz jednih medija u druge i – postepeno – pokretanja novih medija koji će tokom istih tih devedesetih osvetlati obraz inače ukaljanog novinarstva
Poslednjih sedam dana pokazali su da je između režima devedesetih i ovog sada najneuporediviji jezik kojim se Vučić i njegova političko-pretorijanska garda obraćaju građanima. Tek u tom domenu stižemo do one često ponavljanje teze da je Milošević bio pravi "gospodin" i "državnik" u odnosu na Vučića
"Vreme" je imalo uvid u pregled prekršajnih postupaka na osnovu prijava koje je podnelo Ministarstvo kulture i informisanja od 2018. godine, na osnovu Zakona o javnom informisanju. Reč je o ukupno 49 prijava raspoređenih u 57 sudskih predmeta. Osuđujućom presudom završeno je svega njih devet, tri su odbačene, a u jednom slučaju postupak je obustavljen iz proceduralnih razloga. Sve ostale, njih 36, i dalje su na čekanju – neke već dve godine. Nije, naravno, ni potrebno naglašavati da su glavne "mušterije" na ovom zanimljivom spisku prijava mediji miljenici vlasti
Predsednik Srbije rekao je da je protiv njega u poslednjih nekoliko godina odštampano 575 miliona stranica. Pre nepuna tri meseca, gostujući na TV Hepi, istakao je da je takođe protiv njega u dnevnicima i nedeljnicima odštampano 27 miliona stranica. Kako je za samo tri meseca taj broj porastao za čitavih 548 miliona
Aktuelna vlast i njeni saradnici nemaju nikakvu predstavu o ulozi medija u društvu, odranije su spremni da protiv njih učine baš sve, a sada im maska borbe protiv bolesti daje zgodno opravdanje da to "sve" i praktično primene
Nesretni zaključak/uredba Vlade o informisanju usvojen je suprotno zdravom razumu, povučen suprotno Ustavu, a jedna novinarka provela je noć u zatvoru suprotno bazičnim demokratskim vrednostima i zakonima. Suprotno pristojnosti i solidarnosti, suprotno svim načelima ljudskih prava, na nju su istovremeno nasrnuli najviši predstavnici vlasti i tabloidni jurišnici
Na konferencijama za novinare najviših državnih funkcionera upadljivo je odsustvo novinara štampanih i onlajn medija, dok pitanja mogu da postavljaju samo novinari Tanjuga, Pinka i RTS-a: to je stvar koja nije ozvaničena, ali je jasna svakom ko prati prenose konferencija. Od nezavisnih medija, priliku da pitaju dobijaju povremeno samo novinari N1 i Al Džazire i to samo da bi se fingirao balans, ili da bi predsednik Srbije pokazao da zna imena svih novinara tih redakcija, da bi ih podsetio na njihove "grehe" od pet ili deset godina, ili pokušao da ih ponizi
Nije važno ko će i da li će gledati koju emisiju, kojoj će grupi sagovornika verovati, s kojom će se grupom složiti. Važno je da se na primeru ova dva ostvarenja, koliko god različita bila, jasno vidi kako ovde nikakvog dijaloga više nema i kako on nije ni moguć
