Kad Aleksandar Martinović kaže da "nijedan primer ne može da potkrepi tezu" da je pravosuđe pod pritiskom vlasti, on tera sprdnju sa zdravom pameću i Venecijanskom komisijom i svakom drugom evropskom, nepristrasnom komisijom, koja će jednog dana "slučaj Mišković" razmatrati kao očigledan primer uplitanja političke volje u jedan pravni proces
"Rat je bio jedan vrlo haotičan događaj, štetan i poguban za mnoge, ali opet – mnogima i koristan. Mnogi i danas žive od njega i stoga mu ne daju da ikada završi, nego ga nastavljaju kroz ‘rat za interpretaciju rata’. U Hrvatskoj, da podsjetim, ima preko 500 tisuća registriranih ‘branitelja’, odnosno sudionika rata. Dakle, nisu u pitanju samo uvjerenja i patriotizam, nego i sasvim stvarni materijalni i statusni interesi zbog kojih su mnogi zainteresirani da se ratu ne dopusti da postane prošlost. Drugi se pak, nezadovoljni njegovim ishodom, spremaju za novi sukob – ili ga barem priželjkuju – nadajući se da će u novom ratu dobiti ono što u ovom prethodnom nisu. Takvih, nažalost, ima u svim krajevima nekadašnje Jugoslavije"
Snimak kako Slobodan Praljak ispija otrov obišao je svet i svakako nije nešto po čemu bi osnivači i osoblje MKSJ želeli da taj sud bude upamćen. Međutim, ovo spektakularno samoubistvo bilo je prilika za podsećanje na mnoge zločine HVO nad civilima u Mostaru, Gabeli, Dretelju, Lašvanskoj dolini i mnogim drugim mestima, kao i na ulogu pokojnog Tuđmana. Ti su zločini, u vreme kad su počinjeni, pali u senku reportaža iz opsednutog Sarajeva. Sada ih je Praljak doveo u prvi plan, što je verovatno jedina korisna posledica onoga što je uradio
Bio je to pravi coup de theatre: upravo pravosnažno na dvadeset godina osuđeni ratni zločinac usred sudnice vadi flašicu sa otrovom i ispija je. Slobodan Praljak, čovek sa tri fakultetske diplome (prave), poznati reditelj koji je dogurao do generala Hrvatske vojske oduzeo je sebi život u znak protesta protiv Haškog tribunala, pred sudskim većem i u direktnom TV prenosu. To se retko dešava
Više od polovine mlađih seniora, njih 55 odsto koristi internet, a 20 odsto ga koristi svakodnevno. S druge strane, svega 21 odsto starijih od 65 koristi internet, a svega četiri odsto njih to čini svakodnevno
Ako se vozite auto-putem kroz Nemačku, svako malo možete videti projekte zasnovane na obnovljivim izvorima energije pokrenute od strane stanovnika, te zadruga sastavljenih najčešće od farmera koji su odlučili da u ovakve projekte zajedno investiraju. Ljudi tako zarađuju, ali to istovremeno i osnažuje zajednicu. Stvaraju se radna mesta, a novac od poreza ostaje na lokalu koji na taj način ostvaruje ekonomsku dobit. U sektoru obnovljive energije u Nemačkoj radi 377.000 ljudi, dok je u energetskom sektoru zasnovanom na fosilnim gorivima, odnosno uglju, ostalo samo 20.000 zaposlenih
Na Olimpijskim igrama u Južnoj Koreji neće biti ruske reprezentacije, ruske zastave, ruske himne, odlučio je Međunarodni olimpijski komitet. Rusiji se na teret stavlja da su se njeni sportisti sistemski dopingovali uz znanje trenera i nadležnih službi, da su varali i na OI u Sočiju. Ruski sportisti za koje ne može da se dokaže da su se dopingovali moći će da nastupaju pod neutralnom zastavom
Fale još samo sredina i krajevi, tu i tamo još ponešto, pa će građani Srbije, ako imaju neka posla tamo, ili samo onako da putuju, stizati do Budimpešte za dva sata i dvadeset četiri minuta, odnosno dva sata i pedeset, u stvari tri i po sata, a najviše petnaest minuta povrh toga, tu negde, oko preko… Neće, međutim, to da bude 2018, kao što nije bilo ni 2017, nego za tri-četiri godine, možda pet, a ako baš zapne neka bude i koja više, pa će moći da se kaže eto, tu smo negde
"Pogledate da je planirani budžetski deficit ove godine bio 30 milijardi, čujete ono što kažu da imamo bolje finansije, manji deficit od planiranog, pa onda vidite da samo u kapitalne rashode neće biti potrošeno planiranih 30 milijardi. I – eto, nema deficita. Tu već nestaje cela ta fama da je sve sada daleko, daleko bolje. Jeste, bolje je, svakako ne možemo da kažemo da je lošije, ali to nije neki fenomenalan pomak, jer su uštede pravljene na mestima na kojima ne bi smelo da se štedi", kaže za "Vreme" dr Goran Radosavljević
Domaći političari nikako da shvate da je Tviter deo javnog prostora. Ako postoji nešto što nikad ne bi izjavili na TV u, sva je prilika da će loše proći i na društvenim mrežama
Godina 1967. bila je godina Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix) – u maju i decembru objavio je svoja prva dva albuma, jer je tako nalagao ugovor sa izdavačem. Veća usluga teško da je mogla da se učini svetu, jer je baš njima u pravom trenutku muzički definisana nova epoha, koja je na ovim pločama našla svoj početak
Izuzetno veliko interesovanje u Solunu za izložbu o Nikoli Tesli, o kome se u Grčkoj malo toga znalo dok nije objavljena prva od nekoliko knjiga Georgiosa Stamkosa o velikom naučniku
"Mi vodimo računa o sebi i svom zdravlju pa idemo u džim, brojimo kalorije i vitamine, a ne vodimo računa šta čitamo i šta gledamo"
Završena je rekonstrukcija zgrade Muzeja Ponišavlja u Pirotu, čime je vredan objekat narodnog graditeljstva spasen od propadanja
Verovatno bi ovima što sad stupaju na izbornu scenu odgovaralo i da Vučić ipak raspiše republičke parlamentarne izbore, jer je veliko pitanje da li su jači sada nego što će biti za dve godine
Na način kojem smo se osvedočili čitajući prethodne tomove, Knausgor od naizgled "trivijalnog" materijala stvara uzbudljivo štivo
Nije li odveć dugo prošlost bila naša kuća? Toliko je slavna i veličanstvena bila da smo je uvek voleli više od tadašnjosti (sadašnjosti), sad nam možda prvi put ne tako davna prošlost, u kojoj smo i sami bili hiperaktivni, postaje neprijatna
I ovi dani pokazuju da Srbija ne zna šta da radi s vlastitom neprevladanom istorijom
"Ako mi ne obavimo proces digitalizacije naše kulture, nećemo biti vidljivi. Mladi sve što ih zanima traže na Guglu, i ako naše kulture nema na internetu, neće ni znati da ona postoji"
Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo
Masakrom u sufijskoj džamiji na Sinaju Islamska država nakon agonije u Iraku i Siriji nagoveštava novi prostor za svoje delovanje u "mekom trbuhu" Egipta pritisnutog socijalnim, ekonomskim, generacijskim i političkim problemima
Objekat koji se podiže na Pančićevom vrhu na Kopaoniku u suprotnosti je sa uslovima koje je izdao Republički zavod za zaštitu prirode i višestruko prelazi odobrene dimenzije, a inspekcija je naložila rušenje tek pošto je BIRN zatražio dokumentaciju od Ministarstva građevinarstva. Inače, početkom novembra gradilište su obezbeđivala dvojica momaka "u crnom", na putu do vrha pratio nas je beli lendkruzer marke "tojota" bez registarskih oznaka, a tamo nije bilo table sa obaveštenjem ko i šta to podiže u zaštićenoj zoni Nacionalnog parka. A ko je investitorka Snežana Mitković – ne zna niko i to ne samo na Kopaoniku
U Nemačkoj nakon parlamentarnih izbora tri partije ne žele da uđu u koalicionu vladu, jer bi morale da iznevere svoje principe. U Srbiji principi, partijski programi ili ideologija ne znače baš ništa
Šta se dešava u opozicionim partijama pred beogradske izbore, prvom izbornom ciklusu u kojem bi mogli da pobede aktuelni režim u Srbiji? Da li je reč o razračunavanjima zbog sujete lidera, borbi za biračko telo, ili je sve plod režije spin doktora iz vlasti. Konačno, može li opozicija da promeni dosadašnji jalovi način delovanja i kako
